факат Деда да Вилсон не глуми као Ален, осим у тој једној сцени са минђушама, која је као НАСЛИКАНА вудиаленовска сцена и од чега ми се повраћа.
ако оно може да се назове хумором, ја га зовем "продавањем интелектуалних запажања о животу". уз то, не ради се о спорости, већ о ТАНКОЈ причи. типична, танка, празна прича, где је једини плус то непрекидно позивање на познавање уметности, што ме је пријатно возило. и ту филм није фејловао, него је баш то једина светла тачка у филму (уз једну стварно онако као смешну сцену - где сам се и мало насмејао - на крају филма код Луја у дворцу). можда је друга светла тачка у филму (уосталом, рекох да филм није потпуна катастрофа), мада много мања светла тачка у филму поента филма, али је ТОЛИКО О МОЈ БОЖЕ ПЛИТКА, да је стала у једну реченицу "господина педантног" при почетку филма. и вудиаленовски су лајнови, тј. монолози Вилсона, до последњег зареза. а мене Вуди Ален НЕРВИРА. то је могло да му пролази седамдесетих. једини његов филм који могу да погледам је "Шта сте све желели да знате о сексу...", зато што је најмање вудиаленовски позоришни просер.