brue

@Lucky Ево, овај мод, чини ми се да је за ову задњу верзију и да је веома "жив" плагин: https://community.invisionpower.com/files/file/7368-automation-rules-lite/ На лајт верзији може да се макар проба, тј да се креира 10 правила. Имају доле и примери. Можда грешим, али ми се чини да ово може да се искористи. Нормално, само ако то не захтева да се неко не поломи да би се то и реализовало. Лаички: Create a new “integer” data field for members and call it “Prestige in UPT”. Then you can create a rule such as: · WHEN: Reputation is given· IF: Topic number is "234930061-ultimativni-politički-topik"· THEN: Add the reputation value to the member’s “Prestige in UPT” fieldЦеним да има паметнијих за ово, те могу да провале како стварно треба. Сад ја не разумем једну ствар. За шта је онда "reporting", ако су канда минуси били ти који врше модерисање топика и форума? Да ли је онда улога модератора, према томе, да обрише пост чак и ако се ради о укусима, тј неком се свиђа, некоме не свиђа нека игра или филм или књига, те пошто тај нема исти укус као већина, онда да му се брише пост, или да га у крајности то одведе у бановање? Нормално да није то циљ модерисања, а самим тим није ни циљ минуса, само што се користе за баш то - изражавање неслагања на све (дакле, исто ти је да ли се неко не слаже са тобом око укуса поводом нечега, или си написао неки љути дебилизам којем није место ни на форуму, а ни игде). Зато и мислим да репутација треба да да слику другим људима о сваком члану. Нпр. кад би постојала издељена репутација, ако би се издвојио подфорум о филму, @Pipboy би вероватно до сада "зарадио" (имао би далеко више плусева него минуса) медаљу која би било ком саговорнику могла да укаже да човек има "стажа" у том делу форума и да се цени његово мишљење, али у тој области (нормално, без ограничења у броју и врсти истих, обзиром даима људи који су квалитетно активни у разним областгима).. Исто и за нпр топик УПТ, где "виси" поменути @Debeli и који је нпр ту заслужио другачију титулу, али опет, за ту област... итд. итд. Тј. да се види који то садржаји занимају посетиоце, а који опет могу да дефинишу статусе корисника, и да се према њима стиче некаква репуација, ако већ треба да је има. Тако да нпр. ако ја кренем да кењам нешто о CS-у, саговорници не би према мојих хиљаду и кусур плусева требали да закључе да сам ја канда "поштован"/"цењен"/"популаран" на форуму, па и по овом питању, као што је то сада случај. Е кад би било другачије, тј да се са тим плусевима стекну статуси (вероватно највише на УПТу), онда би и неко ко ме "не зна" одмах видео да кењам и да се просеравам око CS-а, тј причам о ствари о којој слабо шта знам, или о којој имам лоше/небитне/још-увек-недоказане-а-ипак-надобудне ставове, те тако ни нисам претерано погодан за неку смислену и конструктивну дискусију. И обратно. Да не претерујем више са писањем - ово би вратило и минусе, али према одређеним категоријама, где би већина за ту репутацију добијала неке позитивне ствари (па чак и то била минус варијанта... типа нпр неко качи лоше рибе нон стоп може да добије одговарајућу медаљу), а репортинг (ако је могуће) треба некако искористити за доделу оних баш негативних медаља - да сви могу да виде да се ради о сагповорнику од кога нема вајде и да јесу за процену модератора/администрације.

Ок, пар реченица из позиције "морона који добија минусе и плаче": Разлог зашто сам испиздео око минуса је то што су ми постали веома, али веома иритантни - и то из разлога што нису заживели да би вршили модераторски посао (како је неко настојао да их оправда), већ су се претворили у или иживљавање или апсолутно несхватање намене истих. Дакле, број минуса и плусева ме не тангира, већ разлог зашто се дају. И једни и други. Е сад, пошто овако у животу не могу тако лако или да избацим из околине којекакве идиоте који ме нервирају, или да променим средину, то не морам да трпим и овде. Тј ако већ неко пљуне по нечему што радим или што кажем, онда бих волео да знам због чега је то неко урадио и да о томе водим дискусију, јер је ваљда то поента форума (множина). А ако оценим да је "онако" и/или "спорта ради", или пак да је дотични комплетни идиот, онда бих волео тог идиота тотално и да уклоним /а не да се препуцавам са минусима/. Као што рекох, некад то у околини не може да се примени, али некад може, са потпуним игнорисањем постојања тог, из моје перспективе, идиота. Електронски, на форуму, то укљањање/игнорисање је лако изводљиво, али је и лако пљувати по другом сакривен иза комплетне анонимности. Још лакше је променити ту "електронску" околину, али само у смислу физичког напора. У смислу уложеног времена и писанија, које се нису сводиле само на IQ 50 просте или евентуално просто-проширене реченице, веома је тешко и не бих то желео да урадим. Тада када је увођен репу систем (ваљда тада, можда грешим), предложио сам да се подели на подфоруме, и да више буде статусни него овако прост плус/минус систем. Тј да се додељени плусеви/минуси поделе према томе у којим се подфорумима (или чак топицима) добијају и да се дефинише за сваки подфорум неки "статус" /achievement, медаља/ који корисник може да стекне. Нешто мало, али лаички потпуно, сам гледао по нету око ових IP.bоard форума и видео сам да има Automation Rules plugin. Можда би онај који се латио сређивања посла око форума да би нама угађао и испуњавао којекакве жеље, ако нађе времена, могао да провери овај плагин, пошто има нека фри верзија. Или било шта што би могло да се искористи за овај achievement систем. Да се дефинишу oд "Мермен" achievement-а, преко "Klinke Pimp" до "УПТ гуру" или како год већ овај форум одлучи/предложи и да чак кад представљају нешто негативно, опет да буду у неком веселијем духу форума. Или, као што је већ неко поменуо, да се уведе да може да се види ко је дао минус, али да је обавезан и коментар. У смислу, ако већ минус треба да "научи" корисника шта је то што је погрешно написао (тј да замени модератора), онда му то треба и омогућити и помоћи му да се уклопи у форум или да ревидира неке ставове. А и можда "научи" оне који олако посегну за минусом за шта ти исти минуси служе. А опет, можда и јесте до мене, те сам ја проблем и покушавам да се уклопим негде где (више) не могу то да постигнем.

Хајте лепо убаците више те нотификације и ко ти да минус. Поготово у случајевима кад је то комплет ретардирано. Чисто да не мора да се нагађа. До тад, поздрав.

Ја сам се сморио веома од целе сезоне, укључујући и ову задњу епизоду.

Ах, па то је у 12а, следећа врата. edit: За ретардиране који не знају шта је 12а, па су закључили нешто друго:

Одгледах на твоју препоруку и нисам баш задовољан. Ако би ми перфектан микс сарказма и ироније у британском хумору био Мућке, тј оцена 10, онда бих ово сместио на неких 2-3, ако и толико. У ствари, твој опис је био на потпуно истом нивоу у погледу погрешног навођења, као и ово њихово "... and try not to kill each other". Say bloody what? Ако би се игнорисао твој и њихов краћи опис филма, и да се одгледа онако опуштено, без икаквих очекивања, онда је филм скроз ок... за неко можда недељно поподне и слично. edit: У ствари, сад кад сам проверио, квака је у томе што је ово искасапљена верзија исхваљене серије од 6 епизода, која траје 180 минута. Вероватно је у оних осталих 80 минута тај перфектни микс сарказма и ироније, а можда се међусобно и "покомате". А можда је иронија у монтажи добре серије у филм, где су редитељ и монтажер надркани на продуценте саркастично скресали минутажу?

Јесу ли направили већ једном ту Торкемада класу бродова? Ако нису, требало би, па да деле заслужнима.

Ако ти се баш свиђа цео серијал, мислим да ће ти се свидети и ово, или ти макар неће бити бачене паре и време за тај биоскоп у Ушћу. Кажем, могуће да се једноставно погодило да ми филм и време приказивања не одговарају у том тренутку (за разлику од знамо већ ког филма... :) ) Гледао сам и остале делове, наравно, и ај, нисам неки претерани љубитељ, али није да су ми лоши.

једва сам некако издржао сат времена, а онда сам кренуо да спавам скоро па нон стоп, са цимањем и бацањем погледа на платно, где Superman, пардон овај "шпијун", скаче, пуца, вози... мааа лууудило. Нисам ништа очекивао од филма, али нисам ни ишао са неком припремљеном пљувачином на филм. Једноставно ми није пасовао, бар не са оваквим сценаријем и сигурно не са оволиком дужином трајања. Наиме, иако су покушавали да убацивањем (на силу) комичних предаха прекрате акцију - не вреди. Превише акције, премало "шпијунисања" и приче.

Мислим да можеш то да стрпаш опуштено у неки спојлер. Што пре. edit: Тек је изашла 7. епизода. Не мора баш она да се спојлује. А пази, каже ти то човек који не воли да користи спојлере :)

Ко није гледао 7му, боље нек се стрпи и следеће седмице одгледа обе одједном. Ето, мали савет, пошто ми је сад криво што сам гледао ову без задње.

Колико су ненормални :)

Почео да гледам Стаљинград и заспао након 20 мин. Почевши од уводне шпице у којој смарају са фејдовима, филм ми је поптуно ретардиран, тј. редитељ је ретардиран. Мало мало па успорени снимак, сцене дебилне, сценарио незанимљив. Треба стварно човек да буде идиот па да направи овако нешто од такве епске подлоге. Сумњам да ћу наставити да гледам до краја.

А и Сем иде доле на југ са оно двоје, у Oldtown, који је опет на пушкомет од његовог дома и маторог Тарлија.

Ја типујем на Тарлија пре него на острвљане.

Мислиш желиш дар? јеботе Како овакве ствари не могу да се санкционишу у смислу преварних радњи и сл?

Да, само без нотификације имаш могућност троловања, или баш то - не свиђа ми се што се некоме свиђа (као у овом случају) серија, те ћу му лупити минус. А то није исти пост као неки рандом дебилизам који стварно заслужује минус, само што на крају, са само минусима, испадне исто.

A Fury Road? Још једном: нек се добија нотификација и ко ти је залепио минус.

Да, то сам данас приметио, исто ово око слика. Међутим, то је ако се стави са овим доле инсертом, али ако се "захвати" текст и слика и копира у пост, све је нормално и тренутно. Даље: Ако је пост популаран, добија ону звездицу, која прекрије цео тај део и онда се не види уопште број позитивних. Вероватно као нуспродукт сужавања висине постова, шта ли. Накбоље да је нема. Е, да: ово све за Дарк рур тест, увек.

Одличан чланак, који овде преносим у целости. Совјетско и руско освајање космоса (I) - Борба за ''Саљут 7' као борба за спас човечанства Радојка Тмушић Степанов Дана 15. јула у оквиру хроника "на данашњи дан" на овом сајту објављен је и податак да су 1975. совјетски и амерички космички бродови "Сојуз 19" и "Аполо 18" лансирани у орбиту око Земље ради спајања у свемиру. Два дана касније, бродови су се спојили и заједно летели 46 сати и 36 минута. Овај догађај је назван ''Руковање у космосу". То је било прво спајање америчког и совјетског космичког брода. Ово подсећање ме је и навело да, како би песници рекли. скинем вео заборава са једног много интересантнијег космичког догађаја из 1985. године, који је био све само не руковање. Тај догађај је пословични Холивуд искористио да сними и филм, наравно у своју, америчку корист. Но, кренимо редом, што би рекли – од почетка. Отац космонаутике Константин Е. Циолковски Прво да се подсетимо календара космичких освајања, коjих не би ни било да није било оца космонаутике Руса, Констатина Е. Циолковског (1885-1935) и првог руског и светског конструктора Сергеја Корољова (1907–1966), човека чије име је скоро до саме његове смрти било државна тајна, човека који је (осим многих накнадних) конструисао и прву ракету и први Земљин сателит, лансиран 4. октобра 1957. године, откад је реч ''Спутњик'', како се сателит звао, ушла у све језике света. Руски конструктор №1 Сергеј Корољов Први живи космонаут лансиран у свемир је био пас Лајка (3. новембар 1957. године). Брод са Лајком се никада није вратио на земљу. На фотографији која је учињена уочи лета, тужни псећи поглед сведочи да Лајка предосећа шта ће са њом бити. Понекад се, гледајући у небо, сетим Лајке и маштам да она није угинула, него да и данас лети и као прави верни пас чувар, чува свој бивши дом. Први живи космонаути који су се успешно вратили су полетели 19. августа 1960. године и за 25 сати лета обишли Земљу 17 пута. То су били пси Бјелка и Стрјелка. Први човек у космосу Јуриј Гагарин (СССР, 1961) Први човек у космосу (12. јун 1961) јесте Јуриј Александрович Гагарин, човек који је у СССР-у постао прави национални јунак, а у свету прави ''суперстар''. Прва жена у космосу Валентина Тјерешкова (16. јун 1963). Први човек који је из космичког брода изашао у космос је био Алексеј Леонов (18. марта 1965). Прва жена која је изашла из брода у космос је била Светлана Ј. Савицка (25. јул 1984). Прва жена космонаут Валентина Тјерешкова (СССР, 1963) Сва ова прва места у освајању космоса су припала Совјетском Савезу. Американци су једино претекли Совјете својим одласком на Месец, али и то не би могли остварити да није било руског научника Јурија Кондратјука, који је идеју лета на Месец претворио у математички тачне прорачуне и дао теоријски основане схеме најоптималније трајекторије лета на Месец. Ти алгоритми су до те мере прецизни да се ни дан-данас не тражи ништа ново, једино је обрада података савременија. Прва жена у отвореном космосу Светлана Савицка (СССР, 1984) Да се списак совјетских космичних достигнућа са предзнаком први у историји човечанства не завршава подвигом Светлане Савицке, сведочи космички догађај из 1985. године, када је 11. фебруара због квара на систему управљања изгубљена веза са орбиталном станицом ''Саљут 7''. Отказало је аутоматско пуњење батерија. Станица је остала без струје и у потпуности изашла из строја. Ова космичка кућа је до тада била примила осам посада, а сада је летела без могућности да се њоме управља са Земље. Полако је почела да се хлади, боље речено - леди, и више се уопште није могло прорачунати када ће пасти на земљу и где ће пасти комади који не изгоре у атмосфери. Проблем је претио да постане међународни, али то није била једина опасност. Постојала је реална могућност да станицу ''пресретну'' Американци и да је ''однесу'' кући. Тако би конкуренти у трци за космичко наоружање имали прилику да дођу до совјетских војних тајни. Орбитална станица ''Саљут 7'' Баш у то време је Америка разрађивала глобални систем стратешке иницијативе која је била способна да уништи у космосу било какве ракете и сателите. Информација да се космичка станица отела контроли је одмах регистрована и у Америци у центру НАСА у Хјустону и тако је почео један од најоштријих сукоба између Америке и СССР, који је лако могао да прерасте и Трећи светски рат. До које мере је ово била ванредна ситуација и важна за Америку, говори и податак да је директор Агенције за националну безбедност САД, генерал војног ваздухопловства, у пола два ноћу позвао телефоном, то јест пробудио америчког председника Роналда Регана речима: ''Господине председниче, неопходно је ваше лично наређење. Са орбите је нестала руска космичка станица." "И шта ја треба да урадим? Да летим у космос и да је нађем?", одговорио је Реган у холивудском стилу. ''Не, господине, ми имамо другу варијанту. На космодрому 'Канаверал' спрема се за старт шатл 'Челенџер'. Ако одложимо лансирање и преправимо орбиту летилице, ми ћемо наћи у космосу ову станицу. Покушаћемо да је скинемо са орбите и ако будемо имали среће, вратићемо је на Земљу. Потребно је ваше наређење и подршка средстава јавног информисања.'' Председник САД Роналд Реган Сви важни документи, дописи, наређења из овог периода су још увек под знаком ''строго поверљиво''. Ипак сви следећи кораци везани за овај догађај сведоче о томе да се Роналд Реган био одлучио на корак који је био на ивици безумља и могао је лако да доведе до трећег светског рата. Слободно се може рећи да је свет у том тренутку био на ивици катастрофе. Шатл ''Челенџер'' У руском центру за управљање летовима губљење сигнала са станице ''Саљут 7'' не изазива посебно узнемирење. Станица са орбите не може никуд отићи, треба рестартовати апаратуру и сигнал ће се поново појавити. Одлучено је да се за владу СССР не пише никакав ванредни извештај. Наравно да су већ сутрадан сви руководиоци овог центра позвани на рапорт код министра. Како и не би када су тог истог дана све новине у Америци освануле са ударним насловима на првим странама ''Руска смрт из космоса'', ''Совјетска орбитална станица лети на главе Американаца''. То је у неком смислу и било истина, јер је станица могла пасти и на Америку, али и на Европу и на Јапан. Било је јасно да су чланци били део масовне пропаганде и припреме не само Американаца него и целокупне светске јавности да Америка има право да ''ухапси'' руску станицу. Сва медијска бука ипак није била брига за евентуалне жртве, него почетак реализације плана ''Отмица са орбите''. ''Обрада'' јавног мњења: Наслови о ''Саљуту 7'' у америчкој штампи То су биле године оштре супротстављености СССР и САД и рат је просто висио у ваздуху. Подсетимо се да су, по договору Кенеди–Хрушчов, а након кубанске кризе, руске ракете средњег домета биле измештене са Кубе, а Америка је значајно смањила своје атомско наоружање у Европи. Након што су Руси ушли у Авганистан, Америка је своје ракете поново поставила у Европу. Американци већ јавно објављују да њихов космички систем одбране такав да може да уништи било какав летећи објекат у космосу. То је значило да је свет на ивици ''Рата звезда''. Део овог система је био и вишекратни теретни ''Шатл'', а аналогни совјетски брод ''Буран'' је још увек био у фази испитивања. Судбина овог брода је прича за себе, али о њему други пут. ''Буран'' пред први и једини старт ''Није било немогуће очекивати да ће се попут филмова из области научне фантастике десити да Шатл долети до станице, отвори врата свог теретног дела, ухвати космичку станицу и однесе је у Америку'', сећа се Сергеј Рогов, директор Института Америке и Канаде Руске академије наука и дописни члан РАН. Шатл ''Челенџер'' је био пред стартом, а руска станица, којом се не може управљати са Земље, била је у орбити. За Американце је то био пун погодак – бинго, тим пре што је ''Саљут 7'' могао сасвим лако да се смести у теретни део ''Шатла''. Размере ''Шатла'' биле су 14 са 6 метара, а носивост брода је била 27 тона. Седам више него је била тешка руска станица, која се полако, али сигурно ледила. Није примала команде и могла се кретати потпуно непредвиђено. Када је температура пала испод нуле, почеле су да пуцају цеви од титана и вода која до тада није била смрзла прскала је на све стране и нови слојеви леда покривали су инструменте и каблове у унутрашњости станице. Први старт шатла ''Челенџер'' 4.4.1983. Међутим, десило се нешто потпуно непредвиђено, што би се рекло - знак с неба. На Сунцу су се десиле три експлозије и светлосна струја је стигла до спољног омотача станице, што је утицало на пуњење њених отворених соларних батерија и од тог тренутка станица је почела свој непредвидиви лет. Проблем на орбиталној станици је регистрован већ након четири дана, а једина добра вест у свему овоме је била процена балистичара да ће станица бити у космосу 178 дана и 18 сати. То је било довољно да се припреми и брод и екипа која ће покушати да је спасу. Кроз три дана је следило ново изненађење. Дана 24. фебруара, министар одбране СССР добија извештај Главне управе обавештајне сужбе СССР да је састав нове екипе америчког "Челенџера" промењен и да су у њега ушла два космонаута, који су били добро познати у СССР. То су били Французи Патрик Бадри и Жан-Луј Кретјен. Патрик Бадри Русима је било сасвим јасно, зашто су они ушли у америчку посаду ''Челенџера''. Они су до детаља били упознати са, сада се већ може рећи, лутајућом космичком станицом ''Саљут 7''. Обојица су постали космонаути захваљујући искључиво Совјетском Савезу. У знак пријатељских односа и сећања на светле традиције савезништва и победе у Другом светском рату. Поводом првог руско-француског лета, новине су писале ''Ескадрила Нормандија – Њемен у космосу''. Летели су заједно Владимир Џанибеков и Жан-Луј Кретјен управо на космичку станицу ''Саљут 7''. Патрик Бадри му је био о дублер, што значи да је и он морао знати све до танчина што се тиче те космичке станице. Жан-Луј Кретјен је 1982. године добио звање хероја СССР. Награђен је и Орденом Лењина, Орденом Црвене заставе и Орденом за заслуге за освајање космоса. Жан Луј Кретјен Да ли ће посада "Челенџера" умети и моћи да захвати ''Саљут 7'', то није нико могао стопроцентно да тврди, па ни сами конструктори станице. Све је било непознато. Принципијелно су ти технички проблеми били решиви, али требало је времена да се разради методика рада и то је захтевало не само много новца него - што је у овом случају било најгоре - и много времена. Американци су имали новац, и нису жалили средства да се докопају руске станице и због престижа, али пре свега зато што су на станици били резултати оних технологија које су совјети освојили, а које су американцима и дан данас непознате. Ако би се то догодило руски космос као термин би могао да нестане. Ово није би међународни конфликт ''један у низу''. Директор Института за САД и Канаду при Руској академији наука се сећа: ''Наравно, да је којим случајем дошло до захвата ове станице, сигурно би дошло до нуклеарног рата, јер захват ове летилице би значио исто што и амерички напад на нашу атомску подморницу или авион." У Москви се за то време непрестано воде саветовања космичких стручњака, војних експерата и највишег руководства. На једном од тих ванредних заседања, коме су присуствовали чланови владе СССР и конструктори, доноси се одлука да се хитно одабере најискуснија посада и да се спасава станица. То је уједно значило и спасти целу државу. Међутим за припрему космичког брода и посаде требало је три месеца, а шатл ''Челенџер'' је био спреман за старт, што је за Русе било равно катастрофи. Шаховским речником речено, Руси су били у потпуном цајтноту. Тада на сцену ступа господин случај, дешава се нешто што мења планове и Американаца и Руса - десетог марта 1985. године умире генерални секретар ЦК КПСС Константин Черњенко. Председник Врховног совјета СССР до 10. марта 1985. Константин Черњенко Да подсетим да су у Совјетском Савезу почетком осамдесетих година умрла три председника (Леонид Брежњев 1982, Јуриј Андропов 1983. и Константин Черњенко 1985), што нимало није погодовало стабилности ове огромне империје. У власти СССР је полако почело да долази до расула, који је било нарочито изражено након смрти Андропова, да би током болести Черњенка расуло у партијским структурама достигло врхунац. Наравно да је Американцима то све било добро познато и били су сигурни да за живота Черњенка нико из власти СССР неће преузети на себе одговорност да због отмице орбиталне станице започне нуклеарни рат. У таквим околностима је захват станице од стране Американаца био реалност, не баш тако лако остварива, али реалност. Све се променило у тренутку када је Черњенко умро, могућа реакција СССР на овакву акцију Американаца је сада била потпуно неизвесна. ''Буран'' у лету Само неколико сати до старта "Челенџера" у Вашингтон стиже информација да је Черњенко умро. За Американце је у том тренутку настао немали проблем. Знали су да за живота Черњенка, кога су они иначе исмевали, нико из власти СССР неће преузети на себе одговорност да због орбиталне станице започне нуклеарни рат, а сада је могућа реакција људи из власти СССР на отмицу орбиталне станице била потпуно неизвесна. Захват ''Саљута 7'' од стране Американаца је био реалност, не баш тако лако остварива, али је била реалност, међутим и руски војни потенцијал је такође била реалност и то сурова реалност, које су у САД били веома свесни и које су се плашили и те како. Старт "Челенџера" је одложен за крај априла. Официјелно објашњење за ово одлагање је ''технички проблеми''. Руси су у том тренутку добили шансу да претекну Американце и оду до своје орбиталне станице. Звездани град ''Јуриј Гагарин'' Москва Тада се у руском ''Звезданом граду'' за нови руски брод ''Буран'' припремала посада за специјалне задатке, као што су захват станица из космоса, њихов пренос на земљу у случају потребе ремонта, прелазак са орбите на орбиту, помоћу погонских мотора, то јест пилотирањем. ''Буран'' у том тренутку није био спреман, нити је за њега било ракете, па је одлучено да се адаптира класични брод ''Сојуз''. Посаду су чинили људи који су у потпуности савладали комплетан алгоритам програма за ''Буран''. Веома важну улогу у овој операцији је имао командир посаде. За то место је изабран високи стручњак са великим искуством, човек челичне воље и чврсте вере, Владимир Џанибеков. Космонаут Владимир Џанибеков Имао је право да сам бира другог члана и он се без размишљања определио за човека кога је одавно познавао, са којим је био и велики пријатељ. То је био авио инжењер Виктор Савиних, који је и најбоље знао ''Саљут 7''. Почеле су убрзане припреме за лет. Џанибеков је записао у свом дневнику: ''Ми смо живели са тим програмом. Ми смо га и у сну видели, не једном сам у сну радио оно што сам касније радио на јави, у космосу.'' Све ово би изгледало романтично и ружичасто да није било чињенице да је њихов пристанак на овај лет је био што и пристанак јапанских камиказа и да лако може бити пут без повратка. Космонаут Виктор Савиних Станица се, за све то време, полако приближавала Земљи и кретала све брже. Да је касније могла да прича шта је све било, испричала би како се једног, сада већ априлског јутра изнад ње надвила црна сенка. Сенка је падала од огромне беле птице – летилице злослутнице и да јој је та птица и раније прилазила, али не овако близу. Но пошто се заклела земља рају да се тајне све одају, тако се и десило да је неколико година након овог догађаја Владимир Савиних добио из Америке на поклон фотографије ''Саљут 7'' испод којих је писало ''Мртва руска станица Саљут 7''. Тај снимак је урађен са шатла ''Челенџер'', који је лансиран 29. априла 1985. године. Сергеј Сергејев, специјалиста балистичар Центра надземне космичке инфтаструктуре, тврди да су се Американци за овај лет спремали раније и то још од првог лансирања станице ''Саљут 7''. Према руским подацима, "Челенџер" је први пут ушао у орбиту "Саљута" још октобра 1984. године, када је ''ухапсио'' мањи шпијунски сателит и однео га на Земљу. То је била једна од етапа тражења и захвата недиригованих космичких летилица. Овај априлски лет ''Челенџера'' је имао задатак не да захвати станицу него да имитира њен захват. Разлика између орбита шатла и "Саљута" је била 1,7 степени и помоћу одређених логаритама станица се могла узети, међутим, маневром приближавања великим космичким објектима се и завршавао овај тајни програм. ''Саљут 7'' снимљен са ''Челенџера'' Друго, није ни било планирано, нити разрађено, ипак мало је рећи да је ово била генерална проба, пре да је претпремијера, јер је слетање било такво као да је ''Саљут – 7'' већ у депоу ''Челенџера''. У теретном делу ''Челенџера'' налазила се специјална космичка лабораторија уз чију помоћ је могло бележити и прaтити све шта се догађало са ''Саљутом''. Маса и димензије ове специјалне лабораторије су били приближни димензијама и маси ''Саљут 7''. ''Челенџер'' је фактички одрадио све што је требало да се одради приликом захвата орбиталне станице. Након овог лета, Американци су били у потпуности спремни да заузму руску орбиталну станицу, поморским војним речником речено - ''на абордаж''. У овом случају би то значило сусрет на орбити, што подразумева процене и алгоритам као код спајања брода са станицом, а што је "Челенџерова" специјална лабораторија већ у потпуности урадила. Шта се даље догађало, у идућем писму, драги читаоче.

Тест и уједно да неверницима закуцам компове! Оче наш, који си на Небесима Да се свети име Твоје Да дође Царство Твоје Да буде Воља Твоја И на земљи као што је на Небесима Хлеб наш насушни дај нам данас И опрости нам дугове наше Као што и ми опраштамо дужницима својим И не уведи нас у искушења Но избави нас од злога Јер је Твоје Царство и Сила и Слава Сада и увек и у векове векова. едит: значајно брже, не знам дал је до молитве или до Сеинта... ох, вејт!

Једно питање: да ли је величина броја порука промењива према члану форума? У смислу јел мора свима то да буде исти број, или може да се подеси. Питам ово јер би било згодно да са бројем година на форуму, буде и тај максимални број порука већи. Друго питање: Да ли могу да се очигледније одвоје од остатка топика ови пиновани топици? Као што је некад било.

Ма знам, него ја то да се посерем на ову двојицу са 20к постова, што још броје колико им је скинуто :) А бре смори ових 10 секунди паузе за пост.

Право стање ствари би било да се Дралу и мени рачунају постови у свим УПтовима. Вероватно би изашли на 100к, са Мохијем и Зверком као трећом пратиљом

Још само да укину срцад, ставе да се види ко ти даје минус(е) и то је то! едит: сад сам пробао да постујем из Chrome-a, исти ђаво. Има нека пауза па то ти је.