није било заинтересованих, а они су уредно провукли кроз папире неуспешне понуде за продају.
понављам, нисам стручњак за прописе о ликвидацији хипотеке, али знам из праксе како то раде моја браћа банкари. дакле, рецимо видимо неки леп објекат, под хипотеком која се активира, и нас пар који радимо на томе, окренемо неколико телефона, нађемо заинтересованог, и онда објавимо продају једном, па други пут и по истеку законског рока дамо му за договорну цену. оглашавање продаје некретнина из активираних хипотека се оглашава на огласним таблама судова. и постоји рок докле важи понуда. и нико се не јавља први пут, јер зна да ће да буде другог пута са нижом ценом, а други пут се опет нико не јавља јер су се ајкулице већ договориле коме иде објекат. данас мени, сутра теби и сви срећни. осим дужника, који је сад на улици. ето.
:)
каже лепо гувернер "дуг је зао друг."
заиста је тако.
едит:
хипотека је занимљива стога што је банци битно да се намири само до висине својих потраживања, и увек се тражи већа вредност колатерала од висине дуга. банка и да се не покрије из хипотеке, има да те дужи до краја твог живота, а ако се и покрије из хипотеке, то је онда обично до висине износа потраживања према теби. оно што ти губиш због ниске цене је екстрапрофит неформалног лобија који лешинари над гробљем дужника. постоје одредбе у облигацијама које те штите од овога. наиме, банка је у обавези да "домаћински" поступа са твојом имовином, тј. да добије највећу могућу цену за хипотеку, али не лези враже, то се нормира законом тако што се прописује лицитација која креће од рецимо 80% вредности имовине над којом је активирана хипотека, па онда обавеза друге понуде итд... али, ти захтеви су нормативне природе (папирологија), што се лако провуче кроз папире и ћао здраво да се видимо...