све што је написао стоји. Србија заиста има такве законе који фрустрирају "мале е-привреднике". истина је да наши закони нису кројени ради њих, а многи су ударили темеље система док није било ни малих привредника ни интернета ни ситне бураније која се бави извозом или пословима у страној валути.
е сад, истине ради, свако од ових ограничења има неки свој смисао у широј слици. најчешће је крпљачина, па тако, ограничење трошкова маркетинга стоји због спречавања избегавања пореза. законодавац није сисао весла да не зна како фантомске фирме фактуришу милионе за непостојеће услуге маркетинга У СВИМ ОБЛАСТИМА пословања привреде, потом се гасе и онда се отварају под другим именом, све време не плаћајући динар пореза држави.
проблем је што је систем направљен са неком идејом "поштеног послвања", али то НИЈЕ идеја привредника, који гледају да заобиђу систем, да прођу кроз рупе у закону. и то је сасвим легитимно, не схвати ме погрешно, али онда законодавац запушава те рупе, сваки пут све више сужавајући и простор за пословање.
НБС, као и друге институције само спроводе законе које је донела Скупштина. предлаже нова законска решења са неким циљем, а циљ је много чешће заштита стабилности целог система, а не жеље Малог Ђокице који извози џинс у САД. Мали Ђокица наравно има сво право и легитимитет да гледа ствари из свог угла и да захтева решења која њему одговарају, али они који доносе законе који треба да важе за све, морају да воде рачуна о много више ствари.
у принципу, не постоји оправдање да се ипак не изађе у сусрет Малим Ђокицама, али то подразумева рад на целом систему, и о томе смо раније писали.
потребно је много знања, стрпљења и воље да се све испегла, и то све далеко превазилази укупне користи по систем, чији су само мајушни део интернет извозници.