А видиш, мени је модерн ворфер одлична игра (мислим на мултиплејер компоненту, као главни циљ, синглплејер ми је епитом онога што ме нервира и у Скајриму - скупоћа, амерност и скрипте уместо фундамената). Узмеш лепо, инсталираш, подесиш сензитивити и пикаш против ликова. Океј мени, океј интерфејс, добре техникалије, добар осећај приликом пуцања, кретања (јако битно), брзо, људи се деру и бацају бомбе, супер. Узмеш лепо, дођеш гајби с посла/школе, опикаш пет фајтова и онда радиш нешто паметно.
Ствар је у томе што ја другачије гледам другачије игре. Као што код ламборгинија нећу да гледам то што је спуштен па вероватно не може да се попне на ивичњак у Београду, тако и код комбија не гледам колико му је спортска линија. Дакле, ја кад саберем све и одузмем, ЦоД серијал (иако ме нервира на личном плану као одвратни пропагандни памфлет) су квалитетне игре за оно шта од њих очекујем и шта нуде. Да се разумемо, ЦоД не стављам у исту категорију ФПСова као и нпр. Квејк кец, већ га стављам у кантеролике творевине и у тој ниши је сасвим добар (дебата да ли кантеролике творевине треба спалити је нека друга прича, ако си на то мислио).
Неке ствари могу бити негативне за неки жанр, а за неки позитивне. Примера ради, не бих волео да нека платформа има интелигентне противнике, ако је платформа нека буду спрајтови/модели који пиче по предефинисаној путањи, па да ја пређем ниво јер сам сконтао да на пола екрана одозго пада камење кад дођем до петог екрана. Мислим да је концепт платформских игара (као и рецимо логичких или авантура) такав и као такав мислим да је успешан. Ако неко направи ''паметну платформу'' не мислим да ће то бити обавезно лоша игра, али сам сигуран да ће представљати неки жанровски хибрид или ће зачети нови (под)жанр. Лонг стори шорт, гледам да оцењујем релевантне ствари код сваког жанра, па и игре појединачно.
Е сад, друга страна приче, гејмерска улога у свему томе. Поменуо сам да повремено чешљам СК форум. Прво сам се изненадио, онда сам научио да је то једноставно тако. Просечан корисник тамо је мешавина тупавог амера средње класе и ушушканог Данца више класе који није изашао из собе уз екстра додатак површног размишљања. Како је тај форум стециште наших гејмера, што младих, што старих, лако се долази до закључка да је у некој Америци, ако не још горе, а онда барем исто тако. Дакле, гејмери су такви (или су постали такви, мада то сад није ни битно, јер имамо крајњи резултат), а нису у фазону да толеришу срања јер нема ваљаних ААА наслова - они ХОЋЕ то. Што је још горе до тога што ти причаш:) Када видиш да пет од десет ликова постује нешто типа ''надам се да ће побољшати воду у односу на Обливион'', знаш колико је сати. Или кад је људима заправо позитивна ствар да у РПГ игри буду неко предефинисан са именом, презименом и идентитетом, да би му се НПЦови ''природније'' обраћали - а лако је видети да управо такав концепт успешно убија битне РПГ компоненте и прави од игре слајд шоу са флуидним и лепим догађајима где играч иде предефинисаном путањом.
Нисам мислио на то, мислио сам на то да су сви дијалози војсовер што аутоматски значи да су патиле следеће ствари:
-број дијалога
-комплексност дијалога
-број НПЦова
То што су дијалози американизовани стављам у толеришуће ствари - чак не ни то, нисам ни приметио да ли су американизовани из простог разлога што то не мења суштину. Када се покрене прича о имерзији, ја спадам у једну од две групе људи - мени такво стање изазива добра игра, дакле, да су добри они огољени елементи какве нека игра треба да садржи, па ћу се тако унети у стрит фајтер иако је 2д фајт са смешном графиком јер поседује МЕХАНИЧКЕ елементе који су на завидном нивоу - игривост, звук, музика, динамика. Па ћу тако да будем у фазону ''јој јој морам да спасем своју рибу јој држ не дај умри скоте''. У Скајриму нећу, па све да има сто ин-гејм синематика и милион војсовера јер не видим какве везе они имају са РПГ игром пер се (не кажем да нису добродошли, али ако ''краду'' од других ствари, онда свакако нису). Примера ради, унео сам се док сам играо ФО2 (који не подносим и нисам га никад прешао, просто не волим ПА сетинг) из простог разлога што игра чрсто стоји на темељима и не може ништа да је помери, па самим тим и мене, из урањања у трип игре: нисам ниједном гино због контрола, нисам ниједном био избачен из имерзије неким кретенским багом или кодирањем итд. А ето, данас сам црко у Скајриму зато што ми игра није регистровала да сам одапео стрелу, па ме лик убио иако је требало ја њега без проблема. И јебига, аутоматски не може да буде ''ох гинух од стране поганих бандита'' него јебем ти игру, сконтај кад стиснем дугме. Или ми се ''ох ево доброг трговца, сад ћемо да тргујемо'' претвори у ''јооој опет кликћем оно што не могу да кликнем, чек да скролујем инвентар на wasd''. Поред тога што дисраптује имерзију, дисраптује и играње као такво.
Мислим на то да је велики део концепта игре интеракција са НПЦовима. На коју су они ставили тежиште, чак. А урадили су је јако траљаво. Опет кажем оно што сам и рекао, ако не можеш/нећеш/не умеш да инкорпорираш концепт крађе, права, полиције како треба (или ето, бољи израз - да инкорпорираш онако да мени као крајњем кориснику ДЕЛУЈЕ да функционише - на крају крајева, превари ме квалитетно да ја то не видим, што да не), онда немој то да радиш.
Пример: изађе фпс, примера ради нек буде мало бајковито - има искључицо синглплејер и игра се са ботовима по мапама. Између осталог има ЦТФ мод. Али кад одеш на ЦТФ мод, ботови стоје у месту и пуцају у под. Моја реакција је ''брате, или поправите ЦТФ или га склоните који курац'', а никако ''па добро, бар има ЦТФ, какав-такав, и то је нешто''.
Е сад, битна ствар која се тиче овог показивања игри у лице да није добра, је управо то што то нисмо радили. Нисмо ишли, не знам, на крај мапе и скакали са планине и љутили се што се што се багује графика или нешто у том фазону. Интеракција са НПЦовима на разним нивоима је прилично велики део игре (на то сам мислио под концептом - у некој томб раидероликој игри ако и буде НПЦова, нек буду најретардиранији могући, ја одо да скачем по неким пећинетинама, у игри у којој пола времена проведеш причајући са НПЦом на његовој гајби, то је већ проблем), тако да те ствари просто израњају. Не знам, случајно скочиш на сто, одеш да марнеш нешто јер видиш да те нико не гледа (и нормално је да претпсотавиш да можеш) и зајебеш се - то је већ гледање у пасуљ шта ће да се деси следеће јер су они нешто урадили, нешто нису. А то омета играње. На крају учиш напамет (не чак ни вољно, него спонтано) те ствари, што је океј за поменуте платформске игре, али овде ми је сулудо.
Ја ОБОЖАВАМ отворен свет и нелинеарност и сматрам да је то неопходно за добар РПГ (кажем РПГ, не и игру, јер сам се рецимо супер провео уз КОТОР, који ми је добра игра, али јако лош РПГ). Међутим, доста ствари у Скајриму и Обливиону једноставно скаче само себи у уста управо што се тога тиче. На пример, ако имамо један дишући, живући свет, отворен, велики, са НПЦовима који раде свој посао и тобом који треба да пише своју судбину у таквом једном свету, како је могуће да у таквој игри уђеш у пећину кад си први ниво и пацов је први ниво. Онда уђеш опет у пећину после дваес нивоа и дочека те исти тај пацов који је сад некако двадесети ниво? То је већ озбиљан, озбиљан проблем и кројење игре према главном лику. Ако сам нејак и глуп и отишао сам у погрешан блок, добићу батине, то је одраз отвореног света, они просто негирају такав свет чињеницом да локације прилагођавају мени, то је одлика искључиво линеарних анти-сендбокс игара и тако и треба да буде у тим играма да би оне имале смисла (платформе рецимо). Ово је било у Обливиону, за Скајрим не знам пошто нисам много играо, али се искрено надам да су то поправили, мислим, просто немам речи за такав концепт.
Оно што јесте сјајно је то што можеш да идеш около по свијету и то јесте одлика елдер скролса која је добра. Међутим, то успешно скењавају по ''много хтели много започели'' принципу. Једна МНОГО сиромашнија игра, као што су Маунт енд блејд или Сејкред или Спејс рејнџерс, много боље излази на крај са отвореношћу и нелинеарношћу само зато што су њени творци израчунали да неће/не могу да праве кућу од сто спратова, па су зато заврнули рукаве и направили кућу од пет спратова али много квалитетну.
Е да, једно питање, јел то стријелац ништа не ваља или сам ја глуп? Узео сам шумског елфа и нисам до сада нашао никакву примену за лук и стрелу, можда опалим једном, мада и онда обично платим попијеним ударцем. 99% времена се бијем са топузом. У Обливиону је то ишло сасвим лепо...
Мислим, тек сам почео, јел да се стрпим, или лепо да узмем неког њорда са сикиром:)
