The Last Question

[Debeli]

Руси су рекли да ће да имају рударску базу на Месецу до 2020. (открили су начин издвајања енергије из милионима година "сунчане" месечеве прашине - тврди се да је то потенцијално довољна енергија до краја човечанства), а Кинези да ће да пошаљу човека на Марс до 2030. ко зна?

Србо, Кинези имају још већи "профицит" (суфицит).

:)

Edited September 29, 2008 by Debeli

[Dule_smor]

Руси су рекли да ће да имају рударску базу на Месецу до 2020. (открили су начин издвајања енергије из милионима година "сунчане" месечеве прашине - тврди се да је то потенцијално довољна енергија до краја човечанства), а Кинези да ће да пошаљу човека на Марс до 2030. ко зна?

Србо, Кинези имају још већи "профицит" (суфицит).

:)

wtf, ovo mi zvuci kao neka star trek/spice/tilium prica:)...pre ce biti da je u pitanju helijum, odnosno deuterijum i tripovi sa hladnom fuzijom...

[Debeli]

колико сам ја, са ограниченим знањем, схватио штур извештај, ради се о процесу издвајања енергије из месечеве прашине. енергија, коју хоће да извуку из те прашине, је последица сунчевог зрачења током многих милиона година.

наиме, Руси тврде да су овладали процесом рафинисања тог песка. који је то фазон, јебемлига. али, будући да су Руси познати по невероватним фазонима, оптимиста сам по том питању.

:)

кажу да им је коначно сада исплатива колонизација Месеца, да је могућа већ деценијама, али им је фалио ресурс због кога би тамо правили базу. и смислили су ово. једноставно.

:)

[iguana]

ccc, Dule, kako se odmah nisi setio o chemu se radi - http://en.wikipedia.org/wiki/Helium-3

pominje se u svakoj drugoj knjizi artura klarka i u svakoj knjizi Bena Bove

[Sting]

Ko zna shta ce postojati za 20 godina. Ko zna shta ce eksperiment iz Cern-a sve da nam otkrije. Ko zna, mozda cemo prisustvovati jednom od onih prekretnica u razvoju ljudskog roda, ili cemo se poubijati nukama. Na neki cudan nacin osetish se ponosan shto si pripadnik ljudske rase .

p.s.

Al' sam se isro =).

[MaudDib]

svaka generacija misli da tje "sada" da se desi neka prekretnica :]

[urgh]

pa za svaku generaciju se i desi, mislim, gde smo bili pre 80 godina a gde smo sada, s druge str o kakvim prekretnicama se pricha, tehnologija je toliko otishal da obichan chovek vishe en mzoe ni da shvati o chemu se radi.

[MaudDib]

mora da se pravi razlika izmedju prekretnice i blage eksponencijalne krive

[urgh]

a shta su po tebi prekretnice? ta linija je veoma tanka. nemoguce da ih nije bilo u prethodnih 80 godina. shta onda ostaje pre toga, parna mashina.

samo napredak i usavrshavanje:)

[Sting]

pojava jezika, pisma, tocak, vatra, industrijska revolucija u 19 veku, struja. Pretpostavljam da su to prekretnice a eksponencijalna kriva bi onda bile stvari kao zaprega, papirus, obrada metala, parobrodi, PC, nuklerna energija i sl ? =)

[urgh]

ako pc nije prekretnica ja onda ne znam shta je, moderna shvatanja kazu da smo mi trenutno u trecoj industrijskoj revoluciji zahvaljujuci pre sve razvoju ovih tehnologija, premo tamo ako cesh u prekretnice svrstati prvu i drugi, onda je tu i treca:)

nije meni poenta ovde da dokazujem ne znam shta, samo kazem da ta prekretnica nije nishta drugo do skup dogadjaja koji u nekom vremenskom periodu predstavlja tu krivu razvoja za neku odredjenu tehnologiju, jer nishta ne nastaje preko noci, kao bum evo vam naizmenichna struja.

a gde smo mi dogurali od parne mashine do mlaznog motora, skok sa jednog na drugi je toliko ogroman da je bezveze sad tvrditi da se radi o pukom razvoju parne tehnologije, pa kao tu neka klriva razvoja neshto.

[Sting]

Ima smisla, ali nisam hteo da pomenem PC u kontekstu u kom ga ti pominjesh iz prostog razloga shto ga ne bi ni bilo da nema struje =P. Ali slazem se da u odnosu na pre 100 godina tehnoloshki napredak je jako ubrzan. Vishe sam svoj post hteo da koncipiram kao pitanje, mozda nisam uspeo.

Edited September 30, 2008 by Sting

[MaudDib]

jel znash uopshte shta je eksponencijalna kriva ? informacione tehnologije novijeg datuma (od npr 97) nisu toliko revolucionarne u odnosu na iste '80ih. mada glupo je poredjenje, al o kom ti napredku prichash kad vetjina tehnologija danas (ako izuzmemo pcije, mada i oni na neki nachinu su bili predvidjeni tada) se zasnivaju na nechemu iz '30 i '40, kao npr. vetj spominjani mlazni motor. mislim da je lepo sting naveo shta bi bilo revolucionarno, a shta samo sled dogadjaja.

[Guest]

IMHO skokoviti napredak u poslednjih 50 godina je samo informatička revolucija (sa akcentom na internet), a evolucija tehnologije je upravo eksponencijalna kriva*, u smislu obima, jer se nekoliko osnovnih tehnologija primenjuje na sve više i više polja, ali one same ne napreduju i ne bivaju zamenjene novijima.

takođe, imali smo dosta proboja koji su revolucionarni ali ne doprinose napretku civilizacije. američki monetarni sistem, recimo, jeste genijalan ali ne koristi nikome osim amerikancima.

* eksponencijalna funkcija znači da y poraste više svakom narednom posmatranom periodu. za primer uzimamo da je osnova neki broj veći od 1. čini mi se da maud misli na bilo koju rastuću funkciju kada kaže eksponencijalna.

[urgh]

pa ako cemo da vracamo unazad sve se zasniva na pronalasku vatre, milim koje su to priche, onda znachi postoji samo jedna prekretnica, a sve ostalo je razvoj i napredak. znachi po tebi kompovi nisu nikakva prekretnica? ili daj definishi taj period pod kojim ti podrazumevash generaciju, shta je to 20,40,80 godina? i daj reci koje su to prekretnice po tebi?

[MaudDib]

kad moram da crtam:

zashto eksponencijalna, a ne rastutja ? zato shto tehnoloshki napredak u jednoj oblasti omogutjuje napredak u drugoj i slichni lanchani procesi. npr. (glup) to shto smo stekli nauku izbacivanje rakete do meseca, nishta ne bi znachilo da istovremeno nismo napravili i prechishtjivach vazduha, a tim pronalascima smo ostvarili neki skok u astrofizici. jbg ruzhno sam objasnio, al nadam se da kapirate .. isprepletanost tehnologije jedne sa drugom dovodi do eksponencijalnog rasta, ne rastutjeg.

pa ako cemo da vracamo unazad sve se zasniva na pronalasku vatre, milim koje su to priche, onda znachi postoji samo jedna prekretnica, a sve ostalo je razvoj i napredak. znachi po tebi kompovi nisu nikakva prekretnica? ili daj definishi taj period pod kojim ti podrazumevash generaciju, shta je to 20,40,80 godina? i daj reci koje su to prekretnice po tebi?

margi, kompjuter je izmishljen '40ih ..

[urgh]

jbt, znam shta je eksp kriva, ne prichash sa nekim sa prava, takodje ne vidim nishta pogrshno u tome shto si napisao, moja poenta je bila da je skup tehnologija vodi do prekretnice, kao shto ej postepeno doshlo do razvoja mikroprocesora (od neke tamo ideje pa ttanzistora pa ovoga pa onoga), ali u jendom momentu smo mogli da kazemo evo napravili smo ovo, sad ulazimo u novo poglavlje razvoja tehnologija, shto ej realno isti i omogucio, tj omoguceno nam je da dignemo na vishi nivo sve ono shto smo do tada posedovali, pogledajmo samo mobilni telefon ffs.

danas josh uvek ima zivih ljudi koji su rodjeni pre 1940 znachi ima mnogo generacija koje su tome prisustvovale, a i mislim glupo je tako gledati iz ochiglednih razloga, al ako podelimo na periode od 100 dina onda se dobija jasnija slika.

[MaudDib]

pa nisam ni zbog tebe crtao, al nema veze. postoji postepeni razvoj i postoji prekretnica/revolucija. razlika izmedju te dve je u promenu koju donosi u odnosu na prethodni period. mislim semantika, al kapirash. poenta je da u poslednjih 65 godina se nije desilo nishta toliko (opet semantika, toliko/onoliko/koliko) revolucionarno kao shto je 40ih bilo u odnosu na 20te.

mislim uopshte ne kapiram kako ti mozhesh mobilni telefon da smatrash revolucijom, u tehnoloshkom smislu kad je to neki produkt iz 18veka jbt. mozhda kao revolucija u socioloshkom smislu koji je doneo, ali u tehnoloshkom daleko od toga.

kad se kazhe generacija misli se na period od 25-30 godina.

[Kristian]

bezhichna struja.e to ce biti revolucija.

[urgh]

mislim uopshte ne kapiram kako ti mozhesh mobilni telefon da smatrash revolucijom, u tehnoloshkom smislu kad je to neki produkt iz 18veka jbt. mozhda kao revolucija u socioloshkom smislu koji je doneo, ali u tehnoloshkom daleko od toga.

pa nisam ni napisao da je prekretnica, nego da je pokazatelj razvoja, tj dokle smo stigli zahvaljujuci razvoju mikrochipova + ostalih neophodnih tehnologija.

a taj period oko generacije, ne znam odakle ga izvuche.

[Guest]

kad moram da crtam:

prva je linearna, druga eksponencijalna (tj. bila bi da ne polazi iz nule al razumemo se), a obe su rastuće

[Debeli]

prva je linearna, druga eksponencijalna (tj. bila bi da ne polazi iz nule al razumemo se), a obe su rastuće

и једна и друга могу да полазе из нуле.

код прве: први извод позитиван, други нула

код друге: и први и други извод позитивни

живела анализа функција!

:)))))))))

[urgh]

pa ako ej eksponencijalna funkcija oblika e na x, tj a na x, gde je a bilo koji realni broj onda ne vidim kako moze da prodje kroz nulu.

a na 0 je 1... ako je exponent negativan onda ce i prvi izvod biti negativan a drugi pozitivan, sad jedino ako ti prichash o nekoj drugoj ekonomskoj negativnosti.sad ti verovatno mislish da ce ona uvek biti pozitivna iznad x ose tj vrednosti y ce uvek biti pozitivne bez obzira da li je exponent poz ili engativan

:)

[Debeli]

па, Марги, експоненцијална функција може да буде и х на n (или а), онда пролази кроз нулу.

говорио сам о изводима нацртаних ф-ја. наравно да знам да може да буде и негативан извод.

[urgh]

x^n=y gde je n realan broj nije eksponencijalna funkcija, podseti se loma;)

to shta si ti mislio i shta pishesh su 2 razlichite stvari;))

ona moze da prodje ktoz nulu ejdino ako je nekog oblika y=20(1-e^x) al onda tezi broju 20 tj nikada ne moze biti taj broj, al to ej neki specijani oblik.

u svom osnovnom obliku po def nema nulu, tj definisana je za y>o