Неизвесност, напетост, увлачење гледаоца у дешавање су квалитети који се ретко налазе заједно у мери коју поседује ББ. Серија користи све алатке свог жанра да то испоручи (прекидање када је најслађе, лудачки обрти, повремене ложачке сцене са колима и утокама итд) и притом има сјајан тајминг. Разрешење конфликта се не дешава експлозивно и изненадно као у неком блокбастеру, оно долази природно кроз лагану градацију када гледаоцу постане извесно шта треба да се деси, и онда наступа чистокрвно крљање без лажи и преваре. Последње пушкарање је свеж и добар пример, Волт се предао, Хенк ставља тачку на највећи случај своје каријере и тако одобровољен зове супругу да то подели са њом, док се у позадини најављују нацисти дизањем прашине у својим пикаповима, па говно да ти се следи! Онда доза црног хумора са захтевом да агенти покажу значке и прекид епизоде на почетку размене ватре. Ови квалитети су део наратива, нису пренаглашени као што је данашња пракса услед чега делују неприродно и одвојено од целине, што сведочи таленту и умећу Винса Гилигена и целе његове екипе. ББ држи часове приповедања, сценографије и режије већини остварења која се сада генеришу. Да је ово радио неко од господе која стоји иза таквих остварења, онај окршај би почео пет минута раније и нацисти би довукли тенк, Волт би у следећој сезони признао да је гледао Џејн док умире (ово ми је био највећи шок, мислио сам да је то тајна коју намерава у гроб да понесе), и загинуо би творза из кога бежи као реинкарнација бриљантног Мајкла Скофилда.
Дакле, серија је објективно изузетно квалитетна и на моменте иновативна, мислим да је Имз у јакој мањини са својим виђењем, осим ако је његов координантни систем изграђен на основу неких мастерписа које ми нисмо имали прилике да видимо, сумњам у инаџијско оцењивање.
Још једна препорука за специјале након сваке епизоде:
Inside.Breaking.Bad
The.Making.of.Breaking.Bad