Klinac Balavac

Đura - aviomehaničar sa svojom ekipom.... :)

@MaudDib Pa evo to što si citirao dovoljno govori. Nije sporno da se možda nije baš sve odigralo kao u jevanđeljima, nije sporno da različiti naučnici različitim varijacijama svojih metodologija stižu do različitih detalja, ali niko ne dovodi u pitanje da je neko takav postojao. Naravno da kada pričamo o stvarima od pre 2000 godina da će uvek naučnici govoriti o određenom stepenu verovatnoće, većem ili manjem zavisno od izvora kakvim raspolažu. Ali već sam rekao da je upitniji Aleksandar Makedonski nego Hrist po svim tim naučnim kriterijumima, zapravo nije upitan ni jedan govoreći jezikom običnih smrtnika, ali naučno govoreći jako je visoka verovatnoća da su obojica postojala, a veća je verovatnoća da je postojao Hrist. Mislim ne možeš ograničiti istoriju na samo ono što smo u stanju neposredno da svedočimo. A što se tiče prvog dela, ja imam potpuno suprotno mišljenje, ja nigde ne vidim haos nego baš tu pravilnost i uređenost koju nauka postupno saznaje, mislim razumem ja šta ti hoćeš da kažeš, ali mislim da grešiš u startu time što polaziš od haosa. Zaboravih ko je to rekao, ali rekao je čovek da je haos samo radno ime za još uvek nesaznati i nedokučeni poredak. Laiku kretanje krive cena akcija na berzi izgleda kao da je bez ikakve pravilnosti, iskusni analitičar tu vidi hiljadu i jedan šablon. Dakle ja mislim da su harmonija i poredak univerzuma objektivni, a ne da je to neki veštački subjetkivni smisao koji čovek pripisuje iz svojih potreba. @mohican Razgovarajući sa tobom osećam se kao Paja Patak kad se bori sa onom krticom, zapuši joj jednu rupu, ona iskoči na neku desetu. Znam da ti možeš menjati teze do prekosutra i da tako možeš izbušiti koliko god hoćeš rupa bilo gde... Ja sam se potrudio da ti objasnim dihotomiju na prostom plastičnom primeru, a nisam pravio paralelu sa ovom pričom o Bogu i tom dihotomijom koja je daleko komplikovanija i apstraktnija. Samo sam hteo da ti stavim do znanja da negativne odredbe nisu beskorisne i posledica nekog neznanja i da su vrlo bitne u konstituisanju dihotomije. Ti prosto odbijaš da prihvatiš samu tu dihotomiju kao kategoriju, ja ne mogu da pikam fudbal sa tobom ako odbijaš da koristiš loptu u toj igri... Elem ljudi, zavere, zavere, dajte neke zavere da ih proguramo kroz RURovski nemilosrdni špalir...

@MaudDib Ne znam da li shvataš, ali ti upravo negiraš kompletnu istorijsku nauku samo zato da bi negirao Hrista. Mislim, ne možeš do te mere ići u fazonu "ništa nije sigurno" - zna se šta je verifikovana naučna metodologija. Zaista je prepotentno da neko tvog ili mog profila se drzne da negira čitavu jednu nauku. @Xzibit Deskripcija je samo jedan od mnogih zadataka i ciljeva nauke, i smatra se najprostijim i najnižim po vrednosti.

Nemoj da se ljutiš, ne želim da te uvredim ili unizim vrednost tvog učešća u raspravi, ali ti izgleda ne znaš šta je dihotomija. Ja sve vreme pričam o dihotomiji, a negativna odredba je jedna od ključnih stvari dihotomije. Prosta ilustracija, dihotomija su npr. članovi RUR-a i nečlanovi RUR-a. Npr. da bi utvrdio neku pozitivnu činjenicu o prvom konstutivnom elementu dihotomije - članovima RUR-a, kao što je recimo koliko je procentulano učešće članova RUR-a u ukupnoj populaciji ti moraš da znaš koliko ima onih koji NISU članovi RUR-a, što je negativna odredba par exelans. Dakle, negativno odredbom dolaziš do pozitivnog saznanja. Ponavljam, nemoj da se ljutiš, ali da bi raspravljao o tako nekim filozofskim pitanjima kao što je "nepokretni pokretač" i svrha postojanja, moraš da barataš makar osnovnim filozofskim kategorijama. Ovo je bio vrlo prost primer dihotomije, a što se raspravlja o apstraktnijim stvarima, to dihtomija postaje komplikovanija. Naravno da Bog funkcioniše u nekoj drugoj ravni, to ga upravo čini Bogom. Ako bih ja bio u stanju da funkcionišem po istim pravilima kao Bog, ako bih bio u stanju da shvatim u potpunosti sve te odnose i stvari, pa zar onda i ja ne bih bio Bog, mislim onda nema razlike između mene i njega i opet se vraćamo na pitanje dihotomije koja onda ne bi postojala. A inače krajnja poenta hrišćanstva i jeste da na kraju postaneš Bog, tj. da se sjediniš sa Bogom. Dakle stalno usavršavanje i približavanje Bogu. A kako misliš odakle mu pravo? Šta sad ti zastupaš bogobojažljivost i strahopoštovanje prema svevišnjem? Zaista ne razumem, opet izgleda menjaš teze i služiš se pretpostavljeno zatucanim istorijskim stavovima "druge strane"? Zašto bi čoveku bilo zabranjeno da bilo šta istražuje, imenuje, itd... jer postoji Bog?? Zaista ne vidim nigde vezu. Daj malo apstrakcije čoveče, pa ne igramo se plastelinom... Ako pričamo o Bogu na opštem nivou, onda po prirodi "predmeta" o kome pričamo, a to je znači to sveprisutno, omnipotentno i superiorno biće, zar onda ne pričamo onda i o svakom konkretnom Bogu? Ako je on svemoguć i sveprisutan, zašto onda ne bi mogao da bude i Isus? Ako već može sve, zašto ne bi mogao da se materijalizuje u čovečijem obliku?

Pa jedan od popularnijih Ajnštajnovih citata je da "Bog ne baca kockice" i kada su ga pitali o Bogu govorio je da Boga između ostalog vidi u toj harmoničnoj uređenosti prirode i univerzuma uopšte. Ajnštajn nije bio ateista, mislim da i to dosta govori. Istina nije verovao ni u kakvu varijantu personifikovanog Boga, ali svojim naučnim mozgom je shvatao nužnost postojanja "tako nečega" kao što je Bog. Nisu mi samo jasni navodnici ovo kod "istorijskog isusa" i nauke i rofl-a jedno do drugog. Je l' su i tebi usadili to da Isus nije ni postojao ili si nešto drugo hteo da kažeš? Autentičnost Isusa i njegova istoričnost su apsolutno dve različite stvari. Autentičnost Isusa bi bila istovetnost i podudarnost jevanđelja sa onim kakav je Isus objektivno bio, a istoričnost je pitanje da li je ličnost približno tog opisa ikada postojala u zadatom vremenskom periodu na zadatom mestu. Ja sve vreme ovde dokazujem nešto što se u razvijenom svetu praktično smatra opštim obrazovanjem i ne objašnjava, ali je očigledno u postkomunističkim zemljama i dalje tema, a to je da je Isus Nazarećanin stvarna ličnost. A što se tiče samih jevanđelja, ja njih ne čitam bukvalno i ne posmatram ih kao istorijski udžbenik nego kao ono što jevanđelja i jesu, delovi svete knjige koje pre svega nose neke duhovne poruke i pouke i što se mene tiče ne moraju da budu stoprocentno istorijski tačne. E sad, da ja branim Boga kao pojavu, branim Isusa kao istorijsku ličnost, pa i kao svoga Boga. Što se tiče drugih monoteističkih religija ja volim da ih posmatram kao kulturni obrazac oko iste stvar, možda čak i oko različitih pojavljivanja jednog te istog Boga na zemlji pa su ljudi svojom ovozemaljskom ograničenošću shvatili kao različite bogove... Ako je Bog mogao da stvori SVE, zašto ne bi i s vremena na vreme mogao i sebe da materijalizuje? Dakle, sva moja "branjenja" su dijalektički povezana i praktično su isto. A mogli bi konačno i da se vratimo temi? Znao sam da će opet biti rovovsko-ideološkog puškaranja, ali baš oko činjenica nije moralo... Elem, teorije zavere, evo par nekih raznoraznih kandidata, bacim ih da se glođu: :) Labelo je pravljeno da izaziva zavisnost. Tehnika je na neki način "programirana" da se pokvari posle nekog vremena, tj. da ima vek trajanja. Đinđića su ubili zbog Kosova, a ne neka banda kriminalaca jer je hteo da im zaustavi kriminaljenje... P.S. Nemam neke posebno čvrste stavove oko ovih gore stvari, dakle ne iznosim ih kao svoje mišljenje. Oko prvog imam neka lična iskustva koja bi mogla da idu u tom pravcu, oko drugog nisam puno razmišljao, a i nisam dovoljno tehnički stručan, a za treće imam razumnu sumnju da je istina mada ne bih mogao da se zakunem.

Pošto je dosta vas uputilo meni svoj komentar ili pitanje, ako sam propustio nekome da odgovorim neka ne shvati da ga ne uvažavam dovoljno u razgovoru ili da namerno preskačem njegovo pitanje jer ne znam odgovor (jer ja znam sve odgovore, kroz mene Bog govori [:D] ) nego neka me slobodno podseti. Drago mi je što si sam sinonimično upotrebio reč produkt i metanaracija jer sam upravo ja to hteo da uradim, pa sam se baš poradovao kada sam video da si to sam napisao. Zašto. Zato što je tvoje viđenje dato iz perspektive potrošačkog društva. I kada to konstatujem ne želim ništa o tebi loše da kažem, da si konzumerista itd. nego smo prosto uronjeni u takav svet. Svaki uspešan produkt tj. proizvod kao što si i sam pomenuo Coca-colu npr. je najkraće definisano - dobar odgovor na neku čovekovu potrebu. E a kad se ograničiš konzumerizmom, onda ti sve za čim čovek ima potrebu (a vidim po pisanju i ateisti i vernici se slažu da "svetina" ima potrebu za nečim kao što je Bog) izgleda kao proizvod, tj. ljudski proizvod, a to naprosto nije tačno i za to imaš mnogo primera. Dakle, to što je Bog potreba, ne znači da je proizvod, a još manje znači da je ljudski proizvod tj. metanaracija, ali ne znači da ljudi tj. društvo, tj. crkva nije tu štošta nafilovala... :) Upravo! Glupo bi zvučalo da ti odgovorim sa "to se ne pita", ali pitanje istoričnosti Isusa Hrista je u nauci zaista na tom nivou neupitnosti. Doctor litterarum (što je viša akademska titula od doktora nauka) sa Oksfordskog univerziteta, Ed Periš Senders npr. tvrdi da je poredeći kvalitet i kvantitet istorijskih izvora upitnije postojanje Aleksandra Makedonskog nego Hrista. Dakle pola istorijskih ličnosti za koje ti nikada ne bi palo na pamet da se zapitaš da li su zaista postojale su upitnije nego Hrist. To što je ta konkretna ličnost centralna figura jedne religije (koju bi eto mnogi nazvali špekulativnom rabotom), ne umanjuje njegovu istoričnost ni na kojoj način. Eto zato je ukratko to pitanje suvišno, a google imaš, biblioteke rade, pa možeš naći pregrešt tekstova koji će te uveriti da se praktično radi o istorijskom aksiomu. To je skoro kao da si me pitao da li je Tito postojao... :) Ali nisi ti kriv što sumnjaš u jednu takav fakt, nije mi prvi put da čujem taj nonsens o neistoričnosti Isusa, to je recidiv komunističkog obrazovnog sistema. @mohican Znam da te mnogi optužuju da namerno praviš logičke greške kako bi ispalo da si u pravu, ali ja bih pre rekao da je to stvar nedostatka koncentracije u površnosti u diskusiji jer te očigledno zabole da kvalitetno diskutuješ, što je naravno tvoje pravo... :) Ali eto zbog drugih, ipak da ti odgovorim. Evo, koncentriši se i uvidi logičku razliku između sledeće dve stvari. Kada npr. kažem da je kancer "đavolja rabota" zato što trenutno nauka ne zna pouzdano šta ga izaziva i nema lek za njega, to bi bilo ono što ti pogrešno tvrdiš u slučaju moje priče o Bogu "objašnjenje nepoznatog nekim maštarijama". Međutim, ja se ne pozivam na neznanje nauke, zapravo ja se pozivam na njeno sistematično organizovani i prikupljeno znanje i milion puta potvrđene i verifikovane njene osnovne principe kao što su zakoni o održanja materije i energije, pa dolazimo u naizgled paradoksalnu situaciju da ja kao vernik branim nauku od tebe nevernika. Dakle, ne objašnjavam ja Boga nekim nedostatkom saznanja, kao ne znamo trenutno šta izaziva to i to, već naprotiv naučnim saznanjem i poznavanjem konkretnog sistema, a u ovom slučaju uviđamo da odgovor mora da se nalazi izvan sistema. Da li razumeš šta hoću da kažem? Dolazimo ponovo do one dihotomije tvorac i njegovo delo. Vrlo uslovno i krajnje uprošćeno to bi bilo otprilike ovako: Čovek je stvorio automobil, ali to ne znači da automobil i čovek funkcionišu na isti način, ponavljam da je ovaj primer vrlo loš, vrlo uslovan i vrlo uprošćen samo da bi ti ilustrovao šta želim da kažem. Nauka je došla do tačke saznanja koja je upućuje na principe koji su drugačiji od onih samih principa kojima je i prvobitno došla do te tačke koja je na druge principe upućuje. Znači ne radi se o neznanju i nerazvijenosti nauke.

@Shakzor Plašim se da ne skrenemo sa teme, ali hajde da ti odgovorim. Prvo, niko nije sklapao "priču o Isusu", On je istorijska ličnost i njegovo postojanje pored nauke, priznaju ponavljam čak i "konkurentske religije" koje bi valjda najradije da ga nema uopšte, nego da su prinuđeni da ga priznaju kao svetog "čoveka" i urade kontrolu štete samo relativizujući njegov značaj. Dakle, toliko moćne religije kao Islam npr. koji je nastao 7 vekova posle Hrista i Judaizam koji je nastao 13 vekova pre Hrista nisu smatrali da su u stanju da zatru dokaze o postojanju i svetosti te ličnosti, nego su bili prinuđeni da je prihvate i da pokušaju da samo relativizuju njen značaj u okviru svojih religijskih sistema. I opet ponavljam ona pitanja iz svog prethodnog posta, šta je to što je omasovilo hrišćanstvo upravo posle "smrti" "osnivača" (koji je i ubijen od strane Jevrejskih sveštenika jer su hteli da zaustave širenje "jeresi") uprkos činjenici da se razvijalo u neprijateljskom okruženju, uprkos činjenici da je postojalo hiljade "takvih" proroka, iscelitelja, čudotvoraca, uprkos činjenici da su ga se odrekli njegovi sopstveni učenici koji bi trebalo i da šire tu novu religiju? Evo ti i jedan filozofski pristup. Kada bi pitao ljude ateiste šta bi za njih bio dokaz, manifestacija, postojanja Boga tj. tog nekog omnipotentnog bića, svi bi ti rekli da bi to bile neke natprirodne stvari tipa, lebdenje, vaskrsavanje, isceliteljska moć, jednom rečju neko čudo. A sa druge strane, masa tih ljudi koja bi ti postavila, eto da kažemo te razumne zahteve za dokazivanje tog svevišnjeg bića, bi ti isto tako rekla da ne veruje u čuda, isto kao što i ne veruje u Boga. Šta to praktično znači? To znači da je prema njihovom sopstvenom stavu Bog nedokaziv jer oni ne veruju u dokaze koje sami zahtevaju, dakle oni ne odbacuju samo verovanje u Boga, nego i dokazivost postojanja Boga u startu. Sad tu možemo da dođemo do račvanja na novozavetnu priču o nevernom Tomi i daljem filozofskom objašnjenju. Hajde da nastavimo dalje filozofijom. Ako se od Boga zahteva nešto što je izuzetno, nešto što nadilazi i "krši" pravila sveta kakvog poznajemo, zar nas sama nauka ne upućuje na postojanje Boga? Obično se kaže da je naučno suprotnom religijskom, posebno ako se govori o nastanku sveta, tj. univezuma, ali zapravo to je potpuno netačno. Ni jedna naučna teorija do danas nije objasnila sam nastanak već je iznosila svoje viđenje toka nastanka i razvoja, vešto preskačući sam početak početka. Zašto? Iz nekog neznanja, nedovoljne razvijenosti? Ne! Razlog je u tome što da bi to objasnila ona mora sama da sruši ceo sistem znanja i pravila na kome se zasniva. Ako jedan od osnovnih i milion puta potvrđenih naučnih principa - zakon održanja materije kaže da se materija ne može uništiti, niti ni iz čega stvoriti, ona može samo da se menja i da prelazi iz jednog u drugi oblik, (Ajnštajn je dopunio ili je možda ipak fer reći precizirao da jedan od tih promenjenih oblika može biti i energija), kako onda objasniti (upotrebiću odličan biblijski izraz) samo postanje? OK, veliki prasak, ovo ono, ali kako je došlo do tog velikog praska, šta ga je podstaklo, i otkud tu uopšte ta tačka koja je eksplodirala, koje nju napravio? Koliko god mi odmotavali klupko neumitno na kraju dolazimo do pitanja prve karike u lancu, tj. do nepokretnog pokretača. Drugim rečima, vraćamo se na ono moje pitanje, zar nas sama nauka ne upućuje na postojanje Boga koji bi upravo trebalo da predstavlja nešto izuzetno, što nadilazi i krši pravila funkcionisanja svega? Zar upravo On nije stvoritelj koji stvara van tih pravila i onda stvori taj svet u kome zaista važe ta pravila koja nauka saznaje. Zar to nije upravo ta dihotomija Stvoritelj sa jedne strane i njegovo delo sa druge strane? Ja se raspisah i potpuno skrenuh sa teme, možda bi je trebalo splitovati... :) A što se tiče crkve ona je ovozemaljska organizacija i kao takva sklona je svim ovozemaljskim iskušenjima, manipulacijama, itd... Mislim, o crkvi ne vred puno raspravljati. Ja SPC recimo poštuje više iz kulturno-nacionalnih nego iz verskih razloga, jer nam je kroz vekove sačuvala identitet.

Moje lično mišljenje što se tiče tih centara moći koji rukovode stvarima je da ne postoji jedan glavni, još uvek, mada je to sigurno cilj svakog od njih. :) Svakako postoji najmoćniji među njima, mogli bi da špekulišemo koji je to, ali nema potrebe, skoro sam siguran da ne postoji još uvek ni jedan centar koji je u stanju da kontroliše i izvede nešto baš na svakom ćošku planete. Ja bih te centre klasifikovao ne kao jevreje, masone, itd. već više po delatnostima: naftaški, bankarski, farmaceutski, narko-mafijaški, tajni-državni. Mislim isto da taj "svet moći" skoro sigurno funkcioniše po principima i zakonima ekonomije, tj. neregulisanog jedinstvenog tržišta. Samo umesto alokacije resursa, ovde primarno imamo alokaciju moći i uticaja koju onda prati i alokacija resursa. Sto posto sarađuju ponekad, ili se čak trajno udružuju (ili su već udružene) "delatnosti". @zeitgeist i vera u Boga Iako mislim da taj film nije bogzna kako prosvetljujući i kao što rekoše oni u Ključu, vrlo je lako uočljiva njegova psiho-emotivna matrica kojom gađa gledaoca, dobar je isključivo kao poziv na razmišljanje. Sasvim je očigledno da ga je radio neki ateista što nas onda ponovo vraća na glupu raspravu iz ideoloških rovova. Mene nije ni malo pokolebalo u veri ne zato jer sam od onih koji je rekao "jbg, to sto vi pricate ima smisla, ali mi i dalje verujemo u nase jer bog tako zapoveda", nego zato što je moja vera i moje znanje o veri malo dublje od "verovanja u nevidljivog čiku sa spiskom od 10 no-no stvari", pa tako znam da je dosta "činjenica" u tom prvom delu neistinito, kao što je onaj đakon istakao u Ključu npr. priča o tri kralja, onda ono poređenje sa hinduizmom itd. Za detalje faktoloških grešaka zeitgeista o veri skinite podcast Ključa... To da li je Isus rođen baš 25. decembra i gde i kako se rodio, ko mu se kao bebi poklonio, to nije od krucijalnog značaja. Ko zna kako su Srbi primili hrišćanstvo i kako danas više od polovine naših verskih običaja imaju korene u slovenskom paganizmu, a da su prilikom hristijanizacije inkorporirani u "novu veru" da bi narod lakše prihvatio, da bi sačuvao svoju tradiciju itd., ni malo mu nije teško da shvati da je u Zeitgeist-u po sredi logička greška. Zašto isto kao što su Srbi uneli svoje starostavne običaje u svoje hrišćanstvo nije isto moglo da se desi i sa inicijalnim, originalnim hrišćanstvom? Što bi to uopšte govorilo o neistinitosti hrišćanstva, već naprotiv, zar samo ne potvrđuje jedan od osnovih postulata hrišćanstva - toleranciju? Primanjem hrišćanstva ne želi se da se izbriše kulturni i tradicionalni identitet novoverujućeg, pa su tako verovatno mnoge stvari unete u hrišćanstvo, a kasnije razvojem postale globalne. Drugo, niko danas ne poriče da je Isus Hrist bio istorijska ličnost i njega kao "svetog čoveka" (za hrišćane Bogo-čoveka) priznaju i "konkurentske religije" kao što je Islam i Judaizam. Kada je već istorijska ličnost koja je u vreme svog ovozemaljskog bivstvovanja imala puno neprijatelja, toliko da su ga razapeli kao razbojnika, kako to da ta preovlađujuća antihristovska sila nije neutralisala taj njegov kult kada je već uspela da ga likvidira kao poslednjeg razbojnika? Hrišćanstvo se omasovilo upravo posle Hristove ovozemaljske smrti, pa koja je to sila koja je kao cunami poplavila ljude kada je njen lider pogubljen, a njegovi učenici ga se odrekli? Postavlja se logično pitanje, šta je to nateralo tolike ljude da poveruju u baš tog jednog od gomile raznoraznih proroka i čudotvoraca koji su tada harali tim starim svetom, i to baš u trenutku kada su njegovi protivnici pomislili da su završili sa njim? Evo ja se pitam, a vi dajte odgovore, neću da ih namećem.

Potpuno si u pravu... Ne samo što neko veruje u neke, a u neke ne, nego sigurno postoje neke koje su tačne i one koje nisu. A tu stvar potpuno pogrešno koriste kao argument ovi koji tako podrugljivo koriste termin "teorije zavere". Nađu nekoliko glupih teorija zavere i onda sve koji veruju i u najlogičniju i najdokazivljiju zaveru strpaju u isti koš sa tim nekim ludacima-paranoicima injihovim suludim konstrukcijama i kao evo u šta VI verujete. Kao da činjenica da je npr. u biologiji bilo pregršt pogrešnih teorija govori da je cela biologija glupost.

@biss Imaš na http://www.27mart.com mada je to prilično površno, više kvalitetnijih tekstova možeš naći samo u pisanom obliku. Danas je priča od 27. martu potpuno prihvaćena od strane skoro svih istoričara i posle objavljivanja raznih britanskih dokumenata kojima je istekla oznaka tajnosti i nekih dokumenata iz dokumentacije kneza Pavla, praktično je nesporna. Evo ima snimak tih demonstracija i na http://www.youtube.com/watch?gl=GB&hl=en-GB&v=roug_PSfK04-u. Sam snimak ne dokazuje ništa, nego eto kome je interesantno da pogleda... @f4tso Znam ja kakav je forum i mislim da je tema o teorijama zavere baš prijemčiva vrsti populacije kakva dolazi ovde na forum. Dosta je prisutna u popularnoj kulturi, budi znatiželju, niko prema temi nije ravnodušan itd... Nisam ja ni mislio da ćemo sad stići do nekog naučnog nivoa rasprave, ali to ne znači da ne možemo da se zabavljamo ćaskajući o ovome na nekom pristojnom nivou bez glupih komentara. A što se tiče mojih motiva, uopšte se ne radi o pravljenju šlagvorta ni za kakvu antizapadnu mantru, pre svega zato što ne verujem da postoji jedan glavni centar-izvor zavera što je između ostalog jedan od razloga zašto zavere bivaju provaljene. Često oni koji negiraju postojanje zavera postavljaju pogrešno pitanje, "a kako se onda razotkriju zavere i pojave se inkriminišući dokazi kada bi te iste zavere trebalo da sprovodi neki super-moćan centar, kako sebi dozvole provaljivanje?" Odgovor je vrlo prost i krajnje logičan. Zavere se uglavnom razotkriju (u celosti ili delimično) na jedan od sledećih načina: 1. Istekom "roka trajanja" zavere, odnosno protokom vremena posle koga se relativizuje njen značaj, tajni dokumenti izgube oznaku tajnosti i kad-tad ih iskopa neki istraživač. Tako saznajemo za te istorijske zavere. 2. Sukobom interesa centara moći. Zavera se uvek sprovodi protiv nečijih interesa, pa tako je u interesu onih struktura protiv kojih se sprovodi da je raskrinkaju. Tako saznajemo za nešto savremenije zavere, ali uglavnom nikad do kraja i bez dileme, sve dok i ta zavera ne postane "istorijska" i dok ne prestane njena moć da naudi njenom pokretaču. Jedna od takođe razotkrivenih zavera je puč 1953. protiv Mohameda Mosadeka, demokratski izabranog premijera Irana i dovođenje Šaha Reza Pahlavija na vlast. Britanci i Amerikanci stoje iza cele te priče koja je kasnije dovela do islamske revolucije i celog talasa savremenog islamskog fundamentalizma i terorizma i smatra se da je srž aktuelnih bliskoistočnih kriza. Taj događaj danas takođe ne osporava skoro ni jedan istoričar.

Ne, "stručna javnost" nisu stručnjaci - teoretičari zavere, nego stručnjaci iz oblasti koja je najmerodavnija za taj konkretan slučaj, npr. istoričari etablirani u svojoj struci.

Ne razumem kako misliš, kako se zna? Pa iz dostupnih relevantnih, pouzdanih i proverljivih podataka koje su u ova dva slučaja prošle verifikaciju stručne javnosti i danas su opšte-prihvaćene činjenice. To nije otrcana fraza već citat Šarla Bodlera. Ko je voljan za razmenu mišljenja neka učestvuje, ostali, imate gomilu drugih bezveznih topika gde možete da razmenjujete nemišljenje.

Podstaknut jučerašnjim Ključem (nije da me je jučerašnja emisija nešto prosvetlila, samo me je podsetila), otvaram ovu temu posvećenu teorijama zavera. Zanimaju me vaša mišljenja i razmišljanja, a ja ću za početak da definišem teoriju zavere i da ponudim neke osnovne argumente koji idu u prilog postojanja iste. Teorija zavere u stvari ne bi bila teorija već više hipoteza koja nastoji da objasni određeni društveni fenomen kao proizvod udruženog tajnog delovanja raznih faktora i centara moći, samim tim negirajući presudnu važnost javnih učesnika tog događaja i njegovu spontanost. Za početak, dva jaka argumenta bi bila institucioanlni i istorijski. Institucionalni predstavlja činjenica da svaka država sveta poseduje instituciju kao što je tzv. tajna policijia, obaveštajna služba, vojna obaveštajna, itd. Jedna od glavnih funkcija ovih ustanova, tj. organizacija, kao što svi verujem znamo, je upravo tajno delovanje u društvu i sprečavanje tuđeg tajnog delovanja u svom. Istorijski argument bi predstavljala činjenica da je mnogo teorija zavere u istoriji dokazano i rasvetljeno. Navešću dva primera iz novije istorije, jedan je iz nacionalne, a drugi iz strane. Primer iz nacionalne istorije su beogradske demonstracije 27. marta 1941. koje su organizovali Britanci kako bi odložili Hitlerovu invaziju na V.B. i bolje se pripremili. A internacionalni primer je slučaj "Gladio", tajna operativna NATO podorganizacija za koju je dokazano da je funkcionisala u mnogim zemljama Evrope sa namerom da utiče na politička kretanja, često ne birajući sredstva pa i organizujući terorističke napade.

Naravno da ne može... :) Čudi me da se iko pita. Za ulazak kod nas je za mnogo zemlje potrebna i viza, a ne samo pasoš. Čiji je državljanin? A inače, taj državljanin može tačno saznati šta mu je potrebno pitavši svoju ambasadu ili našu ako je imamo u njegovoj zemlji. Jedan telefonski poziv ga deli od sigurne informacije šta mu je potrebno osim pasoša svakako... Jedino državljani ostalih srpskih zemalja, :) Republike Crne Gore i Republike Srpske, mogu sa ličnom kartom kod nas i čini mi se da ima neka saradnja za stanovništvo koje živi u pograničnim područijima i sa Hrvatskom.

Ma slažem se, nego sam hteo malo da trolujem sa "bolje onda da ne idemo u EUropsku nego u Rusku uniju..." :) Ja sam za to da sve te komunalije poskupe drastično kako bi mogli ekološkije da se ponašamo, sa izuzetkom grejanja koje je kod nekih sramno loše pa je čista pljačka to što za njega plaćaju i treba da se uvedu kalorimetri pa po njima da se plaća, jer ovako ispadne ko da si naručio kamion paprika iz Leskovca, platićeš ceo kamion u svakom slučaju, a koliko usput ispadne i pokrade se, prodavca ne zanima...

U Moskvi nije nerealno očekivati... :)

http://www.rts.rs/page/podcast/ci.html Imate na ovom gore linku podcast emisije Svedok sa pilotom Slobodanom Perićem koji priča kako je rat izgledao iz njihovog pilotskog ugla. Jako kvalitetna i interesantna emisija, priča kako je pogođen, kako se katapultirao, kako su ga uhvatili bosanski Srbi i nisu verovali da je naš, kako mu je poginuo kolega, kako je drugi pao u središte zone OVK, kako je saznao ime pilota NATO koji ga je oborio... Neka svi počivaju u miru, a slava svima onima koji su svesno dali živote!

Ja to već pojasnih, ali hajd sad, odustajem... U pravu si...

Baš naprotiv, on kaže ima dokaza da je to sranje, nudi dokaze da je to sranje. A OK, ako ti se ne sviđa njegov stil pisanja, mislim to je stvar ukusa i prilično je irelevantno kada je naučni tekst u pitanju, a autor naučnik.

Pa nije ako si pročitao ceo tekst. U kontekstu njegovog podrobnog objašnjenja zašto astrologija nije nauka, glupo je verovati da je jedna takva "nenauka" stigla do saznanja o nekoj petoj sili, a da to ni jedna prava nauka nije ni naslutila, još pri tome ljubomorno ćuti o tom revolucionarnom saznanju. To onda ovu rečenicu koju si ti citirao stavlja pod bitno drugačije svetlo i čini je krajnje adekvatnom.

Nije!

Pa ne moraju svi da čitaju, neka pročitaju samo oni koji veruju u te gluposti, a ako ih mrzi, onda i zaslužuju da se nađu sa one strane intelektualne linije i da i dalje veruju u astrologiju. Pa posle njenog iskustva, uzmeš pročitaš onaj tekst i zanemariš njeno iskustvo kao iskustvo ubijanja Nemaca od strane Bate Životinje.

Ko ovo pročita i dalje veruje u astrologiju mirne duše, biranim rečima, blago se izrazivši mogu da mu kažem da je RETARD. Kopiram vam tekst dr Milana Ćirkovića (Ph.D. dobio u Americi na Fizičko-astronomskom fakultetu, a osnovne studije završio na Fizici u Beogradu), da ne otežavam čitanje neću da ga kvoutujem, sve odavde što piše su gospodinove reči, a moja podebljavanja. Teško je u današnjoj Srbiji otvoriti neke novine, uključiti radio ili televiziju, da nas odatle ne zaskoči nekakav vidovnjak ili astrolog. Sve vrste čitanja iz dlana, šolje kafe, pasulja, pravljenje natalnih i astralnih karti, skidanja crne magije, proricanja, “javljanja”, regresije u prošle živote, kristalne terapije, astronumerologije, te slične uglavnom astrološke “discipline” svakodnevni su deo naše medijske i duhovne sfere na početku XXI veka. Čak i naizgled ozbiljne novine objavljuju horoskope (često međusobno sasvim kontradiktorne!), bilo iz istinskog entuzijazma za okultno, bilo iz cinične propagandne procene da će im to podići tiraž. Naličje ovog potonjeg jeste svest da kod nas nema kritične mase racionalnog i naučno obrazovanog stanovništva koja bi se tome mogla suprotstaviti, te bi taj deo publike mediji mogli izgubiti. Opor ukus spontanog mešanja astronomije i astrologije, makar bio i potpuno lišen zle namere, poznat je svakom ko se naukom bavi, i svedoči o dubokoj i trajnoj nepismenosti naše sredine. U nastavku ovog teksta pozabavićemo se samo astrološkim aspektom problema povampirenja srednjovekovnog mračnjaštva, mada se slične stvari mogu reći i za ostale okultne fenomene našeg okruženja. Naravno, o tome su mudri ljudi odavno rekli svoje. Najbolji opšti osvrt na temu traganja za “sudbinom u zvezdama” dat je u izvrsnoj knjizi Nataše Stanić i Milutina Tadića “AstrolAgija” (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005). U nekom protivčinjeničnom društvu u kome bi ljudi doista čitali dobre i vredne knjige čitav ovaj tekst mogao bi biti zamenjen preporukom za čitanje ovog dela u jednoj rečenici; pošto naše društvo nije takvo, neke stvari treba stalno iznova ponavljati, pa makar i ad nauseam. Egzorcizam astrologije Natalna karta Opasnost od astrologije se upravo ogleda u toj “nedužnoj” zabuni, tom tobože sasvim slučajnom i nehotičnom “lapsusu”, koji intelektualna palanka obično smatra i duhovitim. To nije tek isto kao kada bi neko, recimo, studenta hemije ili tehnologije nazvao alhemičarem (o tome više kasnije); to je pre analogno situaciji u kojoj biste sudiju ili advokata nazvali inkvizitorom i uputili ga na literaturu koja se bavi spaljivanjem veštica ili egzorcizmom. Jer, astrologija kvalitativno spada u tu grupu izumrlih zanata, skupa sa inkvizitorima, alhemičarima i (nabeđenim) vešticama; sa jedinom razlikom – i tu leži prava zagonetka! – da egzorcizam astrologije iz našeg duhovnog života kasni već vekovima. Istini za volju, racionalno teško shvatljiv revival astrologije nije samo naš, već globalni fenomen. Kod nas je on samo dobio poseban zamah tokom tragične poslednje decenije XX veka, kao nusproizvod ionako potpune dominacije svega iracionalnog, nerazumnog i besmislenog u našem okruženju. Kao globalni fenomen, vredi ga istraživati na različitim nivoima, ali istovremeno i ne zadržavati se na fenomenologiji, već osvetliti sve njegove aspekte, a posebno njegovu anti-racionalnu, anti-prosvetiteljsku i u krajnjoj instanci anti-slobodarsku suštinu. Branioci astrologije dele se u dve grupe. Jedna je smatra nedužnom zabavom, sa čime je i moguće složiti se, pod uslovom da to ostane isključivo na nivou zabave, a ne uključuje ni značajan uticaj na ljudske racionalne odluke, kulturne implikacije, niti ekonomsku dobit. Druga grupa branitelja je, međutim, brojnija i predstavlja po mnogo čemu “glavni tok” astrološke indoktrinacije: ona koja tvrdi da je astrologija nauka (a obično se dodaju i atributi poput “drevna”, “složena”, pa čak i “uzvišena”). S obzirom na tragični nedostatak filozofskog obrazovanja u nas, nije neočekivano da najveći broj ljudi ne zna šta zapravo znači pojam “nauka”, pa shodno tome nije u stanju ni da se odupre ovoj astrološkoj propagandnoj manipulaciji. Maligna dijagnoza Znaci zodijaka Ovde ću pokušati da odbranim svoje najdublje uverenje da uopšte nije potrebno ulaziti u ono čime se astrologija bavi da bi se konstatovalo da ona NIJE nauka. Na isti način na koji lekari znaju da se određeni tumor mora operisati iako ni najveći umovi medicinske nauke današnjice ne razumeju suštinski kako i zašto zapravo nastaju maligne ćelije, tako i nama za postavljanje dijagnoze neke kvazinauke nije uopšte potrebno da razumemo detalje kvazinaučnih doktrina – dovoljno je videti kakvi su epistemološki i metodološki principi kvazinaučnog rada. Upravo zato je filozofsko obrazovanje, naročito ono u domenu filozofije nauke i epistemologije, neprocenjivo: umesto da polemišemo šta znači Uran u trećoj kući, ili konjukcija Marsa sa Jupiterom, dovoljno je posmatrati šta astrolozi zapravo rade sa takvim tvrdnjama. Naravno, nikako ne treba tvrditi da nam je poznavanje detalja kvazinauke – kao ni svako znanje generalno – suvišno, te da nam ne omogućuje da je bolje sagledamo u pravom svetlu; samo treba konstatovati da je to nadgradnja, nešto što nije neophodno. Među dijagnostičkim kriterijumima koji nam ukazuju da astrologija nije nauka, osvrnućemo se ukratko na dva: (1) Astrologija nikada nije do kraja racionalna. Čak i najsofisticiraniji astrolozi, oni koji nas zatrpavaju ne samo diplomama raznih astroloških škola i instituta, već i profesionalnim žargonom, nikada ne mogu u potpunosti utemeljiti svoja predviđanja na racionalan način. To je očigledno u brojnim pozivanjima praktičnih astrologa na natprirodno i okultno, bilo da je u pitanju idiosinkratski shvaćena religioznost, ili “sudbina”, “proviđenje” i slično. Nauka mora biti racionalna; ovo je nešto što se u toj meri samo po sebi razume da se najčešće i ne eksplicira u istupima naučnika, što je jedan od izvora konfuzije. “Sudbini”, “proviđenju” itd., nema mesta u nauci (što, naravno, ne znači da tako nešto ne može postojati). (2) Astrološki fenomeni nisu teorijski utemeljeni. Nauka – nasuprot uvreženom naivnom mišljenju – nije empirijsko sakupljanje informacija ili “činjenica”, već prevashodno objašnjavanje fenomena, a tu funkciju vrši teorija. Otuda su najveća dostignuća nauke uvek sadržana ne u nekim empirijskim nalazima ili “činjenicama”, već u velikim paradigmatičnim teorijama: teorija relativnosti, kvantna teorija, teorija evolucije,... Sa druge strane, astrologija nema gotovo nikakvu teoriju iza sebe: kad počnete sa osporavanjem astroloških predviđanja, jedini odgovor branilaca jeste da navedu gomilu primera u kojima su se njihove tvrdnje pokazale tačne. Međutim, čak i kada bi 100% astroloških tvrdnji bilo empirijski tačno (a veoma je daleko od toga!), ni to ne bi astrologiju učinilo naukom, jer opet ne bi bilo nikakvog teorijskog razloga da poverujemo da se radi o uzročno-posledičnim vezama, a ne koincidencijama. Peta sila Srednjevekovni astrolog Uprkos slabašnim pokušajima ljudi kao što je bio Goklen, nikakva teorija astroloških uticaja nikada nije izgrađena, niti se o tome u praktičnom astrološkom diskursu uopšte govori, što je najbolji pokazatelj da astrologija nije nauka. Već sama činjenica da astrolozi mogu tvrditi da položaj planeta u trenutku rođenja utiče na ljudski život, a da pri tom ili ne znaju ili ne govore koja je to sila koja prenosi taj uticaj, već je sama po sebi sporna, a naročito kada dolazi od zastupnika veštine koja sa ponosom ističe svoju starost koja se meri milenijumima. Zar ne bi bilo prirodno da se tokom svih tih hiljada godina ne pojavi bar jedan astrolog koji bi jednom za svagda odgovorio na pitanje: na koji način tačno planete vrše svoj uticaj? Ako je to gravitaciona sila, lako je izračunati da je ona toliko mala na međuplanetskim udaljenostima, da jato vrabaca koje proleti pored prozora akušerske klinike sigurno ima veći uticaj na novorođene bebe. O ostalim poznatim interakcijama ne vredi ni govoriti, jer su one još daleko slabije na relevantnim udaljenostima. E sad, neko će reći: možda postoji, pored četiri poznate fundamentalne interakcije (gravitacione, elektromagnetske, slabe i nuklearne sile) i neka još nepoznata, tzv. “peta sila”, za koju nauka još ne zna, a koja predstavlja objašnjenje astroloških fenomena. Naravno, to je moguće. Ali, treba biti realan: to je moguće na isti način na koji je moguće da čitalac ovog teksta strada u zemljotresu od 10 Rihtera upravo dok čita ovu rečenicu, ili da neko ko skoči sa krova svoje zgrade, u nameri da se ubije, padne na kamion pun dušeka, koji slučajno prolazi pored te zgrade. Mnoge stvari su moguće u svemiru, koji se odlikuje ogromnom složenošću. To ne znači da mi sa tim računamo, niti da takve mogućnosti uzimamo u obzir u praktičnom radu. Isto je sa idejom da zbog astroloških tvrdnji treba da poverujemo u fantomsku “petu silu”. Ukoliko “peta sila” postoji, ona će biti otkrivena iz naučnih, empirijskih pobuda, a ne zbog bizarnih astroloških pretenzija. U međuvremenu, epistemologija i metodologija nam ispravno pokazuju da imamo sva prava da tu mogućnost spokojno ignorišemo i posvetimo se drugim, perspektivnijim stvarima. Odnos sa alhemijom Alhemičar Među pitanjima vezanim za ovu temu koja se, nažalost, retko postavljaju u intelektualnim krugovima jeste otkud tolika žilavost i popularnost astrologije u savremenom svetu, kada je njoj inherentno najbliža drevna kvazinaučna disciplina, alhemija, univerzalno izumrla? Dok astrolozi svakodnevno paradiraju po novinama i televizijama, gostovanje alhemičara na nekom mediju je neviđena i nedoživljena stvar. Bez pretenzija da razjasnimo ovaj zanimljiv problem, ponudićemo dve sugestije u vezi sa činiocima koji su u tom procesu igrali možda i presudnu ulogu. Prvi je elitna priroda alhemije, naspram astrologije kao popularne i populističke aktivnosti. Čak su i inkvizitori u srednjem veku, koji su se često bavili pravim lovom i na alhemičare i na astrologe, priznavali da je do alhemičara teško doći jer se oni “kriju” među učenijim ljudima iz viših društvenih slojeva. Sami alhemičari su uvek naglašavali ezoteričnu prirodu svojih učenja (i u tome su u velikoj meri preterivali): tj. da njihova saznanja nisu za sve, već samo za one koji to umnim i duhovnim sposobnostima zasluže. Stoga je pisanje u šiframa postalo standardni “zaštitni znak” alhemijskih tekstova: smatralo se da ko nije dovoljno učen i inteligentan da šifru sam prokljuvi i nije vredan saznanja onoga što je u spisu napisano. U skladu sa tim, alhemičari su isticali duhovni i intelektualni uspon pojedinca, a ne neke grupe, društvenog sloja, klase ili naroda. Nasuprot njima, astrolozi su od pamtiveka pretendovali da predviđaju sudbinu ne samo pojedinaca, već i čitavih gradova, naroda i carstava (to se posebno snažno manifestovalo u kineskoj astrološkoj tradiciji, gde je ona bila grana državne delatnosti o kojoj se staralo čitavo, današnjim rečnikom govoreći, “ministarstvo” na carskom dvoru). I danas često vidimo istu sliku: neki astrolog piše (poglavito u "žutoj štampi', namenjenoj najslabije pismenim i najneobrazovanijim slojevima) “šta će nam se desiti” ili “šta zvezde predviđaju za Srbiju” (ili koju već zemlju želimo). Populistička poruka astrologije posebno se manifestuje u trenucima krize, kakva se na području bivše Jugoslavije razbuktala tokom tragičnih devedesetih godina XX veka, ali je i inače trajno prisutna u samoj suštini kvazinauke. Kao što znamo, u 99 odsto slučajeva praktičnog astrološkog rada – to jest, onog koji se ne pojavljuje u novinama ili na televiziji, ali od koga se dobro zarađuje – u igri nisu velika društvena ili politička pitanja, već naprotiv, samo ono što pojedince privatno zanima, a čak i u tom domenu najčešće banalna i malograđanska pitanja poput toga da li će neki tinejdžer imati para u životu, ili da li će se neka usedelica konačno udati. Ovo je dijametralno suprotno ciljevima intelektualnog i spiritualnog traganja alhemičara, koji bi danas za većinu korisnika i konzumenata astrologije, pa i samih astrologa, da im neko to prezentira makar i najprivlačnije moguće, bili potpuno neshvatljivi. Alhemijski “kamen mudrosti” već je samom svojom semantikom sušta suprotnost karakteru savremene astrologije. Kako je uspon nauke, posebno u XVII i XVIII veku, bio praćen propadanjem moći aristokratije, a jačanjem političkog uticaja najširih slojeva stanovništva, mahom slabo obrazovanih, to je klima za opstanak astrologije postajala zapravo sve pogodnija. U sredinama kao što je, nažalost, naša, gde je elitizam i dalje ružna reč (čemu je umnogome doprinela i zločinačka komunistička ideologija), ovaj efekat se samo pojačava. Iracionalni projekat Navodna natalna karta Adama, prvog čoveka Drugi veoma bitan činilac jeste – naizgled paradoksalno! – upravo to što je alhemija imala u sebi mnoge prednaučne crte. To je, naime, učinilo da je nju u očima umnih ljudi ključnog perioda prosvetiteljstva bilo lako zameniti naukom. Ako je ser Isak Njutn mogao sebe da smatra pre svega alhemičarem, pa tek onda filozofom prirode, nije teško zamisliti situaciju u kojoj bi, da nauka nije ni nastala, genijalni umovi savremenog doba poput Ajnštajna, Gedela ili Paulinga, našli odušak svom istraživačkom duhu upravo u alhemiji. Ona je tako bila najbolji surogat nauke u periodu kada nauke nije ni bilo. Nasuprot tome – i upravo nam ovo poređenje najbolje osvetljava ključnu razliku – astrologija je bila i ostala suštinski iracionalan, i shodno tome, anti-naučni poduhvat. Nakon kratkog i konfuznog prelaznog perioda (koji obuhvata, recimo, delo Tiha Brahea i Johana Keplera, zaključno sa Njutnom), između astrologije i astronomije uspostavljena je stroga i od tada sasvim jasno definisana granica. Za razliku od alhemije, koja se lagano i veoma postepeno stopila sa naukama (posebno hemijom, ali i delovima fizike i medicine), pa se egzaktna linija demarkacije nikako ne može povući, ni u istorijskom ni u konceptualnom smislu, astrologija se oštrom linijom ogradila od astronomije (i srodnih nauka). Može zvučati paradoksalno, ali upravo toj oštrini razgraničenja ona može bar delimično da zahvali svoju vitalnost: anti-naučni, anti-racionalni projekti će uvek naići na razumevanje, odobravanje i podršku velikog broja (cinici bi rekli - i većine) ljudskih bića, koja su tek povremeno racionalna i logična, i od kojih se, u velikom broju slučajeva, intelektualni napor neophodan za razumevanje naučne istine i naučnih postignuća ne može ni očekivati. Šaljući svoje obično prijatne, uljuljkujuće i dvosmislene poruke, astrologija nam zapravo šalje jednu drugačiju skrivenu poruku: da nema potrebe da se naprežemo, trudimo, upinjemo, izgaramo u samousavršavanju. Umesto toga – opustimo se, pošto je sve to ionako “zapisano u zvezdama”. Takva komotna i besciljna filozofija lenjosti je ne samo anti-naučna, ona je duboko anti-inteligentna i anti-humanistička. Valjda je baš zato mnogim našim sugrađanima toliko bliska. Povampirenje srednjovekovlja Da li se astrologija menja otkako Pluton nije planeta? U jesen 1914. otpočeo je u Evropi rat koji će savremenici zvati Velikim ratom, a nesrećne potonje generacije tek Prvim svetskim. U dalekoj i sve do 1917. miroljubivoj Novoj Engleskoj, u Providensu, veliki pisac Hauard Lavkraft suočio se sa problemom na koji nailazimo i devet decenija kasnije, posebno u Srbiji. U lokalnim providenškim Večernjim novostima pojavio se članak izvesnog astrologa Hartmana u kome se tvrdilo – u uobičajenom post festum maniru – da su astrolozi uspešno predvideli početak rata u Evropi. Evo kako je odgovorni intelektualac poput Lavkrafta reagovao na takve pojave: Tu skoro je hohštapler po imenu Hartman, sledbenik pseudo-nauke astrologije, otpočeo da širi uobičajene zarazne laži te okultne veštine preko kolumni Novosti, tako da sam u interesu prave astronomije bio prinuđen da krenem u kampanju kritike i satire. Počeo sam ozbiljno, sa “Naukom protiv šarlatanstva”, što sam nastavio sa “Lažnošću astrologije”, ali me je konačno glupa tvrdoglavost ovog modernog Nostradamusa prisilila da prihvatim ismevanje kao glavno oružje... Shodno tome sam objavio [pod pseudonimom] satirični članak u kome sam dao oreol svečane ozbiljnosti najbizarnijoj kolekciji besmislenih proročanstava koja sam uspeo da izmislim... Između ostalog, tamo sam predvideo kraj sveta zbog eksplozije Zemljinih unutrašnjih gasova 4954. godine. Hartmanu očigledno nije bilo jasno da li da to shvati ozbiljno ili ne, pa je nastavio sa svojom obmanjivačkom predstavom, tako da sam napisao još jedan članak, gde je ruganje postalo daleko otvorenije. U ovom završnom prilogu, “Delavanova kometa i astrologija”, objasnio sam kako će se čovečanstvo spasti od uništenja Zemlje kolektivnim transportom na Veneru! Čak i slab intelekt šarlatana mora da je otkrio sarkastičnu prirodu ovog dubokog proročanstva, pošto je nakon toga tiho prestao da nameće svoje laži lakovernoj publici preko novina. [Lavkraft u pismu Morisu Mou, 8. XII 1914. godine] Nema gotovo nijedne reči ovde koja nije aktuelna i danas, skoro vek kasnije! Uzgred, Lavkraftove parodije astrologije neodoljivo su zabavno štivo - između ostalog - on predviđa da će, uprkos preseljenju na Veneru, ipak biti izvesnih žrtava: Sa izuzetnim žaljenjem utvrđujem da će nekoliko fragmenata nastalih u eksploziji Zemlje iz 4954. godine pogoditi planetu Veneru, izazivajući tamo veliku štetu i nanoseći teške povrede Senjoru Nostradamu Artmanu, direktnom potomku našeg talentovanog prof. Hartmana. Senjora Artmana, mudrog astrologa, pogodiće u predelu glave veliki udžbenik astronomije, izbačen iz Gradske biblioteke Providensa. Njegov um će biti tako uzdrman ovim udarcem da više neće biti u stanju da ceni uzvišene principe astrologije. Ovakva bespoštedna parodija svakako je put za izlaženje na kraj sa agresivnom pseudonaukom koji je aktuelan i do danas, posebno u sredinama bez ozbiljne i dugotrajne tradicije kritičkog racionalizma i naučne metodologije. (Zanimljivo je da je Lavkraft nakon otkrića Plutona 1930. godine – prve planete patuljka po savremenoj definiciji iz avgusta 2006! – iskoristio priliku da ismeje astrologe koji su požurili da do tada nepoznato telo odmah uvrste u svoje horoskope i natalne karte, bez i trunke priznanja da im je do tad “nešto nedostajalo”. Danas, kad je istinski planetarni status Plutonu ukinut, imamo istu vrstu šibicarskog izvrdavanja u astrološkim krugovima, samo u suprotnom smeru!) U Srbiji 2006. godine, u svedočenju zaštićenog svedoka Dejana Milenkovića Bagzija u nekoliko mahova se provlači detalj koji nije privukao značajnu medijsku pažnju (u poređenju sa tračarskim i politikantskim delovima od kratkotrajnog interesa), naime, da su u više mahova njegovi “šefovi” u zemunskom kriminalnom klanu, najozloglašenijoj bandi u ovom delu sveta, konsultovali nekakve vidovnjake, vračare i “bele magove”. Po svedočenju, ne samo da su se u sedištu klana, u Šilerovoj, okupljali vidovnjaci i vračevi, već su i kriminalni bosovi često išli na noge ovim “magovima” po raznim živopisno ruralnim beogradskim predgrađima, konsultovali ih pri bitnim “poslovnim” odlukama i nosili njihove amajlije za zaštitu od uroka zlih čini. Daleko od toga da je povampirenju srednjovekovlja tu kraj. Još bizarnije je ponašanje predsednika srpske skupštine, Predraga Markovića, koji je u proleće 2006. godine u sitnim satima, pod okriljem mraka, ulazio u zgradu bivšeg saveznog parlamenta (sad Dom Narodne skupštine Srbije) po savetu astrologa, da bi valjda uticaji planeta na novoosamostaljenu državu bili povoljniji!? Pravi barometar našeg duhovnog stanja jeste činjenica da se tom skandalu nije pridalo više medijske pažnje. Da smo mi odista u XXI veku, bilo bi jedino razumno da predsednik parlamenta smesta podnese ostavku, čim je uhvaćen u tako očiglednom napadu na sam razum (da o ostalim tekovinama prosvetiteljstva ne govorimo). Njegov prestup granica racionalnog i civilizovanog ponašanja na javnoj sceni nije ekvivalentan, već je zapravo teži od onoga koji bi, recimo, učinio ministar finansija kad bi izjavio da se za popunjavanje deviznih rezervi oslanja na alhemijsko stvaranje zlata (o tome više u nastavku), ili kad bi šef policije stavio neki slučaj ubistva ad acta, obrazlažući to dejstvom crne magije. Otvoreni prezir prema nauci koji je ispoljio prvi među “predstavnicima naroda” samo je refleksija opšteg anti-racionalnog i anti-civilizacijskog stava koji je postao zajednički imenilac za ogromnu većinu segmenata srpskog društva. Da stvar bude još bizarnija, u knjižarama su knjige iz astronomskih nauka (ono malo što ih ima na našem jeziku, i daleko veći repertoar stranih, koje su se lagano počele pojavljivati i na našim štandovima) često utopljene u moru astrološke literature i izmešane sa njom. Potpisniku ovih redova se to da ga zaposleni u knjižari ni ne trepnuvši upute na policu sa astrologijom, desilo u ništa manje nego nedavno otvorenoj i prilično pompeznoj i bleštavoj knjižari “Akademija” u zgradi SANU, u Knez-Mihajlovoj ulici u Beogradu. Možda je ta tragikomična koincidencija zapravo pravi odraz intelektualnog duha današnjeg srpskog trenutka. Ipak je doskorašnji predsednik naše (formalno govoreći) akademije nauka svojevremeno javno izjavio kako se ne može očekivati od naših akademika da se bave doslovce “šta ja znam, recimo, istraživanjem svemira”, sasvim blaženo nesvestan ozbiljne, za balkanske uslove dugotrajne i plodotvorne (prema zvaničnim podacima i evaluacijama Ministarstva za nauku u oba prethodna sastava, koji su slobodno dostupni javnosti i ne predstavljaju nikakvu državnu tajnu!) astronomske istraživačke tradicije u Srbiji. Za znak u horoskopu ga novinari, valjda na našu sreću, nisu pitali; ne bi bilo suviše cinično pretpostaviti da bi o tome mnogo koji akademik znao više nego o istinskom istraživanju svemira. U zemlji u kojoj je maltene normativ da niko, pa čak ni “istaknuta” novinarka i voditeljka najgledanije političke emisije na našim televizijama, ne zna ko je Milutin Milanković (pri čemu se niko toga ne stidi), jedino što nam ostaje jeste slavno geslo rimskih stoika: Nihil admirare – “Ničemu se ne čuditi”.

Prvo, da se ogradim da neko ne pomisli da branim Milana, Zorke, Karamele, itd... Samo ću izneti činjenice. Konkretno to što Milan radi nije nezakonito, čak su i onu mučenu Vidovitu Zorku skembali na neku tehnikaliju. Nikad nije bilo nezakonito zarađivati na gluposti ljudi. A konto diplome, eto, to je još jedna mala lekcija da nije sve u diplomi. I opet da me neko ne shvati pogrešno, studirajte deco, ali nemojte da mislite da kad dobijete diplomu da ste završili ne znam kakav posao, diploma je kao vizit-karta koju predaješ batleru na ulazu dok ideš kod nekog moćnika da skopiš neki posao, ušao si, ali i dalje tek treba da sklopiš posao.

Paz'te, ono što je pričala ona druga intelektualna strana je sve savršeno tačno i onaj matori je zakucao sa onim lažnim horoskopom što je ljudima podelio, ali sa druge strane, a to se posebno odnosi na onu ženu, tačno su onakvi što kaže Đole Balašević "itelektulace koji važno vrte palce, kupiš ih za špricer i kavurmu". Žena kaže, kao kako Milan sere da zarađuje 10k evra, mislim se, e moja intelektualko, jeste sere, ali zbog poreske jer zarađuje više! To ti je taj onanistički nadobudni i prepotentni intelektualizam, misli guska ako je skontala kako neka prevarantska šema radi da je mnogo pametna, na vrhu sveta i da spada u 2% genija u društvu, a preko puta sedi lik koji je prodavao gaće na pijaci i zarađuje više para mesečno nego ona za celu godinu.