Debeli

ахахахахаха...

ужасно, ужасно робовласничко шифровано застрашивање.

:*

звучи ми као поморска битка у WW2 (морам да смислим нормалну скраћеницу за Други светски рат на српском).

ФУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУ!!! :) па брате, Џи сад игра следећи ниво. :)

можда се ради о транзистору?

из две потопљене подморнице Кригсмаринеа су дошли до два апарата у различитом стању. капетани подморница нису сматрали да треба да их униште (како је протокол налагао), јер вероватно нису претпостављали да ће савезници да роне и истражују олупине.

ово је социолошки феномен карактеристичан за друштва са наглашеним осећајем колективизма (женске вредности), какво је наше. једноставно се очекује да се дели. чак и ми, који имамо кола, имамо осећај да треба да делимо та кола (на западу је такво нешто незамисливо, на пример). ја, на пример, сам нудим да возим другаре, чак и оно уобичајено и специфично пренемагање "ма не мораш", "није требало" прође без икаквог лошег укуса. проблем је када тако нешто постане обавеза, штавише, када се безобразно намеће.

е како је Гуза описао буђење усисивачем, свака част. тачно те осећаје изазива, брррррр... Џи, па ако ти нећеш да се играш на конзоли (а нећеш), грехота је да скупља прашину. поклони је дому за децу без родитељског старања, тако ћеш да обезбедиш да те сека сагледа као добротвора (па још дечјег добротвора), што је један од највећих плусева који можеш да добијеш у женском свету. то ће лаганица да препокрије осећај понижености и потиштености што је лоше изабрала поклон и што си њену пажњу проследио даље.

кад овај геј спомену ауто... уговорио сам генералку за ауто... 3 месеца сам тражио мајстора за генералку, да знам, по препоруци, да ће да буде урађено 1/1. и коначно сам нашао. иначе, како је мене нервирало кад ме кева буди... ајаој брате мили... од тога ме је само више нервирало кад ме ћале буди. седи човек у трпезарији и пије кафу и мртвим гласом, у интервалима од неколико минута, понавља "устани". Џи, поклони ти конзолу даље, силно ћеш обрадовати неко детенце.

и мене нервира када неко то подразумева. не ради се уопште о јебеном бензину, 50 динара горе-доле, али се ради о томе да сам можда и ја уморан, да ми се не вози преко пола града, да ме нервира нечија размаженост и безобразна наметљивост.

јако занимљива поставка... мене уопште одушевљава инвенција у рату, примена најразличитијих наука и идеја да би се поразио непријатељ.

+2

то могу да разумем. без зезања. поготово ако се јако дуго дружите...

хахахахаха... нисам знао... који КРАЉЉЉЉ!!!! знао сам да су стари дуели тако одвијани, ударцима у главу одозго, па ко последњи остане да стоји, али нисам знао да је надимак одатле... свакако смо у историји учили да је овај надимак добио због своје војне вештине... СЈАЈНО!!! 'ајде брате Стинже...

ш'ооооо? :)

Карл Мартел? мартел значи чекић. добио га је због своје изузетне војне вештине, сабијао је непријатеље, као и "тврде руке" којом је владао. ако сам погодио, препуштам Стингу да пита.

е тај филм ме је купио... нискобуџетан, али баш онако... пропаганда као треш лајтмотив. био је скоро на телевизији. што се тиче "Човека у високом дворцу" - свака препорука и то баш због овога што је и Кали навео. логички стожер је не баш претерано јак, али зато описи и детаљи... :))

у праву си Двини. САД су рекле да ће да распале по СССРу ако ови крену на Кину. када се у игру укључи и трећи, игра постаје компликована. сад Американци моле Русе да се укључе у борбу против Кине. Боле, како очекивати да се ишта зна о сукобу два суперпараноидна режима који су успоставили потпуно затворена друштвена уређења...

нисам мислио на вијетнамско-кинески рат и то зато што сам погрешно поставио питање... Баркас је у дао тачан одговор, ипак. осим што тврди да од тад датира кинеско руско непријатељство (пре бих рекао ривалство). ја сам мислио на "Инцидент на острву Жинбао", 10 године раније. ради се о серији пограничних сукоба између СССР и НР Кине током 1969те године (март-август) на и око речне аде на реци Усури коју Кинези називају Жинбао, а Руси Даманскиј остров. то је први отворени сукоб две комунистичке земље, настао због дефинитивног идеолошког разлаза и борбе за примат у комунистичкој интернационали. наиме, кинеска КП је оптужила Русе да су напустили "пут", искористили су тензије на ујгурском северу да оптуже Русе за подривање унутрашњег поретка Кине и напали руску пограничну патролу на поменутој ади. Руси су добили "рат", уз стравичне кинеске губитке и држали аду све до распада СССРа, када је нова Русија поклонила аду Кини. ненаписани део историје око овог занимљивог и индикативног сукоба каже да су Руси користили напредна таласна оружја против кинеске војске како би их одвратили од отвореног рата на дуги рок. званична историја говори само о стравичном бомбардовању. занимљиво је и да су СССР и Кина озбиљно разматрали рат пуног обима уз употребу нуклеарног оружја још од 50тих година. овај сукоб је отворио врата сукобу Кине и Вијетнама 10 година касније, који је споменуо Баркас, као и првом нарушавању основне биполарности и тајним састанцима Кисинџера у Пекингу. Баркас, распали... :)

знао сам да се презива Мекдоналд, мада нисам знао да је Роналд, а знао сам да није Доналд... можда, на крају ипак буде нешто од мене... ;) хвала, брате Стинже. једно лагано: који је једини рат између две комунистичке земље икада, кад и због чега (повод и узрок) се збио и ко је победио?

па ако га можда виђамо сваки дан, а сигурно смо га видели бар једном, ради се о неком маркетиншком конструкту или личности из неког популарног цртаног филма. пада ми на памет онај кловн из Мека, мада не видим како је он друга најпознатија измишљена личност, а и није личност, већ усрана ружна фигура. рекао бих и Мики Маус, али га је наш весели шетач већ споменуо. можда се ради о Џонију Вокеру шетачу... појма немам... Деда Мраз је Кокаколин конструкт, мора да је из те феле и овај други...

присећам се још шта сам читао... "Блесав, мртав, копиле и невидљив" од Хуана Хозе Миљаса. занимљиво штиво, кратак осврт на "кризу средњих година", са елементима шизофреније и преиспитивања смисла. ништа посебно, но ипак освежавајуће. "Куџо" од Кинга. изванредан хорор о бесном псу. у Кинговом стилу, градња осећаја ишчекивања и лагана нарација. ипак крајње нерафинисан. "Очеви и синови" од Тургењева, такође на Дедину препоруку.

"Ђаво у Белом граду" од Ерика Ларсона. није лоша књигица, али далеко испод очекивања, с обзиром на хајп око ње...

слабо сам читао ове 4 године... "Препознавање образца" (Pattern Recognition) од Гибсона (најслабије његово дело - прича у садашњости). "Генерација П" од Пељевина (револуционарна књига). "Бројеви" као део књиге "ДТП (НН)" /Дијалектика транзиционог периода (из ниоткуда у нигде)/ исто од Пељевина (блажа варијанта генерације П). читам "Империју В", такође од Пељевина, и морам да признам да ми ово делује као врх врхова од књиге. стога сам је и прекинуо, до времена кад будем имао више снаге. исто се десило са "Записима из мртвог дома" од Достојевског. уби ме књига и после 3 дана агоније, спаковао сам је до неког одмора, кад будем имао снаге. тренутно читам само Свето писмо. остаје ми, по Дединој препоруци, "Васкрсење" од Толстоја. што се фантазије тиче, комплетираљо сам и целу септалогију "Мрачна кула" од Кинга, као и "Хронике Амбера" од Железног. обе књиге за сваку препоруку.