Problem je što je primer previše lokalnog karaktera, plus je iz nekog drugog vremena ako uzimamo etiketiranje učesnika. Problem sa tako lokalizovanim akcijama jeste i što ne uzimaju širu sliku u obzir - da Romi nisu iseljeni u Blok 45, ali su iseljeni u Lipovičku šumu ili Mislođin, samo tamo nije bilo dovoljno kritične mase za protest, problem je samo prebačen u tuđe dvorište.
Mogu ljudi da se okupe, ali to još više ide u prilog onom mom hipotetičkom scenariju gde čak i da izađu milioni na ulice se dobija šta? Kako se rešava pitanje kopanja litijuma? Vlast opet "odustane"?
Ok, pogrešno sam razumeo, izvinjavam se. Problem je što mi ta tvoja ideja tek deluje potpuno nerealno. Sad će neka "baba" koju je Vučić poslednjih deceniju ipo ubedio da penziju prima upravo zahvaljujući njemu i koju poslednjih par meseci ubeđuje da će Rio Tinto zapravo da dovede ekonomsko blagostanje u Srbiju da kaže "a ne, kopanje litijuma mi se ne sviđa, protiv ovoga ću da se pobunim". To mi deluje toliko nerealno da ga nisam ni uzeo u razmatranje 😄
Suština mog stava ovde jeste da se priča sa Rio Tintom ne može odvojiti od promene vlasti u Srbiji, i da mislim da svako ko tako gleda na stvari je ili naivan ili prosto sam sebi pravi neka laka rešenja koja ni najmanje nisu realna. Na to bih čak dodao da je za zaustavljanje priče sa Rio Tintom promena trenutne vlasti neophodan, ali čak ne ni dovoljan uslov. Jer sam poprilično siguran da solidan broj onih sa druge strane političkog spektra bi se na ovu temu ponašali vrlo slično Vučiću i ispoštovali očigledno već postignute dogovore sa Nemačkom, EU ili kime već. Ali se od negde mora krenuti...