Dule_smor

diego, kad ces da prebijes ovog soma :D

Idemo bre jebi, Duda car imenjak!

long ship is long...japanski nosaci su imali taj karakteristican dizajn, obratite paznju na izdignutu pistu i dva dimnjaka koji idu sa strane, ne znam zasto su tako, al kul izgleda:)...ali ova slika sa mornarima koji salutiraju pri spustanju zastave na nagnutoj palubi je carska

ja cu da ostanem iznad situacije kao trupi i necu se mesati, ali moram samo da kazem igoru da po ko zna koji put pokazuje da je nubina koja nema veze sa masinstvom! :D

IJN Shokaku class aircraft carrier Zuikaku Zuikaku, drugi u klasi posle svog sestrinskog broda i jedan od sest japanskih nosaca aviona koji su ucestvovali u napadu na Perl Harbor. Takodje i poslednji od tih sest koji je potopljen cime je opravdao svoje ime (u bukvalnom prevodu "Srecni zdral":)). Decembra 1936. istice Washington naval treaty i sve drzave su slobodne da prave ratne brodove po svojoj zelji. Krajem sledece godine Japan u Yokosuka i Kawasaki brodogradilistu zapocinje izgradnju nove klase nosaca aviona, modernije od dotadasnje Hirju klase. Shokaku i Zuikaku su izgradjeni za manje od 2 godine i vec krajem 1939. su spremni za sluzbu. Zuikaku je imao deplasman od 32.000 tona i duzinu od 258 metara. Motori snege 160.000 konja su mogli da ga poteraju do brzine od 35 cvorova (verovatno najbrzi nosac aviona ww2). Radijus delovanja sa punim rezervoarima mu je bio preko 12.000 km, a imao je oko 1700 clanova posade. Od naoruzanja je raspolagao sa 16 topova kalibra 127mm i 36 kalibra 25mm. Mogao je da ponese 72 aviona. kao sto smo rekli Zuikaku je krajem novembra 1941. isplovio u pravcu Perl harbora sa ostatkom japanske flote. Tamo su njegovi aviona izveli napad u 2 talasa na americku bazu 7. decembra. Ostetili su par brodova i potopili bojni brod USS California. Januara 1942. ucestvuje u napadima na australijske baze na Novoj Gvineji. Aprila iste godine odlazi u Indijski okean gde ucetvuje u bombardovanjima Sri Lanke. Njegovi avioni su ucestvovali u potapanju britanskog nosaca aviona HMS Hermes i jos par brodova. Maja 1942. Shokaku i Ziukaku bivaju poslati kao podrska japanskom iskrcavanju u blizini Port Morezbija na Novoj Gvineji. Tu se sukobljavaju sa americkom flotom u kojoj su nosaci aviona Yorktown i Lexington. U bici u Koralnom moru Lexington biva potopljen, a Shokaku i Zuikaku tesko osteceni. Zbog ovoga se vracaju u Japan na popravke i ne ucestvuju u bici kod Midveja. To je zanimljiva okolnost, moze se reci i da su se izvukli, posto sva 4 japanska nosaca (Akagi, Kaga, Hirju i Sorju) bivaju potopljeni u toj bici. Ali moze se postaviti i pitanje da li bi americka flota sa 3 nosaca aviona uspela da porazi 6 japanskih nosaca da su bili na okupu? Avgusta 1942. Zuikaku i Shokaku se ponovo vracaju na ratiste i upravo avioni ovog prvog tesko ostecuju ponos americke mornarice USS Enterprise. Posle toga Zuikaku odlazi u bazu u Truk laguni. Oktobra 1942. opet dolazi do okrsaja japanskih i americkih nosaca aviona. I ponovo avioni sa Zuikakua ostecuju Enterprise i tesko ostecuju jos jedan nosac, USS Hornet, koji kasnije biva napusten i potopljen od japanskih razaraca. Ali i ovo je jos Jedna pirova pobeda za japansku moranricu posto i Shokaku i Zuikaku bivaju tesko osteceni i vraceni u Japan na popravke. Pocetkom 1943. Zuikaku evakuise japanske kopnene trupe sa Gvadalkanala posle neuspesne kopnene kapmanje na tom ostrvu. Sredinom godine biva poslat u pravcu Aleutskih ostrva, ali se vraca nazad posto je tamosnji garnizon unisten od strane amerikanaca. Pocetkom 1944. Zuikaku je stacioniran u Singapuru. Juna 1944. zajedno sa Taihom i Shokakuom ucesvuje u bici kod marijanskih ostrva. Ova dva bivaju potopljena i Zuikaku ostaje jedini japanski nosac aviona u tom trenutku. Oktobra 1944. Zuikaku ucestvuje u svojoj poslednjoj misiji, ujedno i posladnjoj ofanzivi Japanske carske mornarice. U tipicno komplikovanom planu Shokaku sa manjim delom flote i escort carrierima treba da namami americke nosace na sever, dok se glavnina flote sa Yamatom i Musashijem prisunja americkim trupama koje se iskrcavaju u zalivi Lejte na Filipinima i unisti ih. U toj bici je pisano ranije koga bas zanima, verovatno najveca pomorska bitka od Jitlanda. Na zalost Japanaca njihov plan je propao i ne samo da nisu uspeli da napadnu nebranjene americke trupe vec su izgubili i mnostvo brodova. Medju njima je bio i ZUikaku, flagship japanske carske mornarice u to vreme. Nadmocna americka flota sa 6 nosaca i skoro 200 aviona napada Zuikaku i nekoliko razaraca koji su ga stitili. Zuikaku biva pogodjen sa 7 torpedoa i 9 bombi, verovatno najvise sto je neki nosac aviona izdrzao. Posle manje od sat vremena brod se nagnuo preko 20 stepeni i kapetan Kaizuka poziva sve mornare na palubu koji salutiraju pri spustanju zastave. Naredjuje im napustanje broda, a on se zakljucava u svoju kabinu. Ubrzo tone poslednji nosac aviona koji je napao Perl Harbor i verovatno najbolji japanski nosac u ww2. Name: Zuikaku Namesake: Japanese: ずいかく Kanji: 瑞鶴 "Fortunate Crane") Laid down: 25 May 1938 Launched: 27 November 1939 Commissioned: 25 September 1941 Struck: 26 August 1945 Fate: Sunk by air attack in the Battle of Leyte Gulf on 25 October 1944 General characteristics Class & type: Shōkaku-class aircraft carrier Displacement: 29,800 normal tons, 32,000 tons full load Length: 257.5 m (844 ft 10 in) Beam: 26 m (85 ft 4 in) Draught: 8.9 m (29 ft 2 in) Propulsion: Kampon geared turbines, 8 boilers, 160,000 hp (119 MW), 4 shafts Speed: 34.5 knots (63.9 km/h) Range: 7,581 mi (6,588 nmi) at 18 kn (21 mph; 33 km/h) Fuel: 4100 tons Complement: 1,660 Armament: 16 × 5 in (127 mm) guns 36(last 96) x 25 mm anti-aircraft guns Aircraft carried: 72(+12) 18 Zeros, 27 Vals, 27 Kates (Dec. 1941)

doca je bio na mesecu i bacao cekic i pero!

btw, rade mi eu2 i crusader king 1, al ne verujem da cu imati zivaca da pocinjem:)

nemam pojma, ne naidjoh na to, al valjda su radili neka snimanja da provere

ahaha, znao sam da ce neko ovog lika da okaci, jebi se reki:)

Yonaguni podvodni kompleks u blizini Okinawe. Jos uvek traju rasprave da li je ovo samo cudna geoloska formacija nastala prirodno ili delo ljudskih ruku. Ako je vestacka tvorevina pretpostavlja se da je nastao pre 10 do 14 hiljada godina kada je nivo okeana bio nizi i da je kasnije potopljen. S obzirom da je tada bilo kameno doba i da su ljudi ziveli u pecinama ne zna se kako je tacno mogao da bude napravljen. http://en.wikipedia.org/wiki/Yonaguni_Monument

eto, znao sam da ce nekom biti zanimljiva prica! drale ili kali, postavljajte!

I Yamato je bio tezak pa su ga sjebali!

al taj nakamura nije bio japanac vec tajvanac koji se borio u japanskoj vojsci;)...a i prica ovog onode je zanimljivija:)

kili, kad idemo u crkvu na raid!

Tako je, predao se 1974. U pitanju je Hiroo Onoda, potporucnik Kempeitaia, japanske tajne sluzbe. Ostao je na Filipinima gde se krio skoro 30 godina. Kada su ga konacno nasli odbio je da se preda iako su mu pokazali snimak cara koji naredjuje svima da poloze oruzje. Tek kada su nasli njegovog nadredjenog oficira za vreme rata i doveli ga da ga razresi duznosti pristao je na predaju. Jos uvek je ziv i ima 91 godinu. Luka, mogli bi da ga posetimo kad idemo u Japan! :D http://en.wikipedia.org/wiki/Hiroo_Onoda

nvr go full vitja...nvr :D btw, sabija me neki stomacni virus, ne znam gde se nalazim, celu noc nisam spavao...a taman sam mislio da cu da se izvucem, posto su prosle nedelje svi u porodici bili bolesni, a da ne pominjem pacijente u ambulanti...ali kurac, otisao mi imunitet izgleda

pa urasli nokat na palcu...s tim da prvi put nije uspelo, pa sam za pola godine morao ponovo:(

a kad se predao poslednji japanski vojnik i bonus pitanje kako je protekla predaja:)

ja sam to dva puta operisao, s tim sto drugi put anestezija salbije deluje tako da sam umro...mada nisu loshi trodoni :D

Dedin odgovor je tacan, sahranjen je u onoj maloj ruskoj crkvi iza crkve Svetog Marka u Beogradu po svojoj zelji. A sto se pitanja tice mislim da je to bila neka meteoroloska postaja na nekom ostrvu na severu Norveske ili kod Grenlanda i da su zarobljeni tek septembra 1945.

Idemo dalje, ostala su nam jos tri nosaca aviona, pa prelazimo na tesku artiljeriju! U pitanju su verovatno tri najpoznatija nosaca iz perioda ww2, po jedan japanski, americki i britanski. Britanski nije zasluzio mesto u vrhu svojim karakteristikama vec legendarnom akcijom u kojoj je ucestvovao. Nadam se da vec pogadjate o kome je rec:). HMS unique aircraft carrier Ark Royal Od 5 brodova u engleskoj kraljevskoj mornarici koji su nosili ovo ime ovo je najpoznatiji pored prvog broda tog imena. U pitanju je bio flagship britanske flote koja je porazila cuvenu spansku armadu 1588. Ali vratimo se na ww2 i nas nosac aviona. Ark Royal je bio jedinstven nosac, tj. nije gradjeno vise nosaca takvog tipa. Sa izgradnjom je zapoceto 1935. postujuci Washington naval treaty o deplasmanu i naoruzanju brodova. Brod je zavrsen 1938. u Birkenhead brodogradilistu, a napravio ga je Cammell Laird, poznata firma u brodogradnji u to vreme. Imao je deplasman od 27.000 tona i duzinu od 240 metara. Maksimalna brzina mu je bila 30 cvoraova, a radijus delovanja 14.000km. Imao je oko 1600 clanova posade. Od naoruzanja tu je bilo 16 topova kalibra 110mm i 32 kalibra 40mm. Oklop mu je varirao od 89 do 114mm. Mogao je da ponese 72 aviona, ali obicno ih nije bilo vise od 50-60. Uglavnom su to bili stari lovci Fairey Fulmar i dvokrilni torpedni bombarderi Fairey Swordfish. Ali njihova zastarelost ih nece spreciti da se proslave. Na pocetku rata Ark Royal je dejstvovao u centru grupe razaraca protiv nemackih podmornica. Septembra 1939. su potopili U-39, prva nemacka podmornica potopljena u ratu. Ali uskoro su shvatili da je suvise rizicno da nosaci ucestvuju u ovakvim misijama pa se Ark Royal vratio u bazu Loch Ewe. Jos jedna zanimljivost je vezana za ovaj nosac. Naime i prvu britansku vazdusnu pobeda u ww2 su izvojevali lovci sa Ark Royala. Krajem septembra 1939. oni su oborili nemacki Dornier Do 18. Oktobra meseca nosac je poslat u juznu Afriku da se obracuna sa zloglasnom nemackom krstaricom admiral Graf Spee koja je sejala uzas medju britanskom trgovackom flotom u juznom Atlantiku. Ali ovaj brod je vec bio tesko ostecen u bici kod usca River Plate i povukao se u Montevideo na opravke. Kada je njegov kapetan cuo da dolazi engleski nosac aviona i jos 2 broda odlucio je da potopi Graf Spee da im ne bi pao u ruke. Posle popravki u Engleskoj Ark Royal ucestvuje u borbama u Severnom moru oko Norveske obale. Posle toga zajedno sa krstaricom Hood polazi iz baze Scapa Flow za Gibraltar. Tamo stizu juna 1940. odakle zapocinju operacije u Mediteranu. Posle pada Francuske ucetvuje u unistenju njihove flote u Alziru koja je odbila da se preda Englezima. Kasnije ucestvuje u operacijma u Mediteranu, pratnji konvoja i sukobima sa italijanskom mornaricom i Luftwafeom. Krajem 1940. vraca se u Atlantik, gde pocetkom sledece godine ucestvuje u potrazi za nemackom krstaricama Gneisenau i Scharnhorst. Ova dva broda su jedini neprijateljski brodovi koji su uspeli da prodju kroz Lamans u poslednja tri veka engleske pomorske dominacije. Aprila 1941. Ark Royal se opet vraca u Mediteran da prati konvoje do Malte i ometa Romelovo snabdevanje u severnoj Africi. Ali vec pocetkom maja se vraca u Atlantik. Englezi su primetili da je nemacki bojni brod Bizmark u pratnji krstarice Prinz Eugen isplovio u Atlantik i odlucni su da ga uniste. Pogotovu posto im je potopio ponos njihove mornarice, battlecruiser Hood. Bizmark se povlacio prema sigurnosti francuskih luka, kada ge je jedan avion sa Ark Royala primetio. Brzo su naoruzali jos Swordfish bombardera i poslali ih prema neackom brodu. Jedan od torpeda ga je pogodio u krmu koja se zaglavila tako da je mogao da plovi samo prema britanskoj floti. Sledeceg jutra ga je sacekalo nekoliko engleskih krstarica i bojnih brodova i potopilo ga. Novembra 1941. Ark Royal opet odlazi u Mediteran na svoju poslednju misiju. U blizini Gibraltara 13. novembra 1941. ga pogadja par torpeda sa nemacke podmornice U-81. Brzo se puni vodom i naginje preko 10 stepeni. Razarac Legija i tegljac Temza pokusavaju da ga odvuku do Gibraltara, ali do naredog jutra nagib dostize 27 stepeni i svi napustaju brod. u 6:20 ujutro 14. novembra Ark royal se prevrce i tone. Ali zauvek ce ostati zapamcen kao brod zahvaljujuci Kome je potopljen Bizmark. Name: HMS Ark Royal (91) Ordered: 1934 build programme Builder: Cammell Laird and Company, Ltd. Laid down: 16 September 1935 Launched: 13 April 1937 Commissioned: 16 December 1938 Motto: Desire n'a pas Repos – "Zeal Does Not Rest" Honours and awards: Norway 1940 Spartivento 1940 Mediterranean 1940–41 Bismarck 1941 Malta Convoys 1941 Fate: Sunk 14 November 1941 after being torpedoed by U-81 on 13 November 1941 General characteristics Type: Unique aircraft carrier Displacement: 22,000 long tons (22,000 t) standard 27,720 long tons (28,160 t) loaded Length: 800 ft (240 m) overall 721 ft 6 in (219.91 m) waterline Beam: 94 ft 9.6 in (28.895 m) Draught: 27.8 ft 9.6 in (8.717 m) Propulsion: 3 × Parsons geared turbines 6 × Admiralty 3-drum boilers 3 × shafts Speed: 30 kn (35 mph; 56 km/h) as designed 31 kn (36 mph; 57 km/h) actual Range: 7,600 nmi (8,700 mi; 14,100 km) at 20 kn (23 mph; 37 km/h) Complement: 1,580 officers and sailors Armament: 16 × 4.5 in (110 mm) dual purpose guns (8x2) 32 × 2-pounder (40 mm (1.57 in)) "Pom-pom" anti-aircraft guns (4x8)[1] 32 × .50 in (12.7 mm) anti-aircraft machine guns (8x4) Armour: Belt: 4.5 in (11.4 cm) Deck: 3.5 in (8.9 cm) over boiler rooms and magazines Aircraft carried: 72 (designed) 50–60 (actual) 1939–40: 26 × Fairey Swordfish, 24 × Blackburn Skuas 1940–41: 30 × Fairey Swordfish, 12 × Blackburn Skuas, 12 × Fairey Fulmars 1941: 36 × Fairey Swordfish, 18 × Fairey Fulmars Aviation facilities: 2 × catapults

Svetislav car, jebi bre govno usrano!

MA IDEMO BRE JEBI!

paori iz zarkova i sa kose heheheee uzdravlje dragance!