SolidChief
-
Posts
5,666 -
Joined
-
Last visited
Posts posted by SolidChief
-
-
Final Fantasy je verovatno najpoznatiji serijal japanskih RPG igara. A verovatno i najduži. I dok je većina igara i spin-offova bila dostupna i na engleskom jeziku, Type-0 se zaista dugo zadržao samo na japanskom tržištu, i to za PSP platformu. Kako je u pitanju bio kvalitetan naslov u biblioteci kultnog serijala, a dostupan samo na japanskom jeziku, bilo je neminovno da će igru na engleski jezik prevesti neki od njenih ljubitelja. A sada, pomalo ironično, četiri godine od izlaska originala, i nekih godinu dana nakon konačnog izlaska fanmade prevoda igre, Type-0 dobija svoj HD remaster, za Playstation 4 i Xbox One, na engleskom jeziku.
Uzevši u obzir da je igra prvobitno bila PSP ekskluziva, bili smo malo skeptični što se tiče nivoa kvaliteta koji treba očekivati na velikom ekranu. Iako je u pitanju jedna od najlepših igara svih vremena za PSP platformu, traljav posao prebacivanja na kućne konzole bi dao veoma ružne rezultate. Međutim, Square Enix je ovde odradio vrlo dobar posao. Ne samo da su osvetljenje i svetlosni efekti dovedeni na next gen nivo, već su otišli i korak dalje i većinu modela kao i teksture značajno poboljšali. Vizuelno, igra izgleda za dve klase bolje od svog originala, ali na žalost ni tu sve nije savršeno. Dok neke stvari izgledaju sjajno, neke su prosto previđene i izostavljene u procesu šminkanja. Tako ćete nailaziti na likove čiji su modeli mnogo lošiji od modela glavnih karaktera, i to će vam najverovatnije upadati u oči. No što se grafike kao celine tiče, nećete se sigurno mnogo žaliti. U pitanju je igra koja mnogo bolje izgleda od originala, i koja je ovakvu vrstu osveženja debelo zaslužila.
Po pogledu kontrola, lako je osetiti da je igra doživela prebačaj sa znatno inferiornije platforme. Kamera deluje preosetljivo i “cimaće” vas na sve strane, a animacije kretanja su daleko od fluidnih. Ipak to ne kvari mnogo celokupni utisak, jer su gejmplej i njegovo izvođenje i dalje veoma zabavni.
Ali šta reći o priči? Na početku će vas dočekati dugačka animacija u Square Enix stilu, malo vam objasniti, malo vas i zbuniti, ali svakako vas zagrejati za igru. Priča prati specijalnu vojnu jedinicu u sred rata između dve države. A ta jedinica je sačinjena isključivo od srednjoškolaca. Tipično japanski zaplet, sa svim svojim čarima i blesavim momentima. U pitanju je jedna prava ratna priča, koja za glavne motive ima besmisao rata i sve one uzalud protraćene mlade živote u njemu. I ko posle kaže da nas video igre ničemu ne uče?
Iako na momente izuzetna, što se tiče razvoja likova i dijaloga, igra obavlja pomalo traljav posao po pitanju priče. Ali, tu su odlične animacije, odlična muzika i puno akcije, da sve to podignu ipak na viši nivo, i zamađijaju vas dok ne počnete da se divite priči kao kakvom inspirativnom čudu od kog naviru suze… Ne sramotite se, ipak je to ta “japanska magija”, i večita borba za pravdu i ljubav.
Priča će vas uvoditi postepeno, u početku sporije, ispunjeno opcionim tutorijalima, i taman dok uđete u ceo fazon i postanete dobri u njemu, priča će se razraditi do te mere da će teći mnogo bržim tempom. Malo ćete vremena imati između misija da se bavite sporednim zadacima, ali će svaki trenutak sigurno biti ispunjen nečim zanimljivim.
Final Fantasy serijal je po pitanju gejmpleja postepeno evoluirao. U početku, bila je to turn-based RPG igra, ali je u svom dvanaestom nastavku doživela značajnu promenu. Iz turn-based borbe, prebacila se na polu-akcioni pristup. Borbe su se odvijale u realnom vremenu, i mogli ste se kretati za vreme njih. Recept sličan tome, preuzet je i za Type-0 HD. Možete se kretati za vreme borbe i menjati uloge između tri lika, gde svaki ima svoj posebni set veština, poteza i magija. Dovoljno je da kameru fokusirate na protivnika i da ga zaspete kojekakvim munjama, plamenovima i ledenim napadima, dok vešto izbegavate njegove napade. Igra ima nekoliko modova težina i ako budete igrali na najlakšem, zaista ćete se osećati superiorno. Što i nije tako loše, za promenu.
Nije loše ni napomenuti da neki segmenti igre imaju i drugačiji pristup igranju. Postoje deonice strategije u realnom vremenu. Neobično je videti ovako nešto u jednom Final Fantasy naslovu, ali i poprilično osvežavajuće. Iako je malo nevešto izvedeno, biće vam svakako zabavno iskusiti Final Fantasy i na ovaj način.
Type-0 HD nije ispunjen samo glavnom pričom i klasičnom borbom. Na raspolaganju imate i dosta alternativnih misija u kojima možete da saznate više o vašim prijateljima i saborcima, ali i mnoge druge aktivnosti, od kojih neke uključuju i Čokoboe, čuvene ptice Final Fantasy serijala. No, sve je ovo samo opciono i sve možete preskočiti da biste ubrzali priču za koju će vam i ovako trebati četrdesetak sati da je kompletirate.
Ako Final Fantasy Type-0 HD posmatramo sa tačke rimejka PSP igre, u pitanju je izvrsno prebačen i izuzetno kvalitetan naslov koji je sada još kvalitetniji. Ako igru posmatramo iz ugla današnjeg standarda na ovom polju, Type-0 HD i dalje zadovoljava. U pitanju je natprosečno zabavan RPG naslov sa dovoljno sadržaja da vam drži pažnju sve dok ga ne pređete. Pregršt zanimljivih karaktera i specijalnih efekata, animacija i teksta, karakteristike su većine Square Enix igara, a Type-0 HD nije izuzetak.
Svaki Final Fantasy ljubitelj, a verovatno i generalni obožavalac japanskih RPG naslova, željno iščekuje Final Fantasy 15. Ali dok čekate na njega, Type-0 HD će vas sigurno zadovoljiti, a i više od toga. Nemojte da vas odvrati grafika koja je ipak lošija od današnjih standarda. Type-0 je zasluženo dobio HD reviziju i uz njega vas sigurno čeka desetine sati zabave i epske borbe za prijateljstvo drugova iz klupe. Pardon, bunkera.
Autor: Milan Živković
Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu -
Kako bi, navodno, ostvarili konzistentnost sa Borderlands univerzumom i prethodnim verzijama igre, Borderlands: The Pre-Sequel!, nastavak igre postavljen u vreme između prva dva dela Gearboxovog uspešnog šutera, dizajneri su odlučili da pomenuto ostvarenje objave isključivo za PlayStation 3 i Xbox 360, sada već konzole prošle generacije. Međutim, nekoliko nedelja pre izdavanja igre, 2K Australija najavio je mogućnost da će se Pre-Sequel! potencijalno pojaviti i za konzole aktuelne generacije, ukoliko potražnja bude dovoljna.
Već u decembru pojavile su se vesti o „Borderlands Remastered Edition“ igri, za koju se predpostavljalo da će biti upravo to – port ovog FPSa za PS4 i Xbox One. Mesec dana kasnije, 20. Januara, zvanično je objavljeno da će se nova verzija zvati „The Handsome Collection“ i da će se pojaviti krajem marta na tržištima širom sveta. Možda najinteresantnija vest povezana sa izdavanjem igre je „Claptrap-in-a-box“ edicija, koja košta ne tako malih 400 dolara ali u sebi poseduje litografije glavnih junaka, metalnu kutiju za igru i najvažnije – Claptrap lika iz igre koji se može kontrolisati daljinskim putem odnosno putem pametnih telefona. Mali Claptrap ima jedan točak, žiroskopsku stabilizaciju, može da citira svoje najpopularnije rečenice iz igre a tu je i video kamera koju možete gledati putem aplikacije. Samo 5000 ovih igračaka je napravljeno pa očekujemo da će kroz koju godinu postati pravi dragulj za kolekcionare.
No, dosta o tome. Paket The Handsome Collection poseduje Borderlands 2, Borderlands: The Pre-Sequel! kao i sve postojeće dodatke koji su se pojavili za oba naslova. Da, dobro ste pročitali, nema porta originalne igre. Rendi Pičford, prvi čovek Gearboxa, najavio je da će se, u slučaju dobrog uspeha „zgodne kolekcije“, razmisliti i o portovanju prvenca za nove konzolne sisteme.
Što se samih igara tiče, oba dela poseduju prerađenu grafiku i unapređeni engine koji može da „fura“ u 1080p rezoluciji u 60 frejmova u sekundi bez obzira da li igraju jedan ili dva igrača. Ubačen je i splitscreen multiplayer mod ali za do četiri igrača, u odnosu na prethodni limit od samo dva. Doduše, u ovom slučaju će maksimalni frejmrejt biti spušten na 30 frejmova.
Jedna od najvažnijih stvari je i da su sve snimljene pozicije iz prethodnih izdanja, uključujući tu ne samo PS3 i Xbox 360 varijante već i PS Vita verziju igre kompatibilne sa Handsome Collection i mogu se importovati bez većih problema. Tu spadaju i svi karakteri, Badass rangiranja i sve drugo što ste „otključavali“ igrajući. Jedini nedostatak je „Claptastic Voyage“, DLC koji se za Pre-Sequel pojavio u isto vreme kada i Handsome Collection, ali je njega moguće u potpunosti besplatno preuzeti sa interneta.
Što se tiče igranja, čini se da je Gearbox odradio više nego dobar posao u portovanju oba dela Borderlandsa na nove sisteme. Doduše, ne bez nekih propusta. Pre-Sequel ima jasne probleme sa brojem frejmova, prelazak iz jedne u drugu igru zahteva restart a multiplayer za četiri igrača nije baš optimizovan pa meniji prečesto ispadaju u nevidljive delove ekrana.
Ukratko – Handsome collection ne donosi apsolutno ništa novo što niste mogli da iskusite na konzolama protekle generacije pa je ovaj remaster najviše okrenut onima koji nisu odigrali ove naslove „na vreme“ ili su jednostavno preveliki fanovi.
Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu -
Sećate li se vremena kada su igre bile misteriozne? Kada vas nisu vodile za ruku i sve vam iznosile na tacni. Vreme pre quicktime eventova i pre već stotinu puta viđenih tutorijala. Vreme kada bi prelazak deonice, nivoa ili same igre bio nešto posebno. Možda se i ne sećate svega toga? E pa onda, dozvolite da vas Bloodborne malo podseti. Jer igra o kojoj ćete nešto sada pročitati, najbolji je podsetnik na sve ono zbog čega ste isprva i zavoleli igre.
Bloodborne je spiritualni nastavak Demon Souls i Dark Souls igara. Ako ste ikada igrali neku od njih, sigurno ste primetili ono po čemu su one specifične. Nisu nimalo lake. I tu nije u pitanju samo nivo veštine koji igra zahteva od vas pri samom akcionom delu, već i sve ono između, koje se tiče pronalaženja pravog puta. A po pitanju samog aspekta težine, Bloodborne sledi istu formulu. Ali, za razliku od svojih duhovnih prethodnika, formula ove igre je osvežena u malo drugačijem smeru. Pa, krenimo redom.
Pre početka igre, kreiraćete svoje “krvorođenče”, što bi rekli – od tabana do trepavica, ne bi li što bolje odgovaralo vašoj viziji nesrećnika kog ćete baciti u viktorijanski dizajniran grad prepun grotesknih grozota. Ako uzmemo u obzir da će većina odevnih predmeta prekrivati lice vašeg proizvoljnog protagoniste, možemo slobodno reći da je vaš trud blago protraćen. No ne časimo časa, počnite sa igranjem, totalno lišeni ikakvih smernica o komandama, i ne nervirajte se previše ako poginete već od prvog protivnika. To je samo srdačna dobrodošlica po kojoj je ovaj “serijal” prepoznatljiv. Dok se osvestite, shvatićete da ste transportovani u neki drugi svet, gde će vam komande i ceo fazon biti malo bolje objašnjeni. Ali ni to vam neće biti servirano na srebrnom poslužavniku. Svaki nagoveštaj, svaki delić priče, apsolutno svaka informacija, zavisiće isključivo od vas i vaše volje za istraživanjem. Retko koji objekat ili putokaz će “svetleti” i dozivati vas. Svemu morate pažljivo prići i proučiti ga. Što nas dovodi do još jednog bitnog aspekta Bloodborne-a. Ritam! Ritam kojim ćete prelaziti igru, od izuzetne je važnosti. Nigde ne smete žuriti. Protivnici su tamo gde ćete ih najmanje očekivati i svaki udarac može biti presudan. Ali nemojte biti ni previše spori ili će vas jezivost lutajućih neprijatelja izludeti. Da ne pominjemo situacije gde poginete posle dužeg “puzanja” pa sve opet krenete maltene ispočetka. Ah taj quick save, grdno nas je sve razmazio…
Glavna valuta u Bloodborne-u je “blood echo”. Njime kupujete opremu, podižete statistike igrača, unapređujete i opravljate oružja, kao i još drugih stvari. Praktično je u pitanju ista stvar kao i u Dark/Demon Souls igrama, gde se samo zvalo “souls”. Ne zaboravite, ako poginete, sav “blood echo” koji ste do tada skupili a niste potrošili, uzeće neki od protivnika koji su vas ubili. Jedini način da ga povratite jeste da ubijete tog istog protivnika, koji će biti prepoznatljiv po svetlećim očima. Ali ako to ne uspete a ubije vas neki drugi protivnik pre toga, gubite sve što ste skupili. Zato, ne budite previše štedljivi i trošite sve što skupite što pre. Ništa gore nego kada vam propadne višečasovni trud zbog tog prebrzog, skakutavog zombi psa. Mrzećete zombi pse…
Ako nastavimo da upoređujemo Bloodborne sa njegovim prethodnicima, dolazimo do zaključka da je igra znatno više akciono orijentisana. Da je dosta brža i agresivnija ali u isti mah i nešto laganija, jer neće od vas iziskivati da se “natežete” sa protivnikom, već će vam dopustiti da se sa njime raskusurate brzo i efikasno, idući na sve ili ništa. Dok ste u Souls igrama često koristili štit, u Bloodborne-u ćete tu mogućnost, iako je prisutna, najradije preskočiti. Štit je rđavo oruđe, i vaš najbolji prijatelj biće izbegavanje napada i brzi kontranapadi. Kao i uvek, broj pokreta koji igrač može da izvede bez odmora je ograničen, i brojaćete svaki potez, tako da će borbe izgledati kao vešto takmičenje u refleksima i brzim strateškim odlukama. Svaka borba, pa čak i sa slabijim protivnicima, izgledaće kao krvavi balet. Da, sigurno niste očekivali sklop krvi i baleta u ovom opisu, ali šta da se radi kada odlično odgovara onome što vas u igri čeka. Kombinacije slabijih i jačih a sporijih udaraca sa sve vratolomijama kojima izbegavate smrt, neće vas nimalo ostaviti ravnodušnim, a svaka dobro odigrana borba biće prava milina za gledati.
A kako i ne bi, kada Bloodborne izgleda sjajno! Sve od samog dizajna nivoa i protivnika pa do činjenice da je sve to izvedeno lepo i detaljno, biće pravi mali praznik za oči. Lokacije izgledaju izvrsno i atmosferično, efekti kupaju scenografiju kako odličnom igrom svetlosti tako i litrima krvi, a protivnici su maštoviti i raznovrsni do košmarnih granica. Osim povremenih bagova koji će vam kvariti istraživanje pojedinih lokacija, na dizajn nivoa nećete imati zamerki, a na dizajn protivnika možda tek poneku kada vas isprepadaju iza ćoška. I uz to sve, audio podloga je savršeno uklopljena. Zvukovi i suptilne muzičke teme naježiće vas taman toliko da kontroler stegnete u rukama nešto jače jer ste se, jelte, još više uživeli. A postoji li nešto dragocenije za igru, od toga da se skroz uključite u nju i poistovetite sa glavnim karakterom?
Ako biste voleli da saznate više o priči iza ove igre, možemo reći samo jedno. Istražujte. Nikakvo prepričano objašnjenje neće vas zadovoljiti već samo zbuniti, a ako vas uvod imalo zainteresuje, moraćete se dobro potruditi da sklopite celu slagalicu istražujući lokacije i pažljivo slušajući i čitajući sve što možete da pronađete. Još ako napomenemo da je svaka akcija u igri gotovo nepovratna, jer se status čuva gotovo nakon svega, kao i činjenicu da u igri ne postoji pauza koja zaustavlja tok igre, jasno je da Bloodborne jedna teskobna i napeta vožnja koja vas drži u stalnom iščekivanju i bogato nagrađuje za strpljenje.
Ako vam Bloodborne možda malo i dojadi u jednog igrača, na raspolaganju će vam biti i neki od drugih modova kao i mogućnost da igrate sa nekim ko bi vam pružio pomoć preko interneta. Ali svakako imajte u vidu da neće baš svako biti prijateljski nastrojen. Zato budite na oprezu i skuvajte koju kafu pre nego što sednete pred ekran.
Tražite izazov? Želite da osetite zadovoljstvo dostignuća pri svakom uspehu u igri? Želite da testirate reflekse, strpljenje, snalažljivost i možda još poneku zakržljalu osobinu vremešnog gejmera (nalik autoru ovog teksta). Onda je Bloodborne i više nego igra za vas. U pitanju je jedan sjajan naslov, koji će onaj ko ume da ceni izazov i prave igračke vrednosti, sa zadovoljstvom igrati sve dok iz njega ne izvuče i poslednju kap užitka. Bloodborne je, bez sumnje odlična preporuka za svakoga ko od igara traži da poštuje njegove sposobnosti i igrački staž. Ovo je igra koja vas ne smatra bebama, ali će vas pretvoriti u jednu od njih ako pred njom pokleknete. Mada ćete uz Bloodborne gotovo sigurno zaplakati. Da li od besa što je tako prokleto težak ili od zadovoljstva što je tako vraški ispunjavajuć, to već zavisi od vas. U svakom slučaju – nikako ne propuštajte priliku da se oprobate u ovom igračkom spektaklu.
Autor: Milan Živković
Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu -
Baš kul deluje kad je složena tako velika slagalica
-
To je to. Na isto mislimo. Najveći pojedinačni distributer, preko koga EA plasira samo iOS igre i ništa više. Tako da može takođe da se kaže da se ta zarada odnosi na iOS igre.
-
EA više novca zarađuje od iOS igara nego što zarađuje od igara koje plasira preko retal prodavnica, na PSN-u, Xbox Live-u, Origin-u, Steam-u ili bilo gde drugde. Meni to jeste čudno.
Pazi kolko im to onda potencijalno menja i strategiju za budućnost, ako se već pokazalo da su tamo najveće pare, izvesno da neće imati problem i da usmere game development na tu stranu...
-
Mislim da za to koja je popularnija ne može da se napravi fer kriterijum po kome bi se poredile, pošto je PvZ2 besplatna igra. Faktički ko god je voleo keca, ništa ga ne košta da klikne install i proveri dvojku, tako da statistika o broju download-a recimo nije relevantana.
Meni bi interesantnija statistika bila ona koju ima EA a to je koliko se ljudi odlučilo da kupuje in-game i kakav je odnos novca koji su tako dobili u poređenju sa onim koji bi dobili da je igra bila recimo 4-5 dolara a ne free.
-
Šteta. Ostaje legenda.
ALI - id realno više od 10 godina nije preterano bitan ni uticajan u industriji. Igre koje su izbacili od Quake 3 arene (1999!!) su meni lično prilično loše, a tako su i prošle na tržištu. Što se tiče endžina i tu su ispali iz trke i njihov endžin više nije bitna stvar u industriji.
Voleo bi samo da je sa id-om napravio pravi MP nastavak za Quake 3. Next-Gen grafika, gameplay identičan...
-
15 dolara za Bioshock, Bioshock 2 i Bioshock Infinite. Stvarno vrhunski.
-
1
-
-
ipAd
Cenim trud!
-
2
-
-
Meni je samo fascinantno da su odustali od dalje proizvodnje Wii-ja, mogli su jos para da mlate :)
Imaju na tržištu onaj Wii mini, još jeftinija varijanta čija proizvodnja nije obustavljena.
A realno ko hoće "skuplju" varijantu Wii-a može i dalje da nađe u velikom broju radnji, iako je proizvodnja prestala. Verovatno je procenjeno da će ta količina koja je isporučena ritejlerima zadovoljiti potrebe. Wii prodaja je skoro pa potpuno stala.
A i inače ni jedna velika kompanija ne bi tako lako obustavila proizvodnju bilo čega što bi moglo da im donosi profit i dalje. Izvesno je da za procene na čemu mogu a na čemu ne da mlate pare imaju timove stručnjaka koji se tim procenama bave svaki dan od 9 do 5 :D
Sony je na primer zvanično prestao da isporučuje PS2 tek ove godine (zato što se i dalje prodavao u Brazili i drugim delovima Južne Amerike). Wii je discontinued za sada u Japanu i Evropi.
-
Samo su tri home konzole prešle cifru od 100 miliona. PS2 - 155, PS1 - 102 i ove godine je Wii prešao 100.
PS3 ima šansu da pređe 100, naročito što još nije počela ona faza kad će biti 199 dolara.
Xbox 360 je isto trenutno na 80 miliona ali je lansiran godinu dana ranije. Plus PS3 je imao u startu one genijalne cene od 500 i 600 dolara.
-
Biće više verzija igre. Jedna za PS3 i X360, druga za PS4 i Xbox One...
Na PC su izgleda portovali Next-gen verziju.
Ovo će u većini slučajeva biti minimum hardverski zahtevi za next-gen konzolne portove.
-
To stoji za low-cost. I ima veliki potencijal u tom segmentu tržišta, svakako. NIska cena, ogroman broj DS i 3DS naslova. Plus iz Nintenda su u startu rekli da je namenjena za najmlađu publiku.
Moja zamerka na Nintendo 2DS nema nikakve veza sa tim što je uređaj for kids već ima veze sa tim što izgleda kao da je designed by kids. To stvarno nije moralo, mogli su da ga naprave da izgleda pristojno.
-
Jedva čekam da vidim on-screen keyboard na ovim satovima :)
Za sat se podrazumeva da se nosi uvek na ruci, u toku celog dana. Svaku potencijalnu primenu treba tražiti isključivo iz tog ugla. Za najrazličitije notifikacije može da bude instant rešenje koje ima neki smisao.
Kamera mi je mega lol momenat. Čak i da je što se tiče kvaliteta na nivou onih iz smart telefona, opet ne znam za koje bi situacije ona bila bolje rešenje nego da jednostavno uperim telefon u ono što želim da snimim. Možda u nekim situacijama kao recimo u gužvi na koncertu, šta znam. Za voajere ili neke špijune početnike može da ima smisla though... :)
REVIEW: Titan Souls
in Opisi
Posted
Da li su video igre postale prelake? Mnogi će reći da je AAA industrija i rastuća popularnost igara dovela do toga da je većina modernih igara zaista prelaka. Od strelica koje vam pokazuju put, preko linearnih nivoa do raznih asistencija pri igranju, retki su naslovi koji pred igrača postavljaju ikakav izazov. Nekada nije bilo tako, u eri osmobitnih konzola i arkadnih aparata. Takozvane “Nintendo hard” igre su postavljale izuzetno visoke izazove pred igrače zarad izbijanja više žetona iz džepa ili da bi se prikrilo realno, kratko trajanje cele igre. Zaslugom ili krivicom Souls serijala, u zavisnosti kako to posmatrate, sve češće viđamo brutalno teške igre koje se čak reklamiraju kao generatori nervnog sloma i polomljenih kontrolera.
Titan Souls nije nastavak From Software igara, iako po naslovu deluje tako. U pitanju je 2D indie igra, prvenac studija Acid Nerve. Igrajući kao bezimeni čovečuljak zadatak vam je da lišite postojanja dvadeset titana i pojedete im duše, jer eto. Od samo početka jasno je da su autori pokušavali da simuliraju stare arkadne igre gde apsolutno nije bilo bitno zašto radite ono što radite dokle god je akcija zanimljiva. Znate da morate da napredujete dalje, na putu su vam titani, jasno je šta morate da radite. Za ovaj pohod nećete biti naoružani do zuba ili u velikom oklopu već imate ubogi luk i jednu strelu koju morate da pokupite svaki put kad je ispalite. O da, imate i čitav jedan poen zdravlja, a pogibija vas vraća na poslednji checkpoint tako da – srećno!
Čitava mehanika se otkriva kroz nekoliko uvodnih minuta igre i za igranje nije potrebno ništa više sem dva tastera (pored tastera za kretanje). Na jedan taster odapinjete strelu, držanjem se pojačava napad i strela leti duže. Da biste ponovo imali strelu morate da je pokupite sa mesta gde je sletela ili da držite taster za pucanje i tako privučete strelu. Drugi taster je za kotrljanje i trčanje i to je to, najjednostavnije moguće kontrole, baš kao na arkadama. Bossovi se uvek nalaze u posebnim prostorijama i potrebno ih je probuditi iz sna bockanjem strelom. Svaki je priča za sebe, sa unikatnim potezima i šemom kretanja. Naravno i sa jednom ranjivom tačkom, često vrlo jasno istaknutom jer ili svetli ili je drugačije boje od ostatka lika. Pogodite li tu tačku – boss trenutno gine i sve se zamrzava sem vašeg lika. Povlačenjem strele vašeg lika će okupati bela svetlost, zraci pucaju na sve strane, muzika ulazi u krešendo i… ništa. U tišini, vaš junak se spušta na zemlju kao da se ništa nije desilo, jer se ništa i ne dešava. Nema levelovanja, novih poteza, apgrejda. Dok je u drugim igrama susret sa gorostasnim šefovima klimaks celog poglavlja, ovde je potpuno splašnjavanje atmosfere, bez ikakve nagrade ili osećaja napretka. Titan samo kvekne, vi pokupite strelu i nastavite dalje.
Nemojte misliti da zbog ovoga nećete biti na rubu lomljenja kontrolera i lansiranja istog u zid. Borbe su surovo teške, gotovo nefer. Za razliku od vašeg lika, protivnici imaju širok spektar poteza, brži su i okretniji. Ginete posle prvog udarca kao što sam ranije pomenuo, tako da ćete borbe ponavljati do besvesti dok konačno ne uspete da pogodite jedino bolno mesto na titanu i pošaljete ga gde god da idu mrtvi titani. Većina borbi se u stvari završava munjevito brzo, u svega nekoliko sekundi. Najbolji primer za to su borba protiv jetija i kotrljajuće magme, štaviše dobija se achievement ako ih ubijete za manje od 10 sekundi. Pomenutog jetija je čak najbolje ubiti u prvih nekoliko sekundi, jer se borba otežava ako odugovlačite i učite šemu njegovog kretanja. Za svakog titana postoji tačno jedan način na koji se pobeđuje čime je replay vrednost igre gotovo nepostojeća. Jedini razlog za ponovno igranje je ako želite da otključavate achievemente ili neki od težih modova igre kada vam se onemogućava kotrljanje. Usput, jedna od najiritantnijih stvari je checkpoint sistem. Svaka zona ima jedno mesto na kom se sačuva pozicija i, kada poginete, vraćate se na to mesto. To znači da morate ponovo da pešačite do sobe gde ste se borili sa titanom, nakon što ste odgledali animaciju pogibije, fade out i zatim animaciju oživljavanja. Ovoj igri očajnički nedostaje brzi restart kao u Hotline Miami, ako je već insistirano na ovakvom sistemu čestih pogibija. Podrazumevano, analogni kontroler je obavezan ako ne želite dodatnu frustraciju zbog nemogućnosti nišanjenja mišem.
Svet igre je zato prelep, klasične osmobitne predele dopunjuju sitni efekti i povremeni 3D modeli. Prateća muzika sjajno doprinosi atmosferi mističnog sveta. Problem je što, van borbi protiv titana, nemate šta drugo da radite. Svet je avetinjski prazan, bez ičega sa čime biste mogli recimo da komunicirate. Sem nekoliko jednostavnih logičkih problema, nedostaje mu i interaktivnosti, s toga je potpuno nejasno zašto je mapa toliko velika i zahteva i desetine minuta šetnje s kraja na kraj kako biste stigli do sledeće borbe. Ne mali broj igrača na forumima je primetio da bi igra mnogo bolje funkcionisala kao boss rush gde se borbe neprestano nižu i moram da se složim sa njima.
Titan Souls je očigledno ciljan za određenu nišu, publiku koja ima neizmerno strpljenje i ne dobija trzavicu nakon nekoliko desetina pogibija na istom mestu, kriveći sebe za neuspeh a nikako dizajn igre. Kao prototip jedne mehanika je sasvim pristojna, ali nipošto vredna iste cene kao jedan Hotline Miami ili sijaset drugih indie igara koje nude i izazov i veću motivaciju za igranjem od “možda se nešto desi kada drugi put pređete igru”. Uostalom, probajte demo na Steamu. Ako vam se svidi i nema ništa protiv ponavljanja toga pet puta – nabavite Titan Souls. U suprotnom, igrajte nešto drugo.
Autor: Bojan Jovanović
Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu