Debeli

ево ме на послу поново... јооооој како је било добро за овај продужени викенд. у петак сам цирао у паркићу иза Скупштине са РХХ дилејама, онда сам се пребио у суботу и недељу, онда сам у понедељак био на Фрушкој Гори на роштиљу (такође сам се прекинуо) и јуче сам лагано отишао на В као Вендета (мала Натали ме много подстиче на љубав ). још имам данас и ових недеља да завршим неке мега пројекте, које дуго одлажем, и ако успем биће мноооооого добро.

1. не 2. не 3. не 4. не 5. хммммм не 6. не, што не значи да се то не би десило 7. највероватније да - службени пут у Мајами... 8. зависи, али и да и не по мени је превара у корену на емотивној бази, физички аспект је последица. ако више "нема флуида" остало је небитно. емотивну превару никад не бих опростио, физичку бих, уколико је била последица привремене слабости и уколико бих био сигуран да се неће поновити. такође, за сваку превару је и преварени део проблема.

ја то објашњавам чињеницом да је главни техничар тог брода немушти примат од 2,5 метра.

а откуд знаш да тако већ не радим по терену?

можда не чак ни то, колико су у датим тренуцима приморане да жртвују некога, или просто немају бољи одговор у одсудним тренуцима.

имали су и други сличних киксева. сетимо се само трапавог америчког одговора на заузимање Техеранске амбасаде. у позоришту су употребили јак отров као припрему за јуриш од кога је страдало много цивила, али ми није јасно шта је друго могло да се уради када имаш самоубице са прстом на детонатору као противнике. што се школе тиче, терористи су убијањем талаца изнудили одговор специјалних снага, које нису биле спремне за напад, а све оно што смо гледали на CNN i BBC је само прљава пропаганда са сумњивим поривом. то би било као кад би неко рекао зашто су Американци послали стотине полицајаца и ватрогасаца у сигурну смрт 11. септембра. или зашто су осудиле хиљаде становника Њу Орлеанса на вишедневну ужасну агонију. није све тако једноставно.

е да. и не ради се ни о каквој експлозији него о core meltdown-у. да је било експлозије не би од оне електране ништа остало, као ни од било каквог трага километрима около.

то је тачно, као и пословична комунистичка тајновитост. али, пракса млевења људи је умрла са Стаљином 1952., а о Русима се и даље прича као о зерговима. у овом конкретном случају не верујем да би чак и САД другачије реаговале 1986., изузев што би објавиле катастрофу.

јасно је мени Мохи шта ти хоћеш да кажеш, али одела су радна униформа, као комбинезони или бели мантили. и то је то. сигурно ти не би било свеједно да дођеш код доктора који је обучен као хипи вуду врач са 20 пирсинга по лицу и тетоважама. или у банку где седи неки ћелавац у тренерци, а прича ти о поверењу и о каматама на шатровачком. можемо да причамо о генералној оправданости униформисања, о сузбијању индивидуалног таквим мерама, али то већ нема везе са оделима или облачењем уопште. са тобом се слажем уколико се ради о оделу као статусном симболу, па имамо кретене и скоројевиће који би желели да буду еманпицовани. они су, вероватно, разлог због кога гајиш толики анимозитет према оделима. то су људи без стила и интелекта, прави дронови и покондирене тикве без корена, који су погрешно разумели максиму да одело чини човека. конто трошкова наметнутих оделима: фирме, које кодом захтевају одела, обично дају запосленима једном годишње новац да се обуку о трошку фирме, или просто имају довољно добре плате да им облачење не представља значајан трошак.

5 МТ.

генерално ме нервира Западни став да су Руси неспособна и безосећајна стока и да су намерно слали људе у сигурну смрт, поготово у светлу Катрине и онаквог блама. нико се никад (хвала Богу) ни пре и после није суочио са оваквим хорором, и све приче и тупљења су потпуно беспредметна. ко је гледао Чернобиљску битку на Дискаверију, могао је да види и осети ужас са којим су тад имали посла, и шта им је све претило и како су покушавали да се боре. рудари из Туле су спасили гузицу Европи, проглашени су Народним херојима, а прича се како су ти људи жртвовани од стране ужасног Црвеног брата. не бих пожелео овакав ужас никоме, али сам сигуран да би се сви нашли на истим мукама као СССР тада.

Коленце, срећан пут! лепо се проведи и обешчасти неке Гркиње. на послу сам, колектив ради у silent mode са 15% капацитета, питам се зашто цела држава лепо није спојила ових 15 дана, макар на силу људима узела 5-6 дана од одмора... јуче сам се заситио менталне онаније за неки период. замал' се не успавах јутрос. и тако... сад сам гладан, али ме мрзи да идем да једем, испијам кафе... имам да завршим неке ситнице које одлажем већ недељама. питам се како би ми било да радим за 300.000 динара. јасно је да ми је много досадно, крцкам ових данашњих 8 сати, па 4 дана зајебанције. нервира ме што дан не траје једно 30 сати, да могу да имам нешто од живота и после посла. ња, одвалићу се вечерас.

ali, kao ekonomista mogu da NATERAM vise ljudi da me slusaju tacno, ali tu dolazimo do odela kao statusnog simbola...

It's just you... male prednosti klasicnog obrazovanja.

друштвене норме не би биле друштвене да не утичу на цело друштво, и да нису ПРОДУКТ тог истог друштва. појединац који ствара сопствене норме мимо друштвених је осуђен на изолацију, бојкот, и сличне облике моралне или чак физичке суспензије и санкције (у зависности да ли су норме писане и обавезујуће или неписане, тј. обичајне). то су основи социологије. не улазим у вредносни суд свега тога, само наводим чињенице. е сад, о интелекту... одбацивање друштвених норми као поштапалице за глупе никако није одлика интелекта. то указује на непоткрепљени елитизам и инфантилност. интелигентна осуда норми мора бити заснована на образложеним разлозима по којима се дате норме косе са вишим вредностима, али ни у ком случају као последица романтичарких предрасуда, колико год оне примамљиве биле.

моје убого знање физике и теорије релативитета ми говори да брзина већа од с значи кретање кроз време, јер у простору не постоји брзина већа од с. мислим да је Ајнштајн то тако дефинисао.

хваташ штап са тањег краја... начин људског мишљења је узрок, а никако последица друштвених норми. на тај узрок мислим када говорим о НАЧИНУ функционисања друштва и његовом немењању кроз миленијуме. класна сегрегација и еснафска култура, као последице људске природе и свести и као темељи цивилизације и привреде, продуковала су кодове. ти кодови имају неко значење у систему вредности који је општеприхваћен у друштву. осуда система је прихватљива само уколико критичар предочи образложену алтернативу, а никако услед романтичарских стереотипа. ту смо, значи!

туга... тако сам срећан што немамо нуклеарку у Србији. морамо да помогнемо Бугаре и Румуне да затворе своје.

извините, али постоји разлика између пословног и вечерњег одела.

капирам да би се светлост фарова кретала кроз време.

*hint#2* од средњег века до данас све се променило осим начина на који функционише друштво. ја задрти корпорејт сјут. е баш ме увесељаваш. edit> поштено.

имам прекиде у комуникацији са Вуном... ениху, фалафала.

кад би Ignis Dei заиста био задрти љаксе директор компаније, вероватно не би причао овде са тобом... човек озбиљније изгледа у оделу и тачка. вековима постоји пракса свечаног одевања. данас су одела оно што је проистекло из времена цилиндара, фракова, перика и сл. то сад што некоме смета одело, или би хтео да се јебе а да му не уђе, шта да се ради. ко није за одело није ни за посао на коме је одело обавезно. просто као пасуљ. Лаг је лепо рекао...

јесте све то тако, али пословна култура захтева одела. знам да код вас у маркетингу, као и у другим, "уметничкијим", креативнијим делатностима дозвољено свашта, само док има укуса, али у баш баш пословном свету одело спада под обавезно. ниси озбиљан ако си у мајици, па ма како она била екстра. ниси чак озбиљан ни са краватом, ако немаш одело.