Visoko obrazovanje naspram zanata/ostalih opcija kao izbor zanimanja u Srbiji i vani i ostale crtice o obrazovanju

[fox m.]

Temu sam zamislio kao jednu wide range kritičku diskusiju o izboru karijernog i životnog puta u današnje doba. Obrazovanje za karijeru vs. obrazovanje za sve ostalo. Ozbiljnu temu hoću pls, nemojte da je minirate hejtom i šaljivim doskočicama.

 

Za ljude čiji je položaj u klasnoj hijerarhiji takav da zavise od razmene rada (set znanja i veština) za novac da bi preživeli, na obrazovanje je poželjno da gledaju pragmatično, radi sticanja veština za ekonomsku samostalnost. Biti svoj čovek i imati svoj krov nad glavom i parče hleba što ranije kao jedan od glavnih ako ne i najvažniji cilj.

 

Logika je sledeća:

 

1) Sreća, blagostanje i sloboda se grade dobrim odlukama u svakom aspektu života od što je moguće ranijih dana, u šta spada i planiranje važnih poteza unapred koliko god je to moguće spram svoje situacije. Ne može se živeti tako kao da ćete živeti 1000 godina. Pogrešno sagledavanje svojih sposobnosti, porodičnog okruženja, promena i prilika u zemlji i svetu ima svoje posledice. Treba biti iskren prema sebi, prepoznati i prihvatiti svoja ograničenja na vreme i dalje delovati u okviru njih. Fokusirati se na ono što možeš da kontrolišes. Ako uvidite da niste dovoljno dobri za nešto i da vas to smara, ne treba da trošite dragoceno vreme na to. U suprotnom, neuspesi će vas zarobiti. Na ličnom primeru to znam. Izaberite svoj životni put ili će on izabrati vas. 

2) Nije sve za svakoga i ne treba da bude, te stoga ne treba sve ljude gurati u isti kalup 4-5+ godišnjeg fakultetskog puta kao što se to danas radi. Profesije za koje je najviše potrebno visoko obrazovanje, kao što su medicina, inženjerstvo, matematika, nauka, umetničke akademije nisu za svakog 

3) Moramo da koristimo neke kriterijume za diskusiju, konkretno najvažniji je uspeh i kvalitet života i kako se oni mere. Treba pričati o ličnoj satisfakciji, stabilnosti i predvidljivosti koliko je to ostvarivo u današnje vreme, ne samo o novcu u X tački u budućnosti jer to potencijalno vodi u frustraciju i druge probleme.

5) Zaista postoje determinizmi da ih tako analitički označimo, koji utiču na uspeh i stavljaju mu limite na realni maksimum koji se može dostići. To su karte koje su nam podeljene i sa kojima moramo da igramo - prirodne i društvene datosti koje ne možemo da biramo pri rođenju, ali neke od njih mogu kasnije da se menjaju našim ličnim zalaganjem. Biološki (pol, urođene sklonosti i talenti), geografski (lokacija na planeti i prednosti koje ona sa sobom donosi, renta/unearned income na lokaciju što bi ekonomisti nazvali), porodični (koliko je normalno ili nije okruženje u kojem odrastate), klasni, istorijski (trenutak kada ste rođeni). Geografija je tu možda i najvažniji faktor od onih na koji ne možemo isprvs da utičemo. Prema Branku Milanoviću koji istražuje ekonomske nejednakosti, oko 60% razlike u dohotku dolazi od zemlje gde ste rođeni, 20% otpada na bogatstvo porodice i 20% je na vama lično kao pojedincu. I kao što kaže još jedan ekonomista Chang, naša individualna produktivnost je u velikoj meri kolektivna i zavisi od lokalnog okruženja u kojem funkcionišemo. Fakat je bolje biti rođen u Danskoj nego u Srbiji, i bolje je biti rođen u Srbiji nego u Bangladešu. 

6) Danas široko zastupljene prekarijatske i bullshit job pozicije za koje zahtevaju visoko specijalizovane diplome za koje je potrebno deceniju i više školovanja. Akademske pozicije danas funkcionišu u publish or perish modu trke pacove doktorskih studenata i jedna je od najkežualizovanijih oblasti zapošljavanja. Dalje npr, baš dobro vam ide matematika i fizika, ali zašto biste to znanje koristili da najbolje godine života provedete buljeći u Excel 80 sati nedeljno kao neki kurčevi kvantni trejder ako to ne želite, dok rentijerske drtine od Lloyda Blankfeina za to vreme kupe kajmak. I što je još bitnije, da vam to negativno utiče na ostale, važnije aspekte života - zdravlje, partnerske i prijateljske odnose, slobodno vreme i hobije

7) Zanati imaju svoje prednosti, ne mogu se autsorsovati jer su fizički vezani za lokalnu i regionalnu privredu. Nema standardnog korpo i HR bulšita. Autonomija, balans posao-život, i diskonektovanje sa posla posle završetka istog. I radi se sa konkretnim stvarima, ne sa apstrakcijama. To doduše ne znači da su imuni na zatvaranje radnje ili fluktuacije u ekonomiji zbog smanjenja potražnje za njihovim proizvodima i uslugama usled jeftine konkurencije masovno proizvedenih sranja. 

😎😎 Zakon ponude i potražnje koji u ekonomiji deluje poput zakona gravitacije u fizici

9) Razumeti funkcionisanje compound interesta/složene kamate i iskoristiti njenu moć, i početi štedeti i investirati što ranije, što će omogućiti opciju izlaska sa tržišta rada za X godina/decenija ranije ili veću finansijsku sigurnost u starosti

10) Kritika fakultetskog obrazovanja kao velikog biznisa, i diplome radi diplome, i prestiža, a ne radi konkretnog znanja. Pogledati scenu iz Dobrog Vil Hantinga. Roditelji i prijatelji su ili nedovoljno upućeni ili gledaju sa visine na "plave okovratnike" i zanatlije ili su zainteresovani za prestiž da njihovo dete ima visoko obrazovanje, umesto da ide na zanat. Nisu svesni da i od takve vrste zanimanja može normalno da se živi.

 

11) Jedno opšte potrošačko okruženje gde se svi pokušavaju pretvoriti u karijerno opsednutog građanina koji će da hrani monstruma od ekonomskog modela. Ljudi su podstaknuti da se fokusiraju na idealizovane, lako marketabilne koncepte uspeha koji stavljaju njega/nju u jedno stanje izolovanosti, gde počinje da veruje brendovima koje troši, socijalnim mrežama i influenserima, pretvaranje društvenih pokreta u Fortnite eventove. Insistiranje na ideji da ljudi, naročito siromašniji, ne žele porodicu, ne žele decu, već želite mesto na ovom imaginarnom brodu koji će vam pružiti sve što ste oduvek želeli, telefon od 2k$, pametni sat od 1k$, poslednji Tesla model, put u Dubai. I ne zaboravite da budite rezilijentni i uzmete ove pilule za probleme mentalnog zdravlja.

12) Za obrazovanje u drugom, humanističko-naučnom smislu, da ga tako nazovem, u današnje vreme formalna edukacija nije neophodna. Javne biblioteke, internet, e-čitači, dokumentarci, radionice, kursevi, podkasti. Za čitanje antropologije, filozofije, istorije, naučno popularne literature potrebno formalno visoko obrazovanje. 

Edited 11 hours ago by fox m.

[reki]

dobra tema. imam jedno pitanje za tebe, koliko dana radnog staza imas?

[daniiL]

Ja sam visok 196cm i fakultetski sam obrazovan, jel ja spadam u ekipu visoko obrazovanih? Imam nekoliko drugara, doktora nauka, nizi su od mene minimum 10 centi, gde sam ja u toj prici?