челична чудовишта су рофл. и Совјети су имали, додуше после рата, невероватне пројекте тенкова, за које су и ови Дулетови монструми пишијада. наиме, када су стручњаци споменули Стаљину да толики тенкови (преко 100 метара у дужину) не би могли да скрену нигде и никад, он им је одговорио да не морају да скрећу, да ће да стану на Ламаншу и Атлантику. шта је он дувао, да ми је знати.
мени је убедљиво најјаче шббкбб питање европског дела рата управо питање инвазије на британска острва. убеђен сам да Хића није слушао ону своју дебелу свињу од Геринга, и да је био рационалнији, могао да нагази Лондон. не заборавимо, САД и СССР тад НИСУ билу у рату, а Немци су имали јако упориште у Ирској. РАФ јесте био на коленима (додуше, добили су радар), а не верујем да би Ројал Нејви имао икаквих предности у Каналу над Кригсмаринеом, поготово уз сатирући Луфтвафе. да се није дозволио Данкерк, наравно, британска копнена војска је могла да послужи за доручак панцерима и Ес-Ес-у. мостобран би се лако успоставио. не заборавимо и Норвешку, као одскочниу даску за бомбардовање северних делова острва и основу за потпуну ваздушну превласт у североисточном Атлантику.
после би могао мирне душе да отера Русе у Сибир и да их тамо искулира, да искоординира са Жутима каснији напад на САД - крајем 40тих, нпр., и сл. САД су ионако биле уморне од своје кризе и од "европских ратова", како су их називали, тако да је Осовина имала времена да се консолидује после толиких освајања. уз то, политички, Америма је још тада пожељно изгледао концепт (како је то касније Кисинџер формулисао) "једног телефона за Европу".
али, ово и јесте шббкбб, лако је бити генерал после битке...
с друге стране, још једно од највећих контроверзи ми је совјетско идиотско држање уочи и током рата. право је чудо како су уопште опстали, па и поред толиких жртава.
да су имали мааааало већи степен организованости, маааалко мање параноје и да су маааалко мање компетентних људи послали пред стрељачки вод, данас би Париз био вероватно кепитол совјетске Евроазије.