oddball

zato što idem motorom a ne Kamazom :D Dan treći. Nedelju sam veći deo dana proveo u gradu. Zbog problema sa internetom nisam uspeo u planirano vreme da postavim tekst i fotografije, ali ne vidim to vreme kao izgubljeno - naprotiv. Sa Danijelom (Mali Zmaj) sam prošetao malo gradom, popili smo kafu, lepo se ispričali, upoznao dva njegova drugara, tako da je to bilo lepo provedeno pre podne. Želim da se zahvalim Danielu zbog nesebične pomoći, i što me je dočekao kao brata, obezbedio mi je garažu za motor, primio me je u svoju kuću na konačište, pomogao mi je oko problema sa kormanom, upoznao sa drugarima Oskarom i Zrilom, pokazao mi je i malo grad, uputio me ka Kozari, i naravno zbog dobrog društva :) Zbog svega ovoga sada mora da menja svoj nadimak u Veliki Zmaj jer mali zmajevi nemaju toliko srce :) Danijele, još jednom mnogo ti hvala na svemu. Takođe i jedno veliko hvala Andreju na pomoći oko sređivanja ležaja usred noći :) Moram da se pohvalim da sam probao Banjalučki ćevap od jagnjetine i mogu reći da je baš dobar. Po podne oko 15h kada sam završio sa postavljanjem fotografija i teksta krenuo sam ka Kozari putem koji vodi ka Prijedoru. U početku sam se malo pribojavao policije ali pošto sam već okasnio sa polaskom opet sam malo vozio preko dozvoljene brzine. Priroda je prelepa. Sreća da je put relativno prav i bez oštrih krivina jer sam više zverao okolo nego što sam gledao ispred sebe. Ka nacionalnom parku Kozara skreće se u mestu Kozarac i put vodi u planinu. Kako se priđe podnožju planine put iako je dvosmeran prilično je uzak. Ko se vozio do vrha Avale zna koliko je taj put širok. Ovaj koji vodi ka spomen parku je nešto malo širi, ali kao što sam već rekao dvosmeran je. Da stvar bude još teža put je veoma krivudav i neke krivine su veoma uske "lakatuše". Zbog svih širokih puteva koje sam prošao do tada malo sam bio u strahu. Do vrha Kozare možda sam nekoliko puta vozio trećom brzinom, sve ostalo je bila uglavnom druga. Napokon, izlazim na jedan veći parking pri vrhu planine. Parkirao sam se pored radnjice koja prodaje suvenire i zamolio sam momka koji tu radi da mi pričuva motor. Pogledao sam oko sebe i bio sam iznenađen koliko se taj plato tu održava. Malo niže je hotel Monument koji je ili sagrađen ili renoviran relativno skoro. Već tu vidim nekoliko porodica sa decom koji su došli na izlet. Na suprotnoj strani od hotela su stepenice koje vode ka vrhu planine. Optimistično sam krenuo njima ali kada sam video koliko ih ima malo me entuzijazam da se što pre popnem popustio. Gore na vrhu je, ako ćemo utisak da svedemo na jednu reč, fenomenalno. Sve je savršeno očuvano, trava pokošena, mali muzej sa leve strane izgrađen na padini izgleda kao nov, napravljen je i mali park za decu, video sam porodice sa malom decom koja se tu šetaju, mlade parove... A spomenik... Neverovatan! Sećam se da sam u osnovnoj školi u knjizi video fotografiju spomenika i čoveka koji je u njegovoj blizini, i znao sam da je spomenik veliki, ali tek kada sam ga video uživo shvatio doživeo sam tu veličinu. Između stubova koji daju oblik spomeniku klinci mogu da se provuku jer su spojeni samo u centralnom delu jednim betonskim valjkom. Uslovno rečeno svaki taj stub nezavisno stoji. Koliko je visok pokušajte sami da zaključite iz fotografija. Iza njega su prolazi koji vode u otvorenu prostoriju na čijim zidovima stoje imana boraca poginulih u bitci na Kozari. Slično imaju amerikanci na zidu žrtava vijetnamskog rata. Na padini ispod spomenika je mali muzej koji je bio zatvoren. Njegova arhitektura mi se čini izuzetno moderna i neuobičajena. U tim malim sobama se nalazi pešadijsko naoružanje koje su partizani koristili, kao i razna dokumenta. Na jednom ulazu nalazi se top, a na drugom oklopno vozilo. Kao što sam već rekao ovaj spomen park je održavan i očuvan, a porodice ga koriste i kao izletište. Za klince je napravljen mali rekreativni park, površina ispred spomenika je toliko velika da se može igrati fudbal i da ima još prostora za publiku... Jednom rečju - fenomenalno. Sve izgleda kao da je Tito još uvek živ :) Od Kozare koja je ostavila jak utisak na mene krenuo sam ka Bihaću. U Kozarcu sam svratio do jedne radnje i na izlasku se upoznam sa barmenom iz kafica. Pričali smo o motorima i putovanju, o moto skupu koji su organizovali Hell Angels-i na Hrvatskom primorju itd. Dvadesetak minuta sigurno smo ćaskali. Nastavio sam put opet malo ignorišući ograničenja brzine, treba stići do mraka u Bihać. Preko Prijedora sam stigao u Novi Grad i odatle prateći reku Unu putovao sam ka Bihaću preko Bosanske Krupe. Sve vreme sa moje leve strane u daljini bili su kišni oblaci tako da sam morao da bar na ovoj etapi preduhitrim kišu. Poslednjih 40ak kilometara priroda je prelepa. Reka Una je skoro pa tirkizne boje, izuzetno čista. Na jednom delu sam morao da stanem i da fotografišem njene vodopade. Voziti kanjonom ove reke je nešto što bi svaki bajker trebao da proba ako se nađe u blizini. Prekrojite rutu jer zaista vredi proći ovim delom. Vijugavi putevi u dobrom stanju, rekom sa jedne i visokim stenama sa druge strane pruža poseban osećaj. Ove nove gume iz Gevare su se do sada pokazale jako dobro i nijednom nisam imao problem u toku vožnje iako sam pretovaren stvarima. Vozeći ovuda mogao sam da se potpuno opustim i uživam u vožnji. Sinoć oko devet sati uveče stigao sam u Bihać, baš u vreme kada se okupljala omladina, i momci i devojke, da gledaju zajedno Svetsko prvenstvo u fudbalu. Svi su bili u navijačkim bojama i sa zastavama, kao da su krenuli na stadion da navijaju. Vozikali su se u krug i pevali kao kada se u Beogradu dočekuju naši reprenzetativci. Smestio sam se u motelu u samom centru gde sam upoznao fotografa Izeta. On skoro deset godina radi na turističkoj promociji opštine Bihać bez podrške drzave niti opštine. Sva pomoć dolazi od prijatelja i ljudi dobre volje da podrže nešto lepo i korisno. Danas pada kiša tako da je moj plan puta pomalo doveden u pitanje. Nije jaka ali opet kolovozi su klizavi. Gledaću to sa ove strane - to će biti pravi test za ove gume ;) Ideja je da iz Bihaća odem put Oštrelja i ka Drvaru, posle ka Jajcu i da rutu završim u Mostaru. Spomenik na Grmeču ću morati da zaobiđem. 21 juna moram da budem u Beogradu, a ako reportažu ne završim do tada nastaviću je odmah 22 ili 23 juna tamo gde budem napravio pauzu.

zato sto ja pojma nemam kacu da se organizujem, sve je iz sata u sat... izmedju ostalog ja i "radim" tako da celu voznju podredjujem fotoreportazi a ne mogu od drugih da trazim da svoj odmor ili slobodno vreme podrede mojim idejama i organizaciji :)

Do Podgarića nisam imao nikakvih problema. Putna signalizacija je odlična tako da GPS gotovo i da ne treba. Svratio sam do nekog odmarališta gde se baš u tom trenutku pripremala svadba. Pitanje gde je spomenik pretvorilo se u tročasovni razgovor u kom sam uživao. Pričali smo o svemu i svačemu, smejali se i uživali u vremenu i ambijentu. Steva, Pero, Bojan i Igor su mi ulepšali po podne. Hteo sam da ostanem još malo ali ima još dosta da se putuje pa sam morao da krenem. Koliko mi nije bilo teško da nađem mesto Podgarić toliko je bila agonija dok nisam našao put do spomenika. Nema nikakvog znaka, a da stvar bude još gora spomenik se jasno vidi sa svih strana. Jedva nekako nađoh pravi put koji vodi uzbrdo ka njemu i bio sam srećan što sam prestao da ulećem motorom ljudima u dvorište. U toj jurnjavi izgubio sam sigurno pola sata, ako ne i više. Sledeće u planu je Jasenovac. Ruta kojom sam krenuo je Garešnica - Kutina - Novska - Jasenovac. Na raskrsnici u Garešnici susretnem se sa dvojcom bajkera. Kada se upalilo zeleno sva trojca smo skrenuli ka Kutini i tako zajedno smo se vozili sve do Jasenovca. Ja sam bio na čelu a oni su me pratili. Bila je lepa vožnja, a i za promenu imao sam društvo. Nadomak spomen parka "Kameni cvet" zaustavili smo se na jednom pravcu, upoznali se i malo popričali. Momci su iz Češke i krenuli su ka Bosni. Do spomen parka smo otišli zajedno gde smo napravili par fotografija, i malo se ispričali. Pošto sam ja malo gnjavio i tražio dobre uglove oni su se već spakovali. Pozdravili smo se i oni su produžili dalje dok sam ja ostao da slikam i voz. Razmišljao sam da li da odem i na Kozaru, ali sam od te ideje odustao. Krenuo sam direktno ka Banja Luci. Kada sam prešao granicu put je bio u lošijem stanju i sada se već prilično osećalo da korman "udara". Izbegavao sam neravnine koliko god je to moguće bilo. Kod Gradiške sam izašao na autoput. Meni se čini da je nov, vozio sam preko 130km/h sve vreme i da nije bilo vetra mislio bih da stojim u mestu. Brzo sam stigao do Banja Luke. Seo sam u kafić, javio svima gde sam i da sam ok. Ubrzo je došao Daniel (Mali Zmaj) sa kojim sam se i zvanično upoznao. Pričali smo o turi, a između ostalog ja mu spomenem i problem sa kormanom. Pozvao je drugara, popili smo kafu, spakovali se i pravac kod njega da to namestimo. Problem je bio u ležajevima kormana, malo smo dotegli i sada sve radi kako treba. Kada smo završili uparkirali smo motor u garažu, otišli na pivce i posle na konačište. Moram reći da mi je dan bio jako dinamičan, možda i fizički naporan, ali takođe lep, ispunjen, dobro i kvalitetno ispunjen :)

Dan drugi... Prespavao sam nadomak Bačke Palanke u jednom odmaralištu na obali Dunava. Ujutru rano, već oko 6 sati počeo sam da se pakujem i kada sam sišao do motora dočekao me još jedan odbor za ispraćaj :) Bili su malo stidljivi i nisu hteli da se slikaju, taman se namestim i lepo ukadriram a oni počnu da se rasipaju po livadi. Ali kada sklonim aparat onda je sve ok :) Što se motora tiče primetio sam po izlasku iz Novog Sada da mi korman na neravninama "udara". Kao da neki ležaj nije dotegnut kako valja, i to ovaj u trouglu. Probao sam pre polaska to da sredim ali nisam mogao jer mi je falio jedan ključ. Proverio sam i osovine za svaki slučaj ali su mi one delovale ok. Granicu sam prešao izuzetno brzo. Ljubazna graničarka na Hrvatskoj strani je to prilično ekspeditivno završila. Malo smo popričali gde idem i šta radim, o fotoreportaži, koja mi je ruta i plan, i poželela mi srećan put. Na pola puta do Vukovara počela je kiša da pada koja me je držala do Osijeka. Na ovoj benzinskoj pumpi na izlasku iz Osijeka kiša je prestala i odmah se razvedrilo. Skinuo sam kišno odelo, popio malo vode, pojeo bonžitu i nastavio dalje ka Virovitici, potom Garešnici i na kraju ka Podgariću. Do Podgarića gotovo da nisam ni stajao. Putevi su fenomenalni. Nisam baš poštovao ograničenja moram priznati. Malo krivina ima na severu Hrvatske, uglavnom su pravci. Putevi počinju da zavijaju kada se krene od Virovitice ka Garečnici. Na tom putu naišao sam na jednu kuću koja nema veze sa partizanima ali bih se kajao da nisam stao i slikao.

Ukratko - neverovatan dan! Prvo, jurnjava da se kupi prednji lančanik što sam i uspeo u radnji u Batajnici oko 9 ujutru, pa onda munjevitom brzinom na suprotni kraj grada, tačnije Petlovo brdo, kod majstora Alje da se to sve namontira. I uspevamo da završimo oko 12:30 (!) a ja se još nisam spakovao. Vreme lagano teče, mene hvala blaga panika u kombinaciji sa euforijom. Budući da je sve kasnilo (kao i uvek) i ja sam zakasnio na sopstveni ispraćaj. Moj boorazz Miša nije mogla da me čeka i ja joj se javno izvinjavam zbog toga i ima piće zbog toga :) U BarTenderu smo se okupili, ispričali, malo slikali, i posle toga smo lagano krenuli. Bilo mi je veoma drago što su me drugari ispratili do izdvajanja za aerodrom Nikola Tesla, bila je to lepa vožnja i prizor. Pet Hondi od toga četiri Afrike i jedan Transalp. Nadam se da će ekipa okačiti fotke :) Takođe hvala i Kizi Betmenu i Dragiši što su došli da me isprate :)

Danas sam obuo Afriku novim gumama. Stavio sam New Bore spoljašnje gume i verovatno sam prvi u Srbiji koji je to uradio, ali navikao sam da "probijam led". Naravno stavio sam i nove unutrašnje. Pored guma uzeti su i zadnji lanac i lančanici koji su u gepeku i čekaju da ujutru rano odem do majstora da se to zameni. Ali pre toga ću morati sabajle da odem na suptrotni kraj grada po prednji lančanik i onda ekstra brzo da odem do majstora da se to sklopi. Jedna meni draga osoba jednom je rekla: "Predraže, ti da uradiš nešto jednostavno graniči se sa nemogućim, sve mora da bude toliko ****** komplikovano!" I potpuno je u pravu :D Oko 14h ekipica će doći u BarTender da se ispričamo i pozdravimo. Možda će se neki i provozati deo puta samnom što bi bilo skroz kul :) Na ovim fotkama Šonesi i ja pričamo o planiranoj ruti fotoreportaže u Gevari a Marko Rupena je iskoristio momenat da ovekoveči trenutak kada sam se totalno zbunio u objašnjavanju samo da bi posle mogao da mi se smeje i kaže: "E, rekao sam ti!" :)

Hvala ;) Evo, na ovom linku http://vimeo.com/93125343 A sad - spektakl! :D Dragi prijatelji, kako stvari trenutno stoje u petak 13og juna oko 16h krećem na put. Startna pozicija biće u kafiću BarTender u ulici Strahinjića Bana 1. Ko god bude mogao/želeo da dođe da se ispričamo, slikamo i pozdravimo više je nego dobrodošao. Okupljanje počinje oko 14h. A ako neko bude želeo i da mi pravi društvo u vožnji koji kilometar bilo bi super. Iz kafea krećem ka Novom Sadu i posle ka Bačkoj Palanci. Drug Buda je ovim povodom odlučio da smanji cene pića za ekipu koja bude došla na ovaj mali ivent ;) I ono što je možda najvažnije, ima dosta prostora da uparkiramo naše makine ;) A i ko nema motor takođe je dobrodošao :) Regularna cena kapućina je 135din, točenog Zaječarskog od pola litre je 145din... Eto, čisto neke orijentacije radi. A za "drugove članove" će biti i niže ;) Verujem da je ovo lep gest gosn. Bude :)

Puštena je najava ove fotoreportaže na portalu Mondo koji je, kao što znamo, jedan od najvećih portala u regionu. Svi update-i biće i tamo postovani. http://mondo.rs/a698971/Magazin/Putevima-NOB-a/Krenimo-na-put-sa-Pedjom-Jelenicem.html Oprema se polako priprema. Fotoaparat je kupljen u radnji PCFoto (http://pcfoto.biz) i u pitanju je model Fuji FinePix HS35 EXR. Zbog posla i pripreme za put nisam stigao da isprobam sve mogućnosti ovog fotoaparata. Ima veoma dobar zum, dobru oštrinu i ono što najviše volim a to je ručna kontrola žižne daljine. Ima i mogućnost ručne kontrole fokusa što je takođe jedan veliki plus. Pošto sutra idem do Alje da zamenimo ulje u vilama i ležajeve malo ću da fotkam i vežbam. Ujedno je nabavljena i vreća za spavanje, i čeona lampa. Na Novom Beogradu je radnja outdoor opreme Zeleno Drvo (http://zelenodrvo.com). Danas mi je Zoka rekla da će dobiti i longbordove tako da već vidim sebe kako ležim u bolnici sa par kila medicinskog gipsa :) Sutra bi trebalo da se reši pitanje lanaca, lančanika i guma, ali o tom potom.

Nemoj tako :) moje kolege sa FDU zavrsavaju jedan jako dobar dokumentarac bas o Prvom svetskom ratu. Po trejleru (koji je i kojot video) deluje jako obecavajuce. Jos na njemu radi ekipa za koju znam da su dobri u filmskom zanatu, intervjuisani su i mnogi stranci itd. Nadam se da ce uskoro moci da se vidi. Pored toga ove godine se i dosta knjiga pojavilo na ovu temu. Sto se fotoreportaze tice Grmec, Tjentiste i Kolasin su naknadno ubaceni u plan rute, kao i zamak/zatvor Kerestinec nadomak Zagreba. U njemu su, pored ostalih, bili zatvoreni Bozidar Adzija i Ognjen Prica koji su ubijeni prilikom organizovanog bega iz tog zatvora. Ubacen je i Bihac i Drvar. Za Zlatibor cu jos videti, ali u pravu si da mi je to blizu i bilo bi steta da se preskoci. Buduci da planiram da izvestavam o putu u realnom vremenu videcu kako ce to funkcionisati i koliko vremena ce mi po etapi trebati. Ovo je plan ispravljene rute: https://maps.google.com/maps?saddr=1+Strahinji%C4%87a+Bana,+Belgrade&daddr=Podgari%C4%87,+Croatia+to:Kerestinec,+Croatia+to:Jasenovac,+Croatia+to:Banja+Luka,+Bosnia+and+Herzegovina+to:44%C2%B041%2714.13%22N,+16%C2%B026%2715.37%22E+to:Banja+Luka,+Bosnia+and+Herzegovina+to:Jajce,+Federacija+Bosne+i+Hercegovine,+Bosnia+and+Herzegovina+to:Mostar,+Bosnia+and+Herzegovina+to:42.9706336,17.5346061+to:42.4418733,18.6252111+to:Nik%C5%A1i%C4%87,+Montenegro+to:Tjenti%C5%A1te,+Republika+Srpska,+Bosnia+and+Herzegovina+to:Nik%C5%A1i%C4%87,+Montenegro+to:Kola%C5%A1in,+Montenegro+to:43.1445799,19.2931207+to:Uzice,+Serbia+to:%C4%8Ca%C4%8Dak,+Serbia+to:43.2526228,20.9886825+to:Ni%C5%A1,+Serbia+to:Krusevac,+Serbia+to:Kragujevac,+Serbia+to:Kosmaj+Monument,+Sopot,+Serbia+to:%D0%A1%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+to:Belgrade,+Serbia&hl=en&ie=UTF8&sll=44.174325,18.852539&sspn=6.626127,9.876709&geocode=FZDzqwIdkSo4ASlBsmImtXpaRzFPvMhhnqUZlQ%3BFWNwuAIdNPD_AClfA_NivlRmRzFHjFMU6rINzA%3BFbNpugIdjjjxACmZUovBddJlRzFhayviWMP-cg%3BFcTGsgIdMwwCASlTlLFn3BVnRzHFRdTqd8hqkg%3BFWk4qwId960GASkFa80sBgNeRzFdGe7fgDL-cw%3BFZrfqQIdY9H6AA%3BFWk4qwId960GASkFa80sBgNeRzFdGe7fgDL-cw%3BFV6SpAId_YkHASlvx0q3wTVeRzEGiV0EZcQMsg%3BFcFZlQIdEs0PASmpQGM7pENLEzFafOPUsjJPAQ%3BFQmujwIdjo4LASlhaYVZkqZLEzHM_eXT47hqHw%3BFZGchwIduzIcASk9YOrKfTBMEzFs6YjyIa-Lgw%3BFWDFjAIdYAAhASnJNuxuq6lNEzFYhXOAD6nHFA%3BFW1xlQId_DEdASlZAzj-TdFMEzGuuJ8aZF1ZZg%3BFWDFjAIdYAAhASnJNuxuq6lNEzFYhXOAD6nHFA%3BFbtvjQIdxOMpASlTy7PD_nxNEzHbfk0lqAw2uw%3BFYNVkgIdwGMmASn9Rz3JPERNEzHxoeXPe1Oy0g%3BFRAZnQIdEOMuASlZi-9mQtNZRzGrals7hv_oWA%3BFUWbnQIdMIQ2ASktnvfaP3JXRzHOuFEMOQpGRg%3BFY77kwIdCkNAASkv2tUJZBFWRzHS5MSXomwMKQ%3BFaC0lAId4CpOASllH8hAwrBVRzHNwyoS458xVg%3BFWUHmQIdO0RFASl_QEpj8YdWRzGciUMrpC697g%3BFeUhnwIdhac-ASnZD-De2yBXRzFouSRFeHf6DQ%3BFS-HpgIdMuY5ASkxoJ6zZa9QRzFkjAq9dKcd-w%3BFSuPqQId1Wo_ASk5Wpi6kZNQRzHh4bIXfHi1DA%3BFUzoqwIdjjo4ASm9P7XXo3paRzHkfhfyXGS4HQ&oq=Banja+Luka&dirflg=t&mra=ps&via=9,10,15,18&t=m&z=7&dg=feature Kao sto vidis ruta se sa pocetnih cca 1600km popela na preko 2600km. Buduci da ovu fotoreportazu finansiram vecinom iz svog dzepa postoji realna sansa da neka mesta necu biti u mogucnosti da obidjem, narocito sto cu izvestavati svakodnevno. To je jedan od razloga zasto ne idem u Sloveniju i Makedoniju. Mnogo mi pomazu i prijatelji sto dodatno bustuje raspolozenje. edited: sada vidim da na njoj nije check-iran Bihac i Drvar.

Mislim da može i 150ica da paše na Afriku, tj da je vila dovoljno široka. Ova zadnja Anakee 1 je bila na STeneri i mislim da je i ona širine 150. Aj proveriću pa ću ti javiti. Za Bajića imam samo jednu rečenicu da kažem koju sam izrimovao: "Ravna gora smoriti mora!" i to ne u kontekstu teme već njegovog pristupa temi. Za to audiovizuelno delo ima toliko plodnog materijala da se napravi jedna serija vrhunskog kvaliteta. Ne mislim o visini finansijskih sredstava koliko o rediteljskom aspektu. Prvi svetski rat je jedan period koji je zaista jako bitan u našoj istoriji i dodeliti ga Bajiću da ga ekranizuje se graniči sa najtežim oblicima maloumnosti. Što se mene tiče, a vezano za temu Velikog rata, ja imam u planu da radim fotoreportažu sledeće godine. Ove godine će se svi mediji baviti početkom rata ali i sam znaš da u medijima, na žalost, postoje samo tih vorholovskih pet minuta...

pa aj reci šta si hteo da kažeš :)

Znam z taj putopis, pratim ga baš na tom forumu. Bilo bi super ako bih se video sa njim ali tek kada se vratim sa puta pošto ćemo se mimoići. Razmišljao sam i o njima. Ili te ili neke dual sport poput Hidenau koje su se pokazale prilično dobro. Imam još vremena pa ću videti. Hvala. Hvala

Relativno skoro sam imao peh sa svojim fotoaparatom. Jedna od opcija je bila da od drugara pozajmim njegov jer zaista smatram da ne bi bilo u redu da fotoreportazu pratim slikajući mobilnim telefonom Posle sam razmišljao šta ako se tom fotoaparatu nešto desi. Ne bi se on ljutio na mene, zna da bih mu kupio nov, ali opet ostaje to da sam drugaru oštetio ili pokvario fotoaparat tako da je jedina opcija bila da kupim nov. Surfovao sam po netu i našao par odgovarajucih opcija mahom po velikim radnjama koje prodaju hardver. Međutim, jedan moj drugar profesionalni fotograf iz Camerades ekipe mi je preporučio jednu radnju na Ceraku http://pcfoto.biz Pretrčao sam preko sajta, našao otprilike šta me zanima, otišao do njih i sa vlasnikom te radnje ušao u priču o ovoj fotoreportaži. Spontano, baš kao kada mi bajkeri uđemo u radnju moto opreme pa krenemo da pričamo sa prodavcima i vlasnicima na tu temu, a svi znamo da tada priči nikad kraja On mi je preporučio Fuji FinePix HS35 što je bilo na njegovu štetu jer je bio nešto jeftiniji od onog što sam ja hteo da kupim, i savetovao me je da zbog načina putovanja uzmem rezervnu bateriju. Pitanje je kada bih bio u mogućnosti da je punim jer je vrlo verovatno da će me noć stići negde između dva grada ili checkpointa. Vlasnik će verovatno ovu fotoreportažu postovati na svom forumu kada se završi. Da ne ispadne da ga reklamiram sami proverite na sajtu šta ima od opreme i uporedite sa drugim prodavnicama. Baš kao što sam preneo jako pozitivno iskustvo i savete Lošmi Capo-a isto tako vam prenosim jako pozitivno iskustvo sa ovom radnjom. Kada pričate sa vlasnikom on zna o čemu priča i spreman je da pomogne, a pored toga meni je bilo dovoljno što ju je preporučio Marko Rupena. Imam jednu lepu vest. Lepu vest za ovu fotoreportažu ali se nadam da ćete je podeliti samnom Jednom od najvećih regionalnih portala, tačnije portalu Mondo, se dopada tema i ideja ovakvog načina pravljenja fotoreportaže. Napraviće se zasebna strana i spojiće se sa njihovim tviter nalogom tako da svaka novina koju budem postovao biće tvitovana i linkovana. Datum polaska ostaje petak 13. jun. Do sada mi je to bio skroz dobar datum, nadam se da se tradicija neće baš pred ovaj put prekinuti Što se motora tiče pred put bi trebalo da se zamene lanac i lančanici, i eventualno promeni ulje u vilama. Gume koje su na motoru će izdržati ovaj krug ali posle će biti za bacanje, izgledaće kao što Almighty kaže "Brinerke" Možda ću i njih zameniti pred polazak, videćemo. Voleo bih da čujem kolege bajkere šta mi preporiučuju, enduro ekipa znam da će glasati za AjdeSad Scout. Ja sam na KLE-u imao Dunlop TrailMax i super su se pokazale iako su bile stare.

Pripreme napreduju. Na motoru je urađen servis. Dakle, promenjeno ulje u agregatu i stavljen Motul, dok je u kočnicama sipan Bardal. Naravno, zamenjeni su i filteri ulja, vazduha i filter goriva. Ujedno su ventili na zadnjem cilindru doštelovani, karbovi sinhronizovani i podešen je ler gas. Ne znam da li je još nešto urađeno, imam sve zapisano u sveščici ali me mrzi da idem do garaže, iskreno :) Perlixova i moja Afrika se družile kod Alje, a posle se srele i kod Lošmija na registraciji par dana kasnije :D Za oko nedelju dana sam prešao oko 500-tinak kilometara, a slika ispod je napravljena na kraju jedne test vožnje sa Vanja Vladanom. Krenuli smo iz Beograda, došli do Smedereva, preko Kovina krenuli u Pančevo, i na kraju seli na Gusarsku kafu u Beogradu kod zoološkog vrta. Kakva je kafa neka vam Vanja kaže, meni je bila odlična :D Mislim da će morati i ulje u vilama da se zameni pre puta ali o tom potom. Ujedno je i zeleni karton završen kod Lošmija, i hvala mu što mi je skrenuo pažnju na tehnikalije oko istog. Moje neznanje oko tih detalja moglo je da me košta dodatnih 50 evra na "dobar dan". Najgora moguća FT1P birokratska varijanta ali srećom Loshmy saved the day. I cca 50 evra pride :D Trebam još međunarodnu vozaču da izvadim i što se dokumentacije tiče sve je spremno. Zna se i okvirni datum polaska. Kako trenutno stvari stoje 13. juna rano po podne krećem ka Podgariću. Ruta je u međuvremenu malo izmenjena. Na Ivan_ovu sugestiju od Mostara neću ići direktno za Nikšić već ću produžiti najkraćim putem ka Hrvatskom primorju. Odatle uz sam Jadran idem ka Herceg Novom gde skrećem u pravcu severa ka Nikšiću. To će biti dobar trip - da vozim uz slanu vodu :) I još jedna izmena (za sada) je u pravcu Čačak - Kruševac gde ću napraviti mali detour ka Kopaoniku.

Afrika još nije gotova, ali verovatno će na puteve izaći do kraja sledeće nedelje. Tokom prethodnih nekoliko dana primio sam nekoliko poruka na facebook strani ove reportaže da bih mogao postovati kvalitetniju sliku rute. Mislim da bi možda još bolje bilo da stavim link sa google mapa :) https://maps.google.com/maps?saddr=Otona+%C5%BDupan%C4%8Di%C4%8Da+12,+Belgrade&daddr=45.2474546,19.4362494+to:45.2887631,18.4957159+to:Podgari%C4%87,+Croatia+to:Jasenovac,+Croatia+to:Mrakovica,+Bosnia+and+Herzegovina+to:Mostar,+Bosnia+and+Herzegovina+to:Nik%C5%A1i%C4%87,+Montenegro+to:43.3517533,19.3510055+to:Uzice,+Serbia+to:%C4%8Ca%C4%8Dak+to:Krusevac,+Serbia+to:Ni%C5%A1,+Serbia+to:Kragujevac,+Serbia+to:Kosmaj,+Mladenovac+to:Ruzveltova,+Belgrade+to:1+Strahinji%C4%87a+Bana,+Belgrade+to:Otona+%C5%BDupan%C4%8Di%C4%8Da,+Beograd,+Serbia&hl=en&ie=UTF8&ll=43.699651,19.709473&spn=6.679119,9.876709&sll=45.504422,17.174377&sspn=1.61886,2.469177&geocode=FY0FrAIdimc3ASnlapIanmVaRzGhqSiEbm6xSA%3BFd5rsgId2ZIoASkdcSV-k3BbRzEc5ADURdknvA%3BFTsNswId4zgaASnfnt5qyldcRzEWFH27RfTXlg%3BFWNwuAIdNPD_AClfA_NivlRmRzFHjFMU6rINzA%3BFcTGsgIdMwwCASlTlLFn3BVnRzHFRdTqd8hqkg%3BFer_rgIdTCwCASlb50mAfElnRzHMyPABC_mDYQ%3BFcFZlQIdEs0PASmpQGM7pENLEzFafOPUsjJPAQ%3BFSGrjAIdoBAhASnJNuxuq6lNEzFYhXOAD6nHFA%3BFcl-lQId3UUnASkBjmsaNwhYRzETG6sT2W2H2Q%3BFRAZnQIdEOMuASlZi-9mQtNZRzGrals7hv_oWA%3BFQyxnQIdrIU2ASktnvfaP3JXRzHOuFEMOQpGRg%3BFWUHmQIdO0RFASl_QEpj8YdWRzGciUMrpC697g%3BFVQAlQIdiBxOASllH8hAwrBVRzHNwyoS458xVg%3BFaeUnwIdFVE_ASnZD-De2yBXRzFouSRFeHf6DQ%3BFVyVpgIdvPU5ASlfVv4HY69QRzHNT8ZsG5vdOg%3BFdCvqwIdbHw4ASl71ds-n3paRzHZTLX5fpHwwA%3BFZDzqwIdkSo4ASlBsmImtXpaRzFPvMhhnqUZlQ%3BFY0FrAIdimc3ASnlapIanmVaRzGhqSiEbm6xSA&oq=otona+zupancica+12&dirflg=ht&mra=ls&via=1,2,8&t=m&z=7&dg=feature

Novi problemi se javljaju... Afriku sam kupio prošle godine u aprilu i naravno kakav bi to enduro motor bio da se ne isprlja malo. Dogovorim se sa Busmanom da me odvede naGlindžu. Iako je bilo leto bilo je dosta bara jer je veče pre padalo doste kiše. Tamo smo sreli Roleta, Miketu, Šarbu i druge. Vidi se na njoj da je bilo i par padova po blatu taj dan ali ništa strašno. Međutim posle vožnje primetio sam da mi se pojavila knedla na oko 4000 obrtaja. Pošto je majstor koji je održavao Kle-a bio na odmoru i vraćao se na dve-tri nedelje odvezem ja Afriku kod drugog majstora koji bi trebao da bude dobar. Dogovor je bio da opere karbove, našteluje ih, sinhronizuje njihov rad, našteluje ventile i proveri zašto mi motor troši za oko litar više goriva na otvorenom putu nego što je to prosek. Posle njegove seanse motor jeste išao bolje ali se odmah u startu ogradio da ne zna koliko dugo će se tako ponašati i da ne daje nikakvu garanciju. To mi je bilo malo čudno ali sam to prepisao da je motor ipak '91. godište. Za potrošnju mi je rekao da kupim nove igle sa šiberime i igle za plovke i da bi tek tada doveo potrošnju u normalu tvrdeći da su ove stare i dotrajale i da ove na šiberima imaju brazde i propuštaju gorivo i kada ne rade. Posle nekoliko dana vožnje isključivo po gradskom asfaltu knedla se vratila. Naručim preko kolege sa foruma igle plovaka za RD04, ali su mi stigle za RD07. Druga loša stvar je što kada sam zvao majstora on mi je rekao da je u gužvi (možda i jeste bio, ne znam) i odlagao me da doteram motor kod njega da vidimo šta je problem. Naravno da sam poludeo. Pozovem dva drugara da mi skinemo rezervoar i da zamenimo bar te igle na plovcima. Igle plovaka izgledaju kao nove, a kada smo videli one na šiberime nikakve brazde nismo uočili. Membrane i telo igle su bili kao da su juče stavljene iako su originalne Hondine. Odlučim da sačekam svog majstora da se vrati sa odmora. Zovem ga i odmah sutradan oteram motor kod njega. Skinemo rezervoar i prvo što smo videli da poklopac izduvnog ventila na prednjem cilindru nije otvaran. Prethodni majstor je pokušao da ga otvori, ali nije uspeo i samo je iskulirao štelovanje. Ovi koji su mu bili dostupni bez pomeranja agregata verovatno jeste naštelovao. Opet, nedelju dana kod majstora a sezona teče. Kada sam napokon uzeo motor opet je išao bolje ali se sada agregat brže zagrevao. Obogatio sam mu smešu tako da je bogatije gorivo bolje hladilo motor, ali vraća se blaga knedla. Uparkiram ga u garažu i od tada sam ga slabo vozio, jedino duže putovanje bilo je do Ostrovice prošle godine. Surfovao sam po netu tražeći moguće probleme i rešenja, pričao sam i sa ljudima, i raznih varijanti je bilo. Zamolim drugara da mi proveri struju pošto mi je nekoliko vlasnika "Četvorki" reklo da slabija struja (oko 12,30V) takođe može da predstavlja problem. Struja u celom motoru je dobra kada se isključe ksenoni i drži na ~14V, sa ksenonima oko 12,40V. Međutim, i sa ugašenim ksenonima motor se isto ponaša u vožnji. Na kraju probamo sa sinhronizacijom rada karburatora uz pomoć vakumetra na tečnost i skapiramo da je nemoguće naštelovati. Otvorimo agregat, skinemo poklopac prednjeg cilindra, izvadimo glavu i vidimo da ventili ne dihtuju kako treba. Usitsujemo ih, vratimo na mesto i pošto je bilo oko 4 ujutru paljenje i štalovanje odložimo za neki drugi put. Dva dana kasnije skupimo se opet, namestimo vakumetar, upalimo Afriku, zavrnem malo gas i sve ode u tri lepe... Otvaraj opet, gledaj šta se dešava i imamo šta da vidimo. Šraf od bobine nam je upao u glavu. Kako smo se osećali daleko je od mogućeg za opisivanje. Kod ortaka bes, a meni pomešana osećanja, od besa prema sebi samom do agonije. Ono što smo nas dvojca mogli da vidimo je da su se ventili skroz pokrivili, ali da srećom bregasta, lanac bregaste, klackalice, klip, zid i sve ostalo bilo netaknuto. Neverovatna sreća u nesreći. Kada sam odneo glavu kod majstora rekao mi je da kupim i dve vođice jer su pukle, i nove gumice ako nađem da ne bi vraćao stare iako su u odličnom stanju. Kupljeni novi ventili, vođice i gumice, na delove se čekalo dve nedelje. Kada je sve stiglo majstor Boban je usitscovao posle par dana i zvao me da dođem po glavu. Markerom obeležena mesta označavaju koje su vođice bile polomljenje. Trenutno je Afrika u fazi sklapanja. Sa jedne strane dobro je da se ovo desilo, baš u fazi priprema za put i da trošak nije bilo toliko veliki koliko je mogao biti posle ovog peha. Taman smo proverili i stanje agregata, bregaste itd što je opet dobra strana u celoj priči. Izgleda da je ova Afrika zaista prešla "samo" 77.000km. Pripreme se nastavljaju...

U pravu si, tačno taj deo na jugu kada treba da pređem iz BiH u CG. Treba i to ubaciti kao opciju, definitivno malo da putujem uz slanu vodu. Za sada mi je plan da idem sam. Ne zato što se tripujem da sam faca ili extra vozač, asocijalan ili štaveć nego zato što rad na fotoreportaži sam diktira tempo rada. Ne mogu i neću od bilo kog kolege bajkera da tražim da svoj odmor i uživanje u vožnji podredi mom poslu. Ja ću svakako postovati plan puta sa predviđenim mestima za stajanje, spavanje, itd i ako nekome to bude zanimljivo i odgovaralo neka se pridruži, utoliko bolje. Od jutros imam temu za razmišljanje. Nazovimo to "Prevencija prvog mogućeg problema". Nešto što definitivno može svakome da upropasti uživanje je loša hrana. Prekjuče na poslu smo ručali neki pirinač sa mesom i pečurkama iz keteringa, i preko polovine zaposlenih imalo je problem sa bolovima u stomaku. Ni mene nije zaobišlo. Plan je da spavam u privatnom smeštaju ako ga nađem, a ako ne zakampovaću negde i ako me "stigne" loša hrana mogao bi to biti prilično veliki problem. Tako da mislim da će suva hrana biti moj najbolji drug tih nekoliko dana.

Pozdrav svim kolegama bajkerima! Oni koji me ne poznaju lično zovem se Predrag Jelenić, u medijima sam od 2001. godine, studirao sam FDU u Beogradu, autor sam dokumentarnog filma Adrese Mrtvih i trenutno sam angažovan u italijanskoj filmskoj produkciji Verdict Film. Pored toga počeo sam i sa proizvodnjom bočnih kofera za motore A.M. Na samom početku moram da napomenem da ovaj put neće biti inspirisan nikakvom ideologijom niti političkim ubeđenjem. Moji prijatelji znaju da me politika ne zanima i da ne gledam ljude po verskoj pripadnosti, političkom ubeđenju ni mestu gde su rođeni na ovoj planeti. U fokusu biće priprema za polazak, priprema motora za isti i sam put, kao i subjektivni doživljaj mesta kroz koja sam prošao i u kojima sam se zadržao. Malo je nestandardno da se sa putopisom kreće od samog početka tj. razvijanja ideje, ali možda moje iskustvo tokom priprema bude korisno nekome. Napravio sam i facebook stranu https://www.facebook.com/Paths.Of.PLW.Putevima.NOBa preko koje ću najbrže update-ovati napredak, naravno budući da je sam facebook koristan alat za komunikaciju sva pitanja, predloge, komentare možete postovati tamo ili ovde na forumu. Želju da posetim spomen parkove NOB-a imam duže vreme zato što, priznali mi ili ne, je deo naše istorije. Baš kao i u Prvi svetski rat, Balkanski ratovi, kao što su pratili cara Dušana, cara Lazara i sve vladare. Neće biti jedina reportaža, za sledeću godinu planiram srednjevekovne tvrđave ali o tom potom. Ovo je planirana ruta. Dužina po google maps-u je skoro 1700km a prva država koja se posećuje je Hrvatska. Odabrani spomenici nalaze se u Podgariču "Spomenik revoluciji" i "Kamenom cvetu" u Jasenovcu. Nakon toga kretanje nastavljam ka jugu i ulazim u Federaciju BiH da bih posetio Kozaru i Mostar. Između ta dva spomenika čeka me vožnja dužine oko 400km što neće biti baš laganica. Posle Partizanskog groblja u Mostaru nastavljam ka jugoistoku i ulazim u Crnu Goru. Planirano zadržavanje je u Nikšiću da bih posetio spomen park, a potom i u Kolašinu iz istog razloga. Dalje put me vodi nazad u Srbiju i gradove Užice, Kragujevac ("Kragujevački oktobar"), Kruševac, Niš (spomenik "Bubanj"), u "Spomen park borbe" u Čačku i na kraju se put preko Kosmaja završava u Beogradu na Groblju oslobodilaca Beograda. Spomen parkova ima i u Sloveniji, Makedoniji i Kosmetu, ali mislim da će mi i ovo biti lep izazov. Ponavljam, za sada je ovo planirana ruta. Ko zna kakvih će izmena biti pre polaska, ali i do kakvih će doći kada se krene na put. I sami znate da ono što je na papiru retko kad u praksi sprovede kako je planirano ;D

prodat, može lock ili bridanje.

zapravo, auto je presao svega 49.700 i nesto km.

Auto je kupljen u Srbiji, tada u SFRJ, i od početka je u vlasništvu porodice. Oznaka mu je Ford Taunus 12m P6. Ne verujem da je u voznom stanju jer je garažiran oko 10ak godina. Na karoseriji ima korozije, i štof presvlake na sedištima su istanjene na naslonima. Svi delovi na njemu su originalni. Cena 500 evra. Nalazi se u garazi u vikendici blizu Smedereva. telefon 060/5109-979. Nisam ga ranije prodavao jer sam zeleo da ga restauriram za sebe, medjutim tesko da cu imati prilike da priustim sebi to zadovoljstvo pa ga prodajem u nadi da ce se naci zaljubljenik koji bi ga kupio i sredio za sebe. Presao je manje od 100.000.

:)

Od banana se prdi

Civic

Nemojte da ja pocnem da pricam o voznji bicikla...