Последњег дана фебруара сам трчао увече, иначе трчим ујутру. Рута ми је преко Батајничког, ка Дунаву и назад. Тачно како приђем на 1 км насељу Беларица осетим промену квалтитета вадуха.
Од финог свежег ваздуха, крај реке, исти добије мирис, боју и укус буквално не може да се дише како се прилази насељеном месту.
Ем што је био низак притисак ем што ложе ја ево не знам шта...