Doolio

Онда сигурно није био исти садржај на почетку или нешто у том фазону. Ја знам да сам од лајта увек замало бацао пеглу кад бих пробао (да, то ме је фасцинирало, па сам пробао више пута:) ), а зеро могу да циркам уз осредње негодовање. А оно, било је и трипова где ми сипају, а ја не знам да су сипали лајт/зеро и опет имам исту реакцију, тако да не верујем да је психосоматски.

Ја ипак мислим да је некако сама режија и ''успешност'' презентације боља у ФФ него у Кренку, а да није трип. Ал могуће да сам истрипово, наравно. Ал није зато што сам био млађи, то знам. Међутим, мислим да је ФФ објективно бољи филм, мислим да је урађен боље по свим аспектима и да су све ствари релевантне за такав филм на месту. Ићи ћу дотле да кажем да је то родоначелник тих урбаних модерних батица акцијица, којима припада и Кренк. Али мени је други ФФ грозан и личи ми на вашар кад би га правио Саша Поповић у најмању руку. Ови после су ми тек кадар невера. Хронике Ридика мени није лош филм сам по себи, оно, нит смрди нит мирише, али је за три хиљаде класа испод Пич блека, па ме је то сморило. Пич блек је мени стварно преодличан филм у сваком свом аспекту и уопште, лупићу, топ 5 филмова по презентацији и успешности презентације бајости главног лика.

Па јес, ал скајрим је ипак ''као'' неки рпг, значи да је од 100% нешто отишло и на то, па се онда питам што ниси узео неки бибисијев документарац ''најлепши пејзажи света'' и завалио се у столицу и добио пејзаже који су прави, ха де, и неупрљани лошим рпг елементима:) Мислим серем, ал знаш шта оћу да кажем, ја кад сам у фазону да ми је приоритет да пуцам, узмем квејк, не узмем андајинг:) Мада офтопикујемо много, једино Лука пише онтопик лол

Не смем да кажем:) На пола Кренка сам и нисам успео одједном, мени оно досадно:) Могуће да сам до јаја инертан на промене фазона у филмској индустрији, мада опет, брзо сам се прилагодио на гомилу нових ствари, па мислим да то није случај. Неуверљив ми је филм и не ангажује ми емо страну, у смислу да ме боли дупе за све и сваког у филму и не цимам се и боли ме патка де ће и шта ће лик да ради. Такође, музика и режија ми стварају константан ефекат неадекватности, оно, он попизди, онда иде петнес углова који ме не исцимају да се попримам на брзину и мењање углова и динамику иако томе служе и требало би да ме исцимају као гледаоца и онда иде неки граул скрим и ту сам скроз у фазону ''па добро, престаните то да радите филму''. Оне сцене са зумирањем срца и осталим нетипичним интервенцијама ми не изазивају никакву реакцију. Не знам, цео филм ми је такав, он каже ''јебаћу ти кеву'' и ја остајем потпуно неубеђен. Исто као онај филм са Дизелом где они забасају у неки град и он креће ''брате, ја сам много зајебан лик'', а мени трансфер непријатности испада кроз уши у млазевима:) Сетио сам се сад да је и први фест енд фјуриус такав (са оним убризгавањима и архитектурама мотора), али тамо ми је то било пржачки, не знам, можда ми одговара тај начин тог пржења, а овај у Кренку не...

Е, али ту има једна зачкољица:) Да ли је зеније играти грозне игре или отићи на баскет јер нема добрих игара? Услед жудње за добрим насловима, пунимо организам лошим, то није претерано зен, напротив, патња и жудња на све стране:) зеније је рећи јебо вам пас матер, не ваља ништа, одо да се дружим са питоном, игре кажете, које игре?:) Мада наравно, може то да се гледа и на тај твој начин.

Ја волим џин, а волим и ред бул, контам да би то мени лепо село, осим ако није баш срање комво:) Иначе, да видимо шта каже Срки: Don’t listen to Moby Dick alone. We suggest… “THE MOBY DICK” 1 Red Stripe Serve cold.

Па знам, за то ти и кажем, кад сипаш у исте чаше, онда је исти отвор, зар не? Ма добро, ал није то не знам ни ја шта. А и нисам мучко колу, знаш да то не радим, није у мом фазону.

Незеност људи околнијех убија мој зен, не знам де да нађем снагу за отпор! Зебавам се, ал не, не гледам ја на ово тако, просто, није ми играње црпг игара толико битно да бих се трудио да укључујем резервни зен само да бих играо неки тамо скајрим уз бацање пегле на десет минута уместо на пет:)

Моја теорија је да је, поред хемијског триповања, механички трип у две ствари: 1 - стакло и лименка допуштају да се коца олади ко змај, пластика слабије 2 - у стаклу се мање мућка јер има мање места и мање пропушта па тако кад пијеш из пластике, све је смуљано и топлије и истриповано и давиш се и беззе ти је, а из стакла обрнуто. То са рецепторима ми не пије воду, јер можеш комотно да сипаш из стакла у чашу и из пластике у чашу и неће бити исто.

Па да, то је нека друга прича, ја сам се веселио уз NWN лоооол, а скајрим је, оно, пен енд пејпр рпг за нвн. Али више некако не могу, притисло ме све то, амери, либија, бетезда, конзумеризам, некако сам постао јако осетљив на то и онда како да играм скајрим кад ћу бијесно чупат косе кроз 99% садржаја:)

Па није то трип, дај рандому стакло и пластику да пије, па ћемо да видимо.

Онда одеш у Турску и видиш да је тамо 109%!:) Верујем да је ствар у адекватности амбалаже и ни у чему другом, али то је сасвим довољно. едит: ето, Нео рече исто

То твоје је више апел него забрана:) Моји су били у фазону да је ''много ладан'' :)

Ја сам ко клинац риби у трафици реко ''учитељице'' уместо ''тето'', ваљда се навико превише:) Иначе, тих аутистичних тренутака има колко ош, од ''ма свеједно'', па до ''може сомун'', а у себи ''брате што кад оћу лепињу'', ''рекли сте још кечап беше'' - ''да'' (брате који курац, реко сам урнебес) и слично:)

Мени је беззе, много су ми бебе шоу:)

Па гуглао сам га и видим да је нека зверина, ал не знам ко је, не знам човека:)

Јао да ''одмах носим'', мени се то десило милион пута, а и другим људима:)

Тачно да све иде у гејнес (рецимо онај вампир лик који је као мацан), али брате како су ти Дизел и Стетам полугеј, обојица су сировине тешке, један сировинаста сировина, а други батичарска. Заиста не видим грам гејства или метро трипа ни у њима ни у осталима овде поменутима.

Е, па у томе је управо и суштина, различити људи на ту ситуацију различито реагују:) Рецимо, ја то не могу да поднесем и радије нећу да се играм, не из ината него просто, није ми уживање да играм толико упропашћен жанр који волим, а волим га због ствари које у последњих година потпуно незаступљене у том жанру, тако да кад се све сабере, боље ми је да играм баскет, читам књигу или радим нешто треће и да заборавим на ЦРПГ. Неко други, опет, мора да добије своју дозу инвентара, дијалога, коцкица и нпцова и онда је у фазону дај шта даш добро је што уопште има, дај да извучем најбоље из понуђеног. Оба става су легитимна и оба разумем. Оно, ако немам шта да јебем, ја ћу да дркам, неко ће да каже брате не могу да дркам идем да јебем меланију испод моста, туђа рука кева:) Међутим, ја и поред свег труда да будем зен и објективан, не разумем једну групу мишљења, а то су људи који су у фазону да је интерфејс лош, да су дијалози лол итд. (не причам за скајрим него генерално), али је игра баш лепа или је лепо кад удариш неког а он готивно крвари или је залазак сунца до јаја или има раг дол или су рибе сисате итд. Не мислим ово прозивачки да не разумем, већ заиста искрено не контам концепт таквог размишљања:) Ја сам мислио да је код рпг игре објективно јако битно да је добра механика, па онда какав је свет, па онда заступљеност скрипти, отвореност делања, комплексност свега тога, могућности лика, дијалози итд итд итд. и увек сам некако био у фазону да супер лепа оптимизована епска итд игра која трокира у наведеном једноставно нема шта да тражи против чак и АСЦИИ игре која је све то успешно инкорпорирала. Некако не знам зашто би неко баш ФРП играо због тога. Ово причам зато што у последње време то испливава као највећи квалитет и људи озбиљно замерају игри кад тај квалитет не поседује. А ја сам тотално мислио да је објективни консензус да су то небитне ствари.

Серијски партипуперу.

Није у томе проблем, занемарујеш најбитнији део а то је да најкомплекснија платформа мора да пати због мултиплатформности. Замисли да постоје РТСови у луна парку, прилагођени за ону дечицу и цигиће што троше жетоне тамо, као и за интерфејс у виду ручице и три дугмића, а исти такав наслов је и на компу, исти такав са све интерфејсом за интерлејсовани екран и ручицу са три дугмета... Просто неће да ваља како год да окренеш. Не ради се о томе да је неко супериорнији човек, али ја кад бих имао конзолу, пикао бих мортале и компанију јер је за те игре управо најбитније то што си навео, плагенплеј, није битна резолуција/опције/интерфејс је рудиментаран јер нема ту шта да се ради, таква је игра, даље, игра није комплексна већ је изи ту плеј-хард ту мастер, што је пун погодак за аркаднолико зезање са другарима и тако даље у том стилу. Оно, сад кад би ферари узео да покрива цело тржиште једним аутомобилом, на шта би то личило, спортски ауто, пуно коња, а опет, треба да стане петоро плус пртљаг, треба да не буде спуштен да не би ударао у лежеће полицајце, треба да буде кастомизабилан, али не превише да се не би збунио неко ко се не разуме, треба да има сандук на крову да може да се вози камп опрема итд итд итд и на крају добијеш ауто који не ваља ни за шта, уместо да си правио или или.

Don’t listen to Placebo alone. We suggest… “THE PLACEBO” 1 bottle Buckfast Serve at room temperature. Шта је бакфаст јебо га ја:)

Мени је тај Вајт потпуно лол и нервира ме:) Има један мод глуме, што не би био проблем да тај један мод није - претераност у глуми и ништа више. Кад крене са оним фацама и триповима, баш се сморим. Наравно, ово је мој лични утисак о поменутом лику. А Адкинс не знам ко је лол

Лејжр саучешће, немам шта друго да искоментаришем, пошто је стварно грозан догађај:( Што се тиче топика, написо Таблоид да ми зет запослио жену и неке рођаке преко везе, наравно, швеца и он су се упознали на послу и и даље су на истим позицијама као и кад су се упознали, а наведене рођаке није видо у животу нити су у роду нити зна ко су

Не дам да боду мог питона!