тачно је, Иги, броји скоро 200% БДПа њихов јавни дуг. поређења ради, јавни дуг САД је око 90% БДП и у номинали за мало већи од јапанског. Јапан стагнира већ више од 20 година, јер није имао (политичке) снаге да, као Кина настави, раст и запао је у тзв стагфлацију.
и мала исправка, Дуле, Јапан је био друга економска сила на свету пуне 42 године.
Кина се од времена Денг Сјаопинга и његових реформи, које су почеле 1978ме УДЕВЕДЕСЕТОСТРУЧИЛА. процена је да ће да превазиђу САД између 2020те и 2030те и тако постану званично најјача економија на планети.
истовремено, удео Кине у финансирању америчког јавног дуга је опао за скоро 72 милијарде долара у последњих 12 месеци (или за нешто мање од 10%).
кад се топик већ зове у поднаслову овако, ред је да се напомене да "други талас кризе" наступа најкасније до краја године и да ће да буде по интензитету (апсолутној штети) мањи од првог, али, с обзиром на стање светске привреде ће да буде далеко разорнији и уништиће било какве наде у брз опоравак. истина, која се дуго прећуткује, је да је постојећи светски систем превазиђен, али још довољно снажан да форсира инерцију. тако да ће распадање да буде пролонгирано, болно и са већим штетама од оних које би настале да се макар овај умирући систем конзистентно понашао.
све у свему, чека нас нова ера. нови светски поредак неће сигурно бити онакав каквим су га замишљали Бжежински, Олбрајтва, Бушови и остали Лилипутанци.