Debeli

pokajnicima su vrata otvorena.

Залеђено краљевство (Frozen, 2013) дуго нисам гледао цртани филм, а вечерас сам приредио породично гледање овог ИЗВАНРЕДНОГ остварења. дечици се највише свидео Олаф, оживљени снешко, кикотали су се на свако његово појављивање и осетио сам сву радост будућности у гледању силних филмова са њима. ово, ипак, није само смејалица за децу од око 4 године (мада има Олафа и за њих). ради се о предивној топлој вишеслојној причи о братсву (сестринству), односима млађих и старијих међу браћом и сестрама, моћи и њеној контроли и дилемама у вези с тим, преиспитивању породице као целине и надасве о љубави као покретачкој снази Космоса. љубав као жртва, експлиците описана као "стављање туђе добробити испред своје", љубав као Сила која једина топи залеђена срца, која не могу да поправе ни стари анималистички полубогови. љубав као откровење. о овом филму (никако нећу употребити израз "цртаћ") бих могао исцрпну филозофску анализу направити. ако заиста дате шансу овом остварењу, ако ге не гледате технички, већ срцем, подсетиће вас на све што је стварно важно у животу. пред овим утиском се повлачи сваки порив за описом било које техникалије у филму, већ тај утисак позива на сагледавање целине као такве. топла препорука за родитеље, растрзане између њиховог детињства и детињства њихове деце. обавезно погледати.

AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA ДУЛЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ НЕ ОСТАВЉАЈ НАС САААААААААААААААААААААААААААААААД едит: Ледоломац факат јесте феноменалан филм, а ти ШУШУМИГО, боље да си дипломирао до сад и сликаш нову Сикстинску, иначе ћемо да те нађемо, ухапсимо и да јебемо ону-твоју-како-се-зваше на твоје очи (има да ти залепимо капке селотејпом као у цртаним филмовима, или Пакленој поморанџи). едит2: и ово одсуство ћирилице ћемо схватити као пост хибернетску дезоријентисаност...

ја имам и малус. :)

i treba snimati one poučne dokumentarce. sećam se, pre 25 godina, odvedu nas u svečanu salu, sednemo na čas, obrati nam se čika milicionar i puste nam film. krv i raskomadana tela u saobraćajnim nesrećama. "recite svojim tatama i mamama da ne sedaju u auto da voze ako su pili", ne prelazite van pešačkog, NIKAD ne pretrčavajte ulicu, gledaj levo-desno, ne juri za loptom... e jebiga. problem je u dezorganizaciji i pogrešnim prioritetima. MUP, kao i cela država, od poslednjeg što lupa pečate u Crnoj Travi do premijera i predsednika je preduzeće. Điki je to pravilno razumeo: samo je keš važan. tako je i u zdravstvu, školstvu... onda se papiri za koje se neko znojio i platio dele za crvene... to je druga priča. problem je i u zakonu, nije strog za mlade vozače.

treba uvesti da smeš da voziš sam i noću tek posle 21ve navršene godine starosti, a da prvi put možeš da sedneš za upravljač sa 16 godina, da do 18 voziš sa nekim ko ima dozvolu 10 godina, da u tom periodu tvoj staratelj u vozilu odgovara za tvoje postupke, da samostalno smeš da počneš da voziš sa 18, sa položenim vozačkim, ali samo od jutra do večeri, do 21ve, sa onom oznakom "П", i da ti svaki prekršaj, posle prvog automatski oduzima vozačku dozvolu na 3 godine uz novo polaganje i da se oduzimaju sve lažno stečene dozvole, da se sprovode nasumične kontrole sposobnosti vozača i poznavanja propisa i da se to naplaćuje samo u bodovima, sa "prijatan dan Vam želim", pa da vidiš kako bi se nakupilo 17 bodova za čas, pa onda polaži ponovo, sa decom od 18 godina, kroz 3 godine, a drugi put oduzeta dozvola bi bila doživotna zabrana sedanja za upravljač.

naopako kad izginu tolika deca iz obesti.

poskupljenje obaveznog osiguranja u proseku 50-60% od 1.7.2014.

HOROR. kažu da su išli 220km/č... brate mili...

лол.ја сам и рекао да се мењају потребе временом и да сам живео на различитим локацијама и да мислим да је Нбгд у односу на све општине нешто друго. и да има што ми треба све за младу породицу. и да је то ем субјективно, ем промењиво у времену. и кад одем да живим на Рудник, као средњовековни барон, и даље ћу мислити да је НБгд најбоља општина за живот у Београду у просеку. како да ти кажем, кад ти неко каже да је са Вождовца ти не знаш да ли он има канализацију или не, а кад ти каже да је са НБгда онда знаш да има канализацију. :)

od BILO ČEGA? looooooollll ima delova NBgda, recimo delovi Bežanijske kose ili spomenute 4spratnice uz Savu, koji šiju tvoj kraj i u ceni i u svemu ostalom.

BB je fenomenalan kraj, samo je skuplji od NBgda (u proseku; samo da me Mlohi ne napadne).

brate pričali smo o opštim stvarima, što sad menjaš teze. hvalio sam Nbgd PRE svega zato što je BLIZU svega, kažem 10 minki do posla, i zbog sadržaja. rekao sam i da sam živeo na različitim lokacijama tokom života, te da mislim da se potrebe menjaju vremenom i da stoga treba menjati i lokaciju. možda stvarno kupim u nekom dobu imanje na Rudniku, jebiga. sve ima svoje prednosti i nedostatke. dakle, NBgd je to što jeste, ČUDO na Balkanu, i šire, relativno uspešan projekat masovnog stanovanja. neke zgrade su ovde stare i po 60 godina, jbg, imaš i ovakve i onakve zgrade, ali SVUDA imaš bulevare, prevoz, struju/vodu/kanalizaciju/grejanje/lift/telefon/internet, dakle infrastrukturu. znaš da 2/3 Beograda nema kanalizaciju, Mohi? 1/4 Beograda koja živi na NBgd je ima.

ахахахаха...

communiste projet de drainage de swamp. :) треба да стоји "Проже комунисТ", додуше, кажем да сам тад био свеж, сад сам мало усахнуо... :)

сећам се да нисам могао да се сетим како се каже мочвара па сам са киселим изразом лица процедио swamp. :)

2003-4 године, не сећам се тачно, али тако негде је било, изашао сам из шеснаестице код Ушћа (ТЦ није био изграђен), долазећи преко Бранковог и самном су на станици изашли неки Французи. тражили су Музеј савремене уметности, па сам их упутио. хтели су мало да поразговарају (јер ми је француски био још релативно свеж тад, па су били одушевљени што не морају да причају енглески), па су ме питали "Је ли ово богати део града?". рекао сам им да је ово "комунистички пројекат исушивања мочваре", па су ме гледали бело. наравно да НБгд није најбогатији део града, али ето, невине очи западних туриста су нешто приметиле прелазећи мост. не знам зашто сам вам ово испричао... :)

не знам шта ти није јасно од онога што сам написао. кажем да је НБгд најбољи однос цена/квалитет у Београду. то не значи да нема бољих (али и СКУПЉИХ) локација. и ко је икад рекао да је стан бољи од куће? па наравно да је кућа боља, али ако нећеш да даш дебеле паре да имаш кућу на доброј локацији, живећеш у ММЛу како кажеш. око максија/школа/поште/курцапалца... не кажем да НИГДЕ ван НБгда не постоје прстојни крајеви за живот, поново подвлачим да се ради о односу цена/квалитет. ЦЕО НБгд је планси грађен да у свом блоку имаш све (блок броји људи колико и варошице у Србији), што не значи да ЈОШ НЕГДЕ није плански грађено, али узевши ЦЕЛИНУ у обзир, НБгд има најбољи просек. кажеш Чукарица? треба да кажеш ДЕЛОВИ Чукарице. едит: око гетоизације и ботова... после колапса привреде пре 25 година, блокови ЈЕСУ постали гето, јер су пукле фирме у којима су радили људи који су од тих фирми добили станове. за ових 25 година је тржиште одрадило своје. они који су финансијски пукли су продавали станове по доброј цени јер је најјача тражња за становима била на НБгду, баш због односа цена/квалитет. у мојој само згради се реновирају по 2 стана годишње. дакле постоји значајна флуктуација људи. ти људи који купују станове су они који су најуспешнији део нашег друштва, тако да ће пре да постану гетои делови града где не постоји тражња за становима, него ли НБгд. поредиш западне блокове за социјалу са НБгд. то просто не може да се пореди. НБгд је грађен као понос СФРЈ, а не као масовна градња за социјалне случајеве.

dixi et signo. mene ovde prozivaju za rukavice, kamen i papuče... kao takav sam suštinski elitista i hedonista. takav sklop se ne uklapa u branjenje štale-spavaonice. živeo sam na Labudovom brdu, na Bežanijskoj kosi, na Obilićevom vencu i u Blokovima (70). četvrtu godinu živim u kajblu (iako sam bio siguran da NIKAD neću živeti u kajblu, kao što sam bio siguran da mi TAB neće ostati za kraj fakulteta, pa tako bi), i sve zamerke mogu da pripišem nekulturi, a NIKAKO planskoj gradnji najbolje od svih opština u Beogradu. NBgd jebe sve ostale delove Bgda po većini parametara. NBgd ne postoji skoro nigde, ni na Istoku ni na Zapadu, na Istoku to nije tog kvaliteta, a na Zapadu to nije tog obima. toliko brate, ja svoje vreme cenim najviše na svetu. vreme je JEDINI, razumi, J-E-D-I-N-I nenadoknadivi resurs, i UGOĐAJI po tom pitanju nemaju cenu u mom preferencijalnom katalogu. kao što rekoh, sve je u okolnostima i preferencijama. na NBGd mogu da pljuju samo oni koji IMAJU sredstava da tamo žive, ALI NEĆE jer im je negde bolje (skuplja lokacija). dakle, po kriterijumu cena/kvalitet NBgd nema takmaca. dakle, ono što NBgd pruža je prepoznalo tržište, te je kvm na NBgd odmah iza ili tu negde sa čuvene tri centralne gradske opštine. sve je u okolnostima. dok sam bio momak, stan na Obilićevom nije imao cenu. kao dete sam obožavao Labudovac, sad, kao otac dva mala deteta smatram 70ti blok najboljim. i to je to.

само бих рекао да поред допадања и навике, потребе и околности имају заправо кључну функцију.

НБгд је најсмисленији грађевински пројекат те величине у овом делу света.

то је то.

живео сам у мајци свих сабрбова, у Мелбурну, нетуристички, довољно да осетим тај живот. пошто сам био туриста/нетуриста, домаћин би ишао на посао, а ја бих остајао у кући. било каква организација макар и до продавнице по хлеб и млеко захтева ауто, осима ако нећеш да пешачиш пола сата у једном смеру (онда богами седнеш и нешто да поједеш/попијеш у том "центру цветића" - сабрба, где си отишао по хлеб - јебеш то). треба ти око сат времена до центра, а ако идеш у други део града, од сат ипо до два сата и то колима. превозом је још грђе. Мелбурн је, рачунајући и залив (рачунам га јер идеш око њега), отприлике површине Војводине. куће које су ближе центру коштају милион АУД и више, оне даље све мање и мање, а треш крајеви су око 250-300к по кући. заблуда је да је најдаља сабрбија најбоља, напротив. све је смишљено да кренеш колима ујутру око 7-7:30, и да дођеш кући 12-13 сати касније само да би се стровалио на софу и дохватио управљач. (води децу у вртић/школу, па на посао 9 сати, па у продавницу, или штагод да имаш да завршиш, док си "у граду")... гадан много гадан систем. овде ми колима до посла треба 10так минута, а превозом око 35 минута. то нема цену у поређељу са рецимо Мелбурном. тојест - такав комфор (близина престижне школе је основни параметар, а оне су у ширем центру града) се на Западу плаћа дебелим парама. иначе се отуђиш, никад нигде не идеш и папрено плаћаш 300 квм у којим не живиш, него спаваш, а које ти неко други чисти.