Милош С. Милојевић је можда највећи и сигурно најзначајнији српски историчар до ових времена, огроман трн у оку кројачима српске историје. Оно што је сада доступно су "Одломци историје Срба", одломци зато што је то први свезак од укупно 16, све укупно на неких 4000 страница ако рачунамо да је свака као прва. Милош је у заоставштину оставио и своје путописе, књигу српских обичаја, повеће дело "Немањица" и још много несређене грађе. Чињеница да се при помену српске аутохтоне школе помисли на Деретића, а не на Милоша и још неке, јако је занимљива, посебно ако знамо колико је Милош био уважен као историчар.
Што се тиче рада деретићеваца, личе на јунака једне књиге (можда и филма) који у очајању да докаже постојање летећих тањира које је видео, прави лажне снимке. Недавно сам разговарао са особом која је узела и проверила тачност њиховог превода неког свеже откривеног натписа, одневши га код највећег стручњака без наглашавања одакле му и шта би ту могло да пише, и на крају је испало да су преводи различити.
Не знам јесте ли спомињали печат кнеза Стројимира, за чије доношење у Србију и спречавање Бугара да га узму је заслужан археолог Др Ђорђе Јанковић, коме је недуго након ове приче онемогућено да има контакт са студентима на Филозофском факултету у Београду где ради.