-
Posts
15,174 -
Joined
-
Last visited
-
Days Won
35
Everything posted by Doolio
-
Тај зец је цар, нека му чланак
-
рофл које скакање себи у уста овог егзитанца:)
-
Ја мислим да ти мене ниси скапиро:) Нисам теби причао да оправдаваш бусплус, само сам рекао да по мени нема никакве дискусије о томе да ли тако нешто треба трпети, у преводу, бити послушан, савестан итд. поводом тога. Ерго, нек се цео свемир распадне и нек експлодирају сви аутобуси. Нељудски је, по мени, уопште кретати у било ком правцу ван ''брате, а што би мене неко третирао као стоку'' када се прича о бусплусу. Нељудски према било ком човеку који се вози тим превозом. Зато кажем да се не може никакво више добро правдати неким самотерањем у обор. Мислим, све је то релативно, али оволики безобразлук је претеран. И ако могу да избегнем да платим, урадићу то. Исто тако, радо бих плаћао да је кул и то не мора да буде ни кул, него ето, нек буде кул у релативном смислу, тј. у складу са нашим могућностима. Нисам лик који ће сад нон стоп да се шверцује јер му је у генима да зајебе турчина и да му не да десетак:) Па ено, пазарио сам торчлајт два, иако нема разлике ако узмеш пирата, само зато што сам био у фазону тај рад момци само терајте. Друго, мислим да си ти у старту мене сконтао некако погрешно. Ја сам се ухватио за твоју једну формулацију, која је у основи значила ''не ваља ако нико не плаћа'', јер то није тачно. Јер ако НИКО не плаћа (битна ствар, нико - значи, не три лика да плаћају него нико), то ти је одмах стејтмент, организован или не, није битно, резултат је исти. Нисам улазио у то да ли је МОГУЋЕ то код нас у пракси. И мислим да није. Само сам се ухватио за механизам за који сматраш да не ради, да кажем како ради. Ја сам причао о социјалној математици, ти си кренуо у разматрање могућности сценарија. Треће, да нико не плаћа, неко би реко ''брате ладно нико не плаћа'' и онда би увели, не знам, кондуктере који седе и наплаћују карте или неки удобнији систем наплате или би нам можда и пушили курац мало неким љепшим увјетима како бисмо опет постали муштерије. Овај срамотни третман је могућ само и једино зато што га људи трпе. То је оно што сам хтео да кажем.
-
ноубади: Немој сад да изврћеш, рекао си ''нико не би плаћао карту'', ја ти кажем шта би било кад нико не би плаћао карту и то је то. Имам и РЛ примере и то баш за бусплус еквиваленте и помињао сам их доста пута. И апсолутно је небитно да ли је нешто организовано или није, битан је резултат. Лош продукт - незадовољне муштерије - нема муштерија - ревизија продукта. НЕМА ОПРАВДАЊА за овакав систем и за овакве цене. НЕМА. Капираш.
-
Па тако се то и ради, него како? Не би ништа пропало, него би после два дана (а можда и после једног) изашли са новим системом који је нормалан. Много кењаш ако мене питаш:) Ако ти хамлетујеш око баналних ствари, то је брате неки неуро трип. Принципе гради на генералним начелима, а не на конкретизованим. И немој много да једеш говна око њих. И гради их мање-више флексибилно. И разматрај их стално кад помислиш да можда и нису добри. И гледај дал ти заправо пријају или си их прихватио због ''нечег тамо'' или ''зато што то тако треба''. Такође, ''никад'' и ''увек'' су углавном тинејџерски термини/концепти и покушај тога да будеш свестан кад год можеш. Да не би отишао у оног енглеског лорда што није хтео да избоде ајкулу ножем. И на крају, и кад си принципијелан, ти немој бити ретардирано математички принципијелан, другим речима, педез динара није петсто иљада динара и никад неће бити.
-
Ја мислим да си избуквалисо шта је хтео да каже:)
-
Па не буди ни ти деца, нисам ја ни мислио да ћеш стварно да јој куцаш на врата, али имаш неки трип већи од нормале у односу на појаву, невезано за сленг. Ево, да питамо људе?:) Узео сам ја све то у обзир. Не мислим ни ја да би неко стварно дао кућу некој клинки са топика, али преводим то као ''екстремно ме привлачи'', а не као ''није лоша''. Ти си од целе слагалице, коју је објективно искидала, нашао то да је напржени дебил, риба која је две речи укупно рекла и седела са робот фацом цео квиз. А и што се тиче перформанса у квизу, и ту си шкрт јер ''је онај мали добио''. И онда ''нећу да је рејпујем'', јок него успутно коментаришеш:)
-
Дуле опет си пијан:) Риба јесте евидентно ултра паметна и образована, само није нормална. Видиш то и на слагалици, ако ништа, слагалица обухвата велики рејнџ трипова. Мислим, не треба сад писат у новине о њојзи, ако си на то мислио, то да, али овако причамо. Мислим, упадљиво је некако, видиш да нисмо раније причали о ликовима са слагалице (осим о Славољубу:) ).
-
Пре ће бити да фејлује на разговорима, мислим, риба треба да буде луди научник на брду који прави неки зрак смрти, а не правник:) едит овај Кили је вагуе по обичају, Кили појма немам шта покушаваш да кажеш све време
-
Не знам на шта циљаш, мислим, нико овде не каже да она није психо, него Протос каже да јој јебе маму ретардирану набеђену нормално нормално па у пичку, па онда опет, а све у паузама линковања и коментарисања чланака на форуму:) И опет остајем при своме да протосова ТОЛИКА фасцинација за узрок има неке ишуз, невезано за то да ли је риба болид или није:) А ако ћемо у ту страну (што не бих, мишљење је као дупе, ал ај, врзино коло), риба је рекла пет и по речи у тим емисијама, јер је робот који само шљака и ћути. Притом нема оне сељачке реакције које има пола такмичара, оно, лик стисне тастер пре тебе, а ти онда вртиш главу и пухћеш пет минута како ми гледаоци случајно не бисмо помислили да ти то ниси знао. Несигурне лезбејке сви до једног. Ова риба просто не даје материјал за толику анализу (осим тога што је скери у свом роботизму). Али риспект за кидање у квизу, свакако. Да су сви такви у оној слагалици, ихај.
-
Ја такође не видим ништа ретардирано у тој изјави, али оћу да нагласим да је то небитно:)
-
Тај неки фазон. Ја не бих чак ни блејо с њом, тотално ми делује несигурно за блеју, зајеби:) Протосе, управо је поента у томе да је све то небитно, ја реко теби, не њој:)
-
ју хев ишуз:) А и ове друге пријаве ти немају много везе са животом:)
-
Мене је она фасцинирала, није ми јбј, него баш у том трипу у ком је Протосу безвезе. Риба кида ону слагалицу и то кида све, и то ко робот, тотално сам био у фазону који курац, то је баш нерибоидно од ње:) Не знам, узме оне скочко треф трипове и реши их фазон у четири реда са паузом од пола секунде између упита, а притом ја гледам и не капирам патерн по коме она вади следећи упит:) И још плус зна и остале трипове, типа она нолиџ питања... Јесте да прича ко робот, али то је толико роботски да обрће круг и не може да ми иде на курац него и је до јаја кад гледам:)
-
-ово што је Трупер написао:) То је исти ОПШТИ механизам, зато што се због отуђености и ''урбаности'' друштва дешавају обе ствари. Како је то исто? Ево овако и то нисам ја смислио: Човек тежи конфору нон стоп. Зато нам је тешко да се исцимамо за нешто што нас избацује из ''комфорт зоуна''. И увек нам је тешко, па макар се радило о послу од три секунде. А како онда радимо те ствари? Па, помоћу мотивације. Мотивација се увек гради кроз систем награде и казне. Дакле, мотивише нас то што ћемо добити неку награду (у најгорем случају, награда ће бити одсутност казне). Дакле, ако нема награде, нећемо се цимати. Е, ово је кључна ствар. Отуђеност по дефиницији значи одвојеност - од било чега. У психолошком смислу значи патолошки осећај одвојености од људи као својеврсног ентитета (људске врсте). ''Неотуђен'' човек осећа спону између себе и човечанства у било ком облику. Његов мозак схвата ''помагање човечанству или појединачним људима'' као награду јер осећа да је тиме помогао и себи. Исто важи и за казну. То је кључ емпатије. Зато нам је тешко да видимо брутално мучење, па макар се радило и о, не знам, силоватељу деце. Или чак животињи. Јер, кад су интензивни надражаји у питању, осећамо ''органску емпатију'' и осећамо је не само за људе, већ и за остала жива бића. Наравно, све се ово степенује. Па тако нико неће да ризикује да скаче на пет царева зато што малтретирају једног (нађе се и неко такав, али ретко), али ће готово свако да помогне неком ко пита за правац, иако их и то дирејлује са патерна конфора који су себи тренутно задали. Али их дирејлује мало. инб4 то је васпитање - не на том нивоу о коме причам. Кад те неко пита за улицу, ти заиста ЖЕЛИШ да помогнеш, узећеш да се присећаш како иде која улица, зауставићете још неког па ћете вас тројица да измантрате локацију, желећеш што готивније да објасниш где је. Ако човек настави (рецимо у ауту је), а ти се сетиш још неког инфоа, врло је могуће да ћеш да потрчиш за њим и да се дереш да стане итд. Ако је нека опскурна локација, скупиће се петоро људи да већа и кад на крају извећају, сви ће да имају комунистичи џаб вел дан трип у глави. И тако даље и тако ближе... Ако журиш негде до јаја, наравно да нећеш стати да објашњаваш него ћеш добацити ''журим извини'', ако ти баш није добро (лупам, оставила те жена пре двајс минута), можда отераш лика у пизду материну, али поента је у овоме - што си мање одвојен, то ти је тај праг виши. Па ће ''неодвојен'' лик кога је оставила жена кроз сузе да објашњава где је та и та улица, а ако је лик који се распитује исто ''неодвојен'', можда ће га питати шта му је, рећи му да ће бити боље итд. Док ће ''одвојен'' лик, нпр. замислимо жешће одвојеног лика, да отера лика у пизду материну на кеца, па макар га срео на необавезном путу до проџе, јер тај други лик ''није он'' и ''шта ја имам од тога'' и томе слично. Због тога је и бајстендер ефекат болест модерног доба. Неки Авар кад види странца са балваном на нози кога су окружили вукови, он ће да помогне, иако је то прилично искакање из утабаног патерна који је зацртао себи за тај дан (можда га и рокне ако је ксенофобичан али добро, не ради се о томе). Јер ето, ''А ХЈУМАН'' је у некој невољи. Урбани модерни човек ће да искулира. И, пазте сад, његово искакање из патерна је далеко мање него искакање тог Авара - зато што модеран урбани човек треба да уради само једну просту ствар: да позове мурију док наставља својим послом. Дакле, било би лепо да улети, али није обавезан, јер може то да реши телефонским позивом ДОК наставља да иде својим послом. Међутим 90% људи неће ни то да уради. Зашто? Због отуђености, због психолошке одвојености од осталих. Због тога што му је чак и малена непријатност, која ће изродити велику помоћ (нпр. звање мурије) тешка јер он не види зашто би то радио. Изостаје емпатија, изостаје акција, изостаје мотивација. Мислим, њему је ''жао'' на нивоу констатације и то је то. Одвојеност, ''тај човек није ја'' дотерано до апсурда, у основи, може се лаички представити као ''ја нисам хомо сапиенс, ја сам Дулио, а са хомо сапиенсима насељавам планету''. Ово није само на нивоу хомо сапиенса него и на нивоу ужег садржаја - зграда нпр. Зато ће тај неемпатични урбани човек да често користи изразе као што су ''моје време'', ''моја пажња'' и слично (ето, Владини ''облици живота'' рецимо) , ако је упитан да објасни зашто га боли курац. Притом се то ''моје време'' често не односи на конкретан трип типа журио сам или време је новац и те форе, него баш буквално - моје време. Чак и ако лелемудим и извлачим гаће из буље у том тренутку, то је ''моје време'' и важније је од било чега ''туђег'' јер је ''моје'', а не јер је вредно. Па ће тако неко ићи толико далеко да лику испадне новчаник, а он неће да направи дирејл од буквално две секунде ''свог времена'', него ће да одради механизам одбране типа ''то није МОЈА ствар'' или ''нисам МУ ЈА кева'' или томе сличо. Тако да то јесте исти механизам и не, ово није неко зен просеравање, или рецимо ствар става да ли је то добро или није, пошто се ради о патологији, која је свеприсутна, али је и даље патологија. Исто тако, нисам ни ја имун на то, далеко од тога. Само што ја капирам своју патологију, па понекад свесно начиним напор да је пробијем. Ма чак и ако не начиним, називам ствари правим именом, патологија је патологија и ту нема оправдања а ла ''понели ме другари'' или чак и ''понео ме модел понашања већине људи у мојој заједници''. То је објашњење, али не и оправдање. -не:) Него зато што је њима та жалопојка заиста најважнија на свету, оно, сваком је своја мука највећа, а нема емпатије која би то изнивелисала, па би можда и умукнуо ако неки лик прича о томе како нема пара да лечи дете. Кеше дају највећи бакшиш јер су ''живели то срање'' и онда осећају повезаност са осталим кешама. Генерална одвојеност је и даље ту, али сплетом околности - због директности и осећаја припадности, осећа се припадност ''еснафу кеша''. Па ће дати повећи бакшиш чак и неком кеши смарачу јер ''њему то много значи, а мени је седамсто уместо шесто динара''. Тако да ће они ту можда и да претерају у другу крајност.
-
Није он зато напустио, он да је овде исто би тако паламудио! Владо јел то Филип Жмахер лол
-
Добро, легитимно питање:) Да ми не би закржљао трип коришћења наших слова на тастатури и да не бих почео да пишем ''незнам'' услед бомбардовања тим триповима (пошто сам, поред ћирилице, почео да пишем и велика слова и те форе - не нешто претерано ригидно, али као трипујем се). А латиница има ''склепана'' наша слова, па ето, узо сам ћирилицу, да гађам ''џ'', а не да га правим од д и ж.
-
Да се допуним: Ако сам ја тај родитељ рецимо, а Миа је рецимо тај ''свако ко се родио'', онда може!
-
Ако сам рецимо ја тај родитељ онда може!
-
Нема шта да ми се извињаваш, то ти је грешка од старта:) Алсо, ниси схватио шта сам тиме хтео да кажем. На емпатију стављам нагласак јер се једино о њој и ради у целој причи. Зашто највећи бакшиш остављају бивше кеше? А зашто највише кукају о својим проблемима татини синови? Игзекли:)
-
Ез а метр оф фект имам комшију који ради такве и сличне ствари (мада последњих десет година није ништа урадио, мора да су му побољшали лекове). Поента је да је он поремећен врло, то је ипак нека друга категорија. Даље, немој да претерујеш. Ја сам рекао да треба да постоје границе. Што се тиче безобразних дебила и облика живота, вратићу се на емпатију. Није емпатија да ти, не знам, даш живот за своје дете или тако нешто. Не знам што се толико копрцаш јеботе, нисам ти рекао да те треба убити. На крају крајева, и да сам реко, констатуј да сам дебил и то је то, нисам ја боготац. Али ти сваким постом заправо учвршћујеш мој утисак (иако ти можда не видиш разлог за то, ја то вучем из реченичних конструкција, стављања фокуса на ово или на оно итд). Који не мора да буде тачан на крају крајева. Мислим, чему та тежња за неком небитном хомеостазом, ммм?
-
Па шта се надовезујеш на Килијев пост онда и збуњујеш ме у намери да ме уништиш! Ја знам да је то баба инспектор, и управо зато тој баби инспектору ће много да значи то што ћу ја да истртљам како сам локалац или идем код друга који је добар дечко и све тако и она ће да оде гајби и да јој буде екстра што је осигурала зграду још једном од злих разбојника и наркомана. А мени ће да оду четири секунде на то. Брате, четири секунде могу да ти забадају клинове под нокте, па да не стигне да ти буде превелика фрка. И знам да је то њен проблем, а не мој и зато сам и поменуо емпатију - чија је дефиниција ангажовање око нечега што није твој проблем. Није тој баби лако. И опет, то не значи да то мене не смара, па наравно да ме смара све што се коси са перфектним дулесветом, то је проста логика. Ал немојте да се чудите онда неком жешћем бајстендер ефекту кад се деси, јер је то у суштини иста ствар, само у другим степенима. И то могу да потпишем.
-
Трупер: Игзекли (омг србоентлески!) Мислим, самим тим што је матор, имаш неки бафер за његову лолност, наравно, не бесконачан, али приличан. Фер инаф, али ја могу и даље да сматрам да си ситна душа и да немаш емпатију. Опет, ништа претерано, али мени тај утисак остаје, чим си имао потребу то да искоментаришеш. Могуће да грешим, али опет, нисам ја покренуо петицију, него рекао свој утисак, који не мора бити тачан, а градим га на основу одређеног инфоа. Тој Килијевој баби би улепшо цео дан да си јој лепо реко да идеш ту и ту и да си ихааај матор ти у тој згради или нешто у том стилу. А теби би одузело четири секунде. А ти би је ето ''љубазно ставио на њено место јер забада нос у туђа посла''. Што је легитимно, али ово је форум и ја причам да је то мени геј. Килија је бар болео стомак, па није био за ситна ћаскања (мада је и он мого да каже нешто типа брате боли ме стомак лол). А људи који псују људе около су блесави и безобразни (ако нису блесави) без обзира дал су матори или нису, то је нешто друго. Као и та касирка што је безобразна. Мене то не нервира, ја њима дам седам секунди блеје, а они добију пола дана менталног оргазма јер су били важни и причали са младима. Мислим, не кажем да ме не смара, али одиграм ту игрицу јер знам да је њима из неког разлога много важна, а мени неће пасти круна с главе. И признајем да ме органски нервира тај неки урбано-селф-ентајтлд-ја-сам-њујорчанин трип, не знам како бих га назвао. И још нешто, ја са јебених тријес видим да је десет пута зајебаније него са дваес, са СВАКОГ аспекта живота. А не смем ни да помислим на неких осамдесет.