Klinac Balavac

Bio sam na onom sajmu slatkiša... Jebote koje SRANJE! Toliko je sranje da treba izmisliti novu jaču reč za sranje da bi se ono opisalo... Džabe izgubih dan i pokisoh...

Je l to neka interna fora?

Da li ste znali da prelepu Maju (utorak) glumi hrvatska glumica Nataša Janjić, ni manje ni više nego Splićanka!!! Recite kako je savršeno odradila begiš dijalekat?

Molim vas, da li neko ima informacije, da li je ugrožen soliter Nelson Mendela???

Upravo tako. Još veće je njegovo postignuće u približavanju Bogu i to življenje po Jevanđelju, ako znamo da je svemu pristupao isključivo sa najdubljim razumevanjem, nepovršno, ne samo ispunjavajući formu, učeći napamet tamo neke pasuse, da bi ih onda isto tako napamet, isprazno i površno ponavljao u svojim propovedima kao što se dešava da rade... To je gotovo nedogmatski pristup veri, gde za svaku reč traži smisleno mesto. A što se tiče toga šta te odaljava od Crkve, moj savet ti je da je ne gledaš kao kolektivitet jer za tim nema potrebe, već nađi sebi odgovarajućeg duhovnika, pošto na to imaš svako pravo.

Evo, kroz ceo ovaj split raspravljamo, šta znači biti dobar čovek i kako se to postaje, našao sam citat gde sam Patrijarh Pavle to sjajno, britkoumno rekao bih, objašnjava: "Рођен сам у породици која је дабоме хришћанска и разуме се човек ту постепено узраста. Е после сам, после сам дошао кад сам био у Богословији трећи, четврти разред па ми је дошао мисао: ако Бог унапред зна да ћу ја бити на пример разбојник или покварењак, могу ли ја да не будем. Јер ако ја морам да будем, где је моја слобода, знате. И то ме мучило и питам ја старије ђаке, изнесем им помисли, размисли а он, њега интересује друго па ће да каже: ајде' шта будали не падне на памет. Да кажем неком професору, он ће рећи ово је неки јеретик. Знате и ја сам то у себи носио и могло је бити и за мене фатално да нисам нашао решење за мене барем, код Светог Василија великог. Време је једно трајање које има прошлост, садашњост и будућности. Али прошлосткао времена нема , има само остатака од прошлости, али као време оно не постоји. Будућности такође нема, она ће бити. А шта има? Има само садашњост. Али шта је садашњост? Док сат откуца так, так то је будућност, кад откуца то је прошлост, а шта је онда садашњост? Е, сад је реч о томе. Та категорија времена не односи се на Бога. На њега се не односи време, за њега се односи вечност, а вечност је стална садашњост. Нема ни прошлости ни будућности. Нема ни јуче , ни сутра. Има само садашњост. То је и за мене било решење и ја сам могао да идем даље, иначе је могло бити фатално."

Pa dobro OK, nisam ja pozvao ljude da piju i voze, nego jbg. ako se desi...

Par saveta oko novog zakona. 1. Ne potpisujte zapisnik NIKADA. 2. Ako ne postoji neki neoborivi dokaz vašeg prekršaja, tipa video snimak sa onih "presretača", fotka prekoračenja brzine (ima i takvih radara), uvek idite kod sudije za prekršaje umesto da platite odmah jer su troškovi smešno veći (oko 1000 din), osporavajte da se tako desilo, tražite sučeljavanje sa pandurom, a zbog njihove efikasnosti po svoj prilici će zastariti stvar. 3. Ako ste pili, ali niste baš mortus pijani i naduvate tipa, 0.8, uložite prigovor da sumnjate u ispravnost aparata, tražite da vas vodi na vađenje krvi u urgentni. Epilog A, pandura mrzi da se cima da vas vodi do urgentnog i kako niste baš mortus pijani pušta vas. Epilog B, pandura mrzi da se cima da vas vodi do urgentnog piše zapisnik, a vi onda insistirate da u zapisnik unese da ste izrazili sumnju u ispravnost aparata - stvar pada na sudu. Epilog C, pandur vas vodi do urgentnog, kako niste prioritet za zbrinjavanje, čekate neko vreme, vama polako organizam obrađuje alkohol i on se smanjuje, izvade vam krv, dok laborant odradi vaš uzorak, alkohol isparava iz uzorka, po svoj prilici rezultat će biti u granicam dozvoljenog - opet ste se izvukli. Sve ovo važi samo ako niste mortus, nego fazon 3-4 piva, 2-3 čaše vina itd... Ako ste mortus i vozite, onda i treba da vam uzmu dozvolu!

Doolio, verovatno si preletao preko postova jer si se kasnije uključio, naravno da bi pametnom dosta bilo i to što je bole rekao. Ja sam objašnjavao da ne možeš uzeti jednu jedinu rečenicu i zanemariti sve drugo što je taj čovek rekao i tom prilikom i inače celog života. Ako je neka rečenica sporna i različiti ljudi je različito razumeju, a ova rečenica o kojoj pričamo je očigledno sporna, onda razjašnjavanju ne pristupamo sa pozicije ideologije i ćefa onoga ko čita, nego valjda onoga ko je rekao. Zar to nije prirodni i logično? Ja sam lepo postovao druge citate na istu temu, sa njima je potpuno jasno. Sad, što se tiče jezika, iako se slažem sa tobom da to nije suštinsko pitanje, nije na odmet da se razjasni. To što je značenje neke reči nama poznatije i rasprostranjenije, ne znači da ta reč ne poseduje još neke nijanse značenja, ili čak potpuno posebno značenje. To je krajnje česta situacija u svim jezicima, sa mnogim rečima. Zato je tu rečnik... Takvih primera imaš pun rečnik. Npr. reč "nabrajati" verujem nama svima znači navoditi, spominjati jedno za drugim, nizati, ređati, ‚~imena, ~razloge, itd. Ali isto tako meni, npr. potpuno nepoznato značenje je zapevati za umrlim, naricati, jadikovati. I pazi, nije čak označeno kao arhaično značenje!!! I šta sad, treba da se svađamo sa rečnikom jer mi nikada nismo čuli da neko upotrebljava reč u tom značenju? I opet ponavljam, slažem se, naravno da to jezičko pitanje nije suština, suština je ono u prvom pasusu, što je i bole pomenuo, a mi se složili.

Не брате, нисам ја користио никакав аргумент. Ради се о ванрасправном питању, ја сам тебе дисквалификовао као свог саговорника, и то не зато што како сам (врло прецизно рекао) не знаш по инерцији (дакле, не да не знаш заиста) да мењаш глагол бити по лицима, него зато што бих вређао сопствену интелигенцију и злостављао своје време учествујући у дискусији са човеком коме ни РЕЧНИК МАТИЦЕ СРПКСЕ није довољан ауторитет! Шта да очекујем онда ја, као практично безимени учесник дискусије, под опскурним надимком Клинац Балавац, да ћеш реаговати на снагу МОЈИХ аргумената? Неко ко се свађа са јебеним РЕЧНИКОМ!!!

Ne znam da li postoji bolji primer svega toga što sam naveo da radite u odbrani neodbranjivog, od toga da neko, kako je Ivan primetio, ko čak ne zna po inerciji da menja kroz lica glagol biti, se usuđuje da osporava i ispravlja REČNIK MATICE SRPSKE! To je prosto skandalozna količina nadobudnosti, drskosti i bezobrazluka! Da nisi ti možda neki tajni akademik? Možda Panjković akademije...

Baš mislim i da zavija tu pre Bubanj potoka gde se to desilo.

иако - допусни везник којим се изражава да се значење онога што је припојено тим везником не искључује и поред супротног очекивања; премда, мада, поред тога што (ја подвукао) РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА - Матица српска - 2007 - Нови Сад, страна 443. Толико о томе. А чак и да нема то одговарајуће значење које ипак има, и све да је и употребљен погрешна реч, коментарисање једне реченице без познавања или са делимичним познавањем и игнорисањем свега другог што је тај неко рекао и том приликом и свим другим приликама целог живота, не чини ми се ништа другачијим од писања критике књиге само на основу њеног наслова! Па онда заиста не знам, ко тумачи нешто сходно својим виђењима. Ако већ мора да дође до било каквих тумачења, једино исправно тумачење није на основу онога који чита, него на основу онога ко је упитну реченицу и изрекао. Наравно да силујете логику и изврћете речи сходно својој иделогији, јер како другачије објаснити чињеницу да сте ви у свом очајничком покушају да докажете недоказиво као назови атеисти почели да причате да верујете у судбину, тј. у предестинирани живот човека. Ја све што сам написао, написао сам у најбољој намери, јер сва та ваша силовања разума не штете мени, него вама. Али шта да се ради, као што рече наш Патријарх Павле, а чини ми се да је у ствари цитирао или парафразирао Апостола Павла: Ко има уши да чује нека чује, ко има очи да види нека види, а ко има уши да га чешу по њима, дижи руке од таквога. Што ћу и учинити...

@bolkonski Hvala Bogu da se pojavi neko kao ti, ko ne siluje logiku, izvrće reči i rečenice... samo da bi... ne znam ni ja šta... da ne bi kao ispao glup u raspravi... da ne bi odstupio od svog dobro-ne-promišljenog stava... Ljudi, ja se iskreno nadam da to što radite, radite iz sujete samo ovde na forumu da ne bi ispalo da niste u pravu, a da vam se omakne da ponekad razmislite iskreno o tome o čemu se diskutuje ovde. Znam da je sujetu teško preveslati, znam iz ličnog iskustva, ali makar zbog sebe samih, kad izvrtite ovde sve bitno i nebitno i "spasite obraz" forumski, sedite pa onako sami pred sobom odbranite to šta zastupate. Ja sam se tako naučio da u javnosti ne zastupam ništa što pre toga nisam dobro prečešljao po svojoj glavi i odvagao sve pro & contra... onako sokratovim metodom. Prosto, sujeta me naterala. Κad smo već kod Sokrata, kažu da je on išao po ulici i jurio ljude da vodi raspravu sa njima oko bilo čega, na kraju razgovora im se zahvaljivao što su mu se suprotstavljali. Poenta razgovora je da se "porodi" mudrost, odnosno duša, dakle da posle razgovora profitiraju sagovornici. U suprotnom smo svi učesnici, kao što bi rekli Amerikanci, Special Olympics - no matter how hard you try, you're still a retard.

Budimo ljudi, iako smo Srbi. jeste rekao Patrijarh Pavle, ali to je omiljena Pavlova izreka onih koji su najčešće malo toga čuli iz njegovih usta, pa sam se iz ličnog iskustva uverio da je najčešće potpuno pogrešno tumače. To "Budimo ljudi, iako smo Srbi" nije u smislu - budimo ljudi, uprkos tome što smo Srbi, nego budimo ljudi, pored toga što smo Srbi ili još preciznije, naša dužnost je da se na prvom mestu ponašamo kao (dobri) ljudi, dakle čovečno, pa tek onda kao pripadnici određenog roda, odnosno Srba i u slučaju da se u nekom trenutku to dvoje suprotstavi moramo da izaberemo da budemo ljudi, makar i po cenu uništenja. To je znači na liniji onog citata, koji je mislim već Draško postovao: „Неки су мене чак оптуживали да позивам српски народ у разарање, ову несрећу и рат, само да би се одржала велика Србија. Ја сам рекао њима, понављам то и сада свима – да када би велика Србија требало да се одржи по цену нечег нечовечног, нељудског, ја не бих пристао. Не бих пристао по ту цену да се одржи ни мала Србија. Када би по цену нељудског, нечовечног, требало да се одржи последњи Србин, и када бих ја био тај Србин, на бих пристао. Нама је боље да нестанемо као људи, него да опстанемо, биолошки да преживимо као злочинци и нељуди.“ A ova "druga strana" voli to da citira sa smislom, budimo ljudi uprokos tome što smo stoka Srbi...

Πази Лаг, сад се већ озбиљно не слажем, не само хришћански, него онако филозофски и здраворазумски. То да не постоји јасно добро и јасно зло је чиста релативизација која се увек ради са неком намером. Не кажем да ти конкретно то радиш са неком посебном намером, верујем да само понављаш нешто што си негде чуо/прочитао што ти је зазвучало ОК, јер све те спинове не производе глупи људи на глуп начин, напротив! Неке ствари нису релативне, као нпр. истина, добро, зло, трудноћа... Не може девојка бити релативно трудна, не може ако ја нешто украдем, па један сведок каже да јесам украо, а други каже да нисам, не може истина да буде релативна и негде на средини, па да сам у ствари крадуцкао што би рекао Веља... То што си ти у последњем посту објашњавао, више одговара за појам користи него добра. Шта је корисно, е то је релативно и то зависи од ствари о којима си писао, и у твом посту када би заменио реч добро са речју корист потпуно бих се сложио са свиме што си написао. Пробај само да примениш то твоје објашњење управо на Патријарха Павла. Oдмах је очигледно да је непримењиво. А што се тиче баш хришћанских принципа и односа муслимана према њима, врло, врло грешиш. Муслимани и хришћани деле 95% принципа. Актуелни проблем са муслиманима је што су тренутно упали у фазу ишчашеног тумачења своје религије, као што су хришћани имали ту фазу за време инквизиције. Можда би било паметно да се ова тема сплитује, да разговор наставимо на другом месту, пошто већ крећемо и превише да се расплињавамо за првобитну намену ове теме, а и неки људи немају довољно пристојности и способности да одмере шта јесте, а шта није прикладно за коју тему. Слажем се... Ја сам се трудио да цивилизовано поразговарам у контексту животне мисије нашег Патријарха Павла, и лепо и прикладно сам дискутовао са многима. Међутим, штета што неки немају довољно толеранције, пристојности и одмерености за тако нешто. Молим модератора да сплитује топик.

Објаснио је болконски зашто је битно да самом себи објасниш зашто је неко добар. Мислим да ни сам не верујеш потпуно у то што си рекао. Односно, не би се могло рећи да је у потпуности нетачно то што си написао, истина је да све има одређеног утицаја, али намерно да би опстајао на свом ставу, релативизујеш значај онога што, убеђен сам, и сам мислиш да је пресудно. Па побогу, није ваљда да мислиш да се криминалци, убице, добрице рађају и да човек ту ништа не може него само да одживи своју судбину? Па није потребан неки драматичан преображај да би нечему приписао заслугу. Зар лекар мора да буде биолошки терориста који шири заразе и вирусима убија људе пре него што га медицински факултет претвори у лекара? Зар архитекта мора да диже зграде у ваздух пре него што на факултету научи да их ствара? Већ сам детаљно на ово одговорио у другим постовима. Наравно да нису нехришћани по аутоматизму лоши, исто као што и хришћани нису по атуоматизму добри.

Браво! Важно је, да би и свако од нас знао како и он да постане добар. Апсолутна суштина.

Ево, ја сам вољан да прихватим ако ми објасниш. Како ти замишљаш ту доброту? Откуд та доброта, неко се роди са њом или како?

@absolute Oнда се ради о томе да ниси самом себи поставио питања, зашто је неко добар, како је таквим постао? Само се сви ви који читате потрудите да полако и без предрасуда прочитате шта пишем. Не кажем ја да ако је неко на себе навукао одело хришћанина, да ако зна много цитата из Библије, из разних житија светаца итд, иде сваки дан у цркву, да је аутоматски добар, а посебно не да је добар само зато што се издаје за хришћанина. Оно што је очиглено, а ви одбијате да видите, а ја све време покушавам да вам истакнем, је да је искрено и неискварено хришћанство било његов пут којим је заслужио то ваш поштовање, пут којим је постао такав човек који у вама изазива дивљење.

Добро, 'ајд сад ово сатанистички, то верујем да си чисто онако реторички у набрајању, да се сад ја не хватам за споредне ствари. Оно што си у прошлом посту поменуо, како хришћани превише инсистирају на својој вери и нису у фазону "live and let live"... Е, то управо има везе и са овом мојом поенту па ћу сада то појаснити. Мораш то сагледати из визуре једног хришћанина. Када хришћанин хоће да те "убеди" он то не чини нпр. са позиције неког политичара који жели да те придобије за своју странку, па онда као сад нас има више, јачи смо итд... Свест о следећем је врло битна. Хришћанин то чини зато што верује да тиме теби чини добро, да ти тако помаже да спасиш своју душу и постанеш оно што би ти назвао "добар". Јер хришћанство је дефинитивно један од путева до чак и тог твог поимања добра. Наравно да многи хришћани у томе дан данас залутају, наравно да има прегршт срамотних историјских примера од инквизиције до насилних покрштавања и ратова итд... То апсолутно нећу спорити ни оправдавати... Само хоћу да објасним, да не треба замерати када хришћанин ненасилно покушава да те призове, у што би се рекло "стадо Божије".

Грешиш из неупућености, или из олаког доношења закључка без удубљивања у оно што вероватно и знаш. Нисам ја налепио неку узрочно последичну везу тамо где је заиста нема као што даде пример, неко је леп па је зато добар... Узмимо било које изворно хришћанске принципе, па сам реци да ли они не воде твом сопственом поимању добра? Не, ни мало ме не нервираш нити вређаш. Заиста ми је задовољство да цивилизовано разговарам са неистомишљеником.

Шта је радио? Служио је Богу. Шта је говорио? Непрестано је проповедао Јеванђеље. Како је живео? Живео је по свим правилима хришћанског монаха. Поново се питам, чему то бежање од очигледних ствари? Зато што вам је негде усађено у глави да ако се макар и на тренутак, макар поводом једног човека похвално изразите о неисквареном хришћанству, да сте се сврстали међу глупе? Зато што је негде усађено у глави религиозан човек = глуп човек, школа ≠ црква? Слажем се ја ипак са овим. Можда једино око процената баш не бих у потпуности, али то је заиста ирелевантно у причи. Ето опет ћу у том смислу цитирати нашег Павла: "Међу нељудима има људи, међу људима има и нељуди"

@fatboy Шта је вама људи? Да ли ви стварно доживљавате сатисфакцију привидно поентирајући на несуштинским стварима, на којима вам делује најлакше да искажете своје неслагање, и као противника ухватите у глупости? У чему је проблем са том реченицом? И ево улазим у објашњавање ове споредности само из жеље да вас усмерим на суштину. Он каже: " zaista postoje, uprkos hrishcanskom ubedjenju da ne postoje." Да ли је то једна реченица? Јесте. Да ли се ја не слажем са тиме да су хришћани убеђени да не постоје. Не слажем се. Да ли се слажем са првим делом, да заиста постоје добри људи ван хришћанства? Слажем се. Дакле, да ли је то у једној реченици "имање и немање" права? У чему је проблем? Покушајте да схватите ону Dooliovu причу о именима и нашим предодређеним ставовима о свему што та "имена" кажу, тј. напишу.

У истој реченици имаш право и грешиш. Наравно да има добрих људи који нису хришћани, а исто тако хришћани нису убеђени у супротно. Ја сам хришћањин (нажалост, прилично лош) и апсолутно сам убеђен да има добрих људи који нису хришћани. Исто тако, хришћанство не учи да добро постоји само међу хришћанима. Слажем се и да је бити добар тешко, мени је макар тешко, али та борба са собом је неминовна. Одали су пошту његовој доброти, тачно, али та доброта проистиче из његовог начина живота, зар не? А на основу којих правила је он свесно уредио свој живот? Нема ничег лошег у томе признати да се поштовањем према њему, одаје поштовање хришћанским животним принципима. Зашто бежати од тога? Мени као хришћанину никада не би био проблем да признам да сам одајући поштовање неком будисти нпр, одао признање будистичким животним принципима. Веровање у доброту је нешто што је врло блиско, ако не и исто са веровањем у Бога, и заједничко је за највећи број различитих вероисповести. Зато између осталог многи филозофи сматрају да атеизам и не постоји у суштини. Доброта није ничије ексклузивно власништво, па ни хришћанско. Међутим, бити добар хришћанин сигурно и увек значи и бити добар човек, док обрнуто наравно није обавезно...