Debeli

најјче од свега је што сам пре 10 година и ја мислио за њега да је лепушкасти пешован, који везе нема са глумом. али, мене је он, као глумац, одушевио у 12 мајмуна. а у Борилачком клубу као фаца. тако да... дјевојчице, године које долазе показаће вам да је Б.П. мужјак А класе. само полако... Зеки, Енџи је сазнала да си се мувао са малом Џесиком, тако да ти је поручила да станеш у ред нових обожавалаца.

да цитирам сигну великог мудраца Мигше : War... War never changes. има милион примера у историји да се мислило да су неке војске непобедиве, па су ипак поражене. противно свакој логици и шансама. мењате тезе обојица. нисам ја фанатик који ће мислима и вољом да уништава тенкове и обара летелице... наравно да би се борио мораш да имаш одговарајуће оружје, поготово у 21. веку, и то не спорим (и сам сматрам да војска мора да буде максимално опремљена у данашње време да би била ефикасна), али, хоћу да кажем да савршеност оружја није одлучујућа, већ воља да се победи. спремност да се победи, да се плати цена за то. дефетизам значи пораз, макар војска била опремљена и ласерским пушкама. Иги, ја те мало зеким... немо' се узбуђаваш.

азимут 57! даљина 4200 метара! по непријатељским положајима на истоку села разорном муницијом ПАЛИ!!!! е, бре Иване... сад си је преплашио... што си такав човек? ма само да је теби топло...

сваки Цига свог акоња хвали... специјалци су много велике шуњалице за мој укус. јесте да је то врх, и поштујем њихов рад и вештине, али ја волим да уђем громогласно, са 20 топова на брду... просто ствар укуса. прави ратник презире рат и моли Бога да до њега никад не дође. то их и разликује од наложених клинаца. по мени је горе ако се бориш без идеала, него са икаквим, макар и лажним идеалима. јесте фрка кад схватиш да си се борио за лажи, али то је друга прича... хоћемо ли заједно у 63.? ех, хвала... боље ћу да водим финансије ове земље са пола сивих ћелија које сад имам него они које ти симпатишеш са дупло него што имају. не брини, у добрим си рукама... за успех војску нису битне поцепане униформе, и томе те историја учи. успех војске има много више везе са идејом, или идеалима. "битка се добија пре него што је и почела, у главама" (парафразирам). војска јесте у срању, али техничко опремање може да се изврши за неколико месеци, до годину дана, само ако се суне кеш... Уметниче...

е, обавести ме кад се креће, узећу бакљу и виле!!!

је ли мелодија иста као за стару, совјетску?

е, добра си, Мала, баш добра...

ма све је то ок, шефе. нема ту политике. невини су невини, ма које расе или вере, и они не треба да страдају. никад и ни од кога. али постоји разлика између ОВК и Ирачана. ови су се побунили против државе у којој су живели, а ови други се боре против окупатора. то им ипак даје неко минимално морално право. а то што убијају сопствени невини народ говори само за себе. јасно ми је чак и да шипци сматрају нас окупаторима, а то није тако. оно што им је сличност је да су звери и једни и други.

јок, Статоре, ниси довољно дуго водио тај разговор. мада си близу... другу коначну тему ћу ти рећи кад откријеш прву.

ти ћути, Уметниче. твоје ће да буде да градиш лепа села, пошто ја она ружна попалим прво. и какав црни сф, то се зове "спржена земља".

а ја сам одговарао Статору.

псссссст!!!

на вешала са проклетим Бугарином.

ју кен кол ми Драле, колегинице па гледао сам синоћ на вестима. заболи лика шрафцигером у вугла, побегли ка шахтовима, полиција је очекивала окореле убице, а нашла девојчице од 11 до 15 година. немамо где да живимо, немају ми деца здравствену књижицу. па, забога, да ли ја треба да их узмем за руку, одведем у социјално да остваре своја права. прање ходника по зградама се добро плаћа. брање малина исто тако. и још мали милион привремених ниско квалификованих послова. основна и средња школа су бесплатне колико знам. али неееее...... хоћемо да не радимо ништа, а ви који радите дајте нам да живимо. и још ћемо да џепаримо, и правимо разне друге свињарије и ВАС оптужимо за своју злу судбину. ова неверендинг душебрижна прича о нашим Циганима ме потсећа на Момира Гадафија који је својим Туарезима изградио модерно насеље у сред пустиње, са текућом водом и струјом, а они су своју стоку набили у зграде у 'ладовину и распросрли шаторе испред где су наставили да живе до краја својих дана. слажем се са свим, а поготово са проблемом немања перспективе најмлађих. е за то би се побринуо. ко није послао децу у школу, ко држи своју децу у нехигијенским условима има да изгуби ту своју децу и још да буде кажњен. а о деци има да брине држава. јуче на истим вестима сам чуо да су нашли мртву бебу у уџерици испод Газеле. е ти родитељи би ми добили по годину дана робије због немара.

нек те греје љубав...

ма знам ја то, и рекао сам да идем у ШРО, хеви ми је да ме дрилују у специјалцима као будалу или да се издркава голобради водник на мене или да копам ровове 3 месеца. научићу да пуцам колико толико из калаша и хеклера, али ми то није толико битно. мај спешалти су велики калибри, преко 80 мм, који сапаљују све живо и неживо... постројим на брду змајеве и рокај снимај. спецњази о којима ти причаш, су на 100 метара од ватре и чекају да уђу у оно што је остало од села кад с њим ја завршим. е то је уживање.

ми те удадосмо, а ти види. еееее... за коју знаш?

колико пута морам да вам понављам да је 14 магични број. после толико година не могу вам ништа законски, уколико је пристала (уколико није, може да има и 28, и даље ћете одговарати за силовање). остаје само да ли је то вама ок.

уф, дјечаче... баш су се играли ти Хероји. ја се сећам, док сам био најбољи, пре једно 5 година, да сам на импосиблу могао да добијем само 1 на 1 на малој мапи, 1 на 2 ако ме усере. никад ми битке нису биле проблем, могао сам да добијем и вишеструко јачег непријатеља, али зато по мапи је био пакао. никад нисам научио да добро контролишем мапу, што ме доводило до ивице нервног слома...

Русија - Мајка!

Belgrade, you've officialy been pimped, dog! мојне погрешно да ме схватите, али не могу да размишљам о њима. размишљаћу о онима којима има помоћи. тријажа... то је ионако њихов избор. заболе су лика који се шетао поред шрафцигером у главу, живе као животиње, краду, џепаре, није им проблем ни да убију... неће у дом. и шта ми ту даље можемо, сем да их убацимо у величанствену машинерију система, познатију као дробилица људи?

у меку сам месо јео последњи пут 1990. у Београду, и 1998. у Лондону. у међувремену сам понекад јео помфрит и 2004. сам попио милк-шејк. и то је то. сад нећу да уђем унутра ни да пишам.

ја вероватно идем у децембру, ако ништа не искрсне. слажем се са Вудуом да треба знати убијати непријатеље, бар на овим просторима, где се свако мало ратује... неко мора да штити жене и децу, а док се не уведе про војска, то је наш посао. не могу сви да масирају стопала бабама, неко мора и да пуца. иначе, артиљерија ми је додељена, али ићићу у ШРО... тактика, другови, тактика...