Debeli

ово је јавно место, разјашњавам неке ствари свима који овде долазе, јер сам споменут у неком контексту, а не правдам се никоме. идила!

ti plaćaš porez varvarskoj Germaniji, a ne Večnoj Srbiji. to je pod jedan. pod dva, nemaš pojma kolika mi je plata. pod tri, nisam državni službenik u klasičnom smislu reči, kao što nije, npr. major Vojske ili hirurg ili profesor. a čak su i oni budžetski korisnici, a mi smo samostalno regulatorno telo, monetarna vlast, sa sopstvenim izvorom finansiranja, a ja sam nezavistan čak i od moje istitucije, jer sam nezavistan u mom radu i ne odgovaram nikome do zakonu. pod četiri moja finansijska situacija je moja privatna stvar, čak i ako je moja plata javni podatak, a nije, jer javni podatak može da bude samo plata državnog nameštenika, funkcionera, kao što su guverner i viceguverner, generalni direktor i direktor, a plate specijalista to nisu, one su privatna stvar, kao kod bilo kog poslodavca. pod pet, žalosna je stvar želja da se komentariše bilo čija plata, a kamoli finansijska situacija, sve i da si u pravu za prethodne četiri stvari, a nisi. pod šest, narodu sam služio i kad mi je plata bila soma ipo marki, a kamoli sad, jer narodu se služi ne za najam. uskoro ćete moći da budete najbolji prijatelji.

izvinite, moj finansijski savetniče, nisam Vam dao ovlašćenje da u javnosti iznosite podatke o mojim finansijama.

FIRE IN THE HOLE!!!!!!!

mislim da su mi Zapisi iz podzemlja na kraju tog reda. jednom sam pokušao da ih čitam, i posle 15te strane sam prestao. možda si mislio na Zapise iz mrtvog doma. mislio sam da udarim po Karamazovima odmah, a da Zapise i jedne i druge ostavim za kraj. so am I.

pa i sam sam rekao da se Dostojevski intuitivno razume.

Ф. М. Достојевски: "Понижени и увређени" да ли се може нешто укратко написати о било ком делу ВЕЛИКОГ Фјодора? ох, Боже, како је иритантан са својом галеријом ликова... подлаци, наивчине, идеалисти, егоисти, себичњаци, ванвременске добрице... издаје, сплетке, катарзе, понижења, кајање, сазревање, гордост, жртвовање, све доведено до граница апсурда, до самог краја... добро и зло у човеку, у друштву, у љубави у души сваког човека. један човек је једном младићу једном рекао: "ако не верујеш у Бога, не можеш да разумеш Достојевског". рекао бих да се Достојевски интуитивно разуме, јер је Бог у сваком човеку. велики песник душе. надам се да ћу имати снаге за тежа његова дела, пре свега за његове записе.

потпуно је тачно да је за такве изјаве потребна изузетна храброст.

kakav ogavan izgovor za čoveka!

ја данас исти одгледао на Пинку неком-неком, мислим на сај-фај Пинку. није толико лош, ако пођеш од тога да не очекујеш много од филма.

ахахахахах домет ВАЗДУПЛОХОВА се мери свемирским годинама. свемирска полиција ЈАХАЧИ МАГЛЕ... ААААХАХАХАХАХАХА КОЈИ КРЕТЕЕЕЕЕНННН још само да се јави онај што се телепромтује...

дурак. :))) нема варварске музике, музика је аспирација душе, она је божанска, независна од цивилизације.

добар вам дан био! мало А-дура за ово лепо јутро (да, скоро сам устао). :) https://www.youtube.com/watch?v=vCHREyE5GzQ

meni od Duljovih "Poslednja ekskurzija".

како санблашд а у рерни? то је нешто што бисмо ми, пећински људи, смислили. то што си урадио тим хипстерима, Црњо, је као да си муџијама послужио мангулице. !! :*

vreme je da svaka grupa počne da usvaja zakone. recimo: streljanje političara za laganje u kampanji.

znam na šta misli, samo kažem da je Neuromanser tad napisan, pa taj STIL nije mogao da dobaci od knjige do platna u istoj godini. Blejdraner nema, po meni, sajberpank vajb. ipak mislim da se radi o mračnijoj naučnoj fantastici.

не знам... није то - то, по мени... те године је настао сајберпанк, није добацио до платна тако брзо.

пази, Џони је срање, као филм. ипак, успео је да допре до мене, можда зато што је први сајберпанк филм икада.

не само да ниси изнад ситуације и да си у њој потпуно, него си је и правилно протумачио. ;)

Небо над Берлином (Der Himmel über Berlin), 1987. још једном ћу само рећи ПРЕДИВНО. једноставно, морао сам да погледам овај филм опет. дозивао ме је да ми допуни животну снагу и ја сам се одазвао. потпуно уметнички филм. поезија, мелодија. по сценарију величанственог Петера Хандкеа, СРБИНА, и у режији једнако легендарног Вима Вендерса, из не тако далеке прошлости нам стиже прича о дилемама анђела над Берлином. као Дучић: о животу, о љубави, о женама, о деци... нијанса за нијансом, песма за песмом, фотографија за фотографијом, подилазе вас трнци "како су ова двојица у 120 минута ухватили толико суштине и истине?" магичан филм, 10/10. не препоручујем свакоме нити у било које време. опустите се, отворите ум за поезију и онда ћете можда моћи да уживате у овом филму чија се динамика мери откуцајима дечјег срца.

можда би испао сјајан.

http://www.youtube.com/watch?v=vxBAYIZpiEE za Vunu i ostale...

она је и мени остала у лепом сећању. ту сам сцену замрзао да утврдим да ли су сисе праве или не. супруга тврди да су дорађиване, ја и даље нисам сигуран, тј. мислим да су праве.