Džungla i plavi ljudi iz svemira: Avatar: Frontiers of Pandora recenzija

[SolidChief]

Avatar je globalno najprofitabilnija filmska franšiza, iz razloga poznatih verovatno samo Džejmsu Kameronu, koji ima nedokučiv talenat da napravi svetove koji će privući apsolutno sve mase u bioskope. Avatar se međutim diči jako bogatim univerzumom i detaljno objašnjenim običajima, florom, faunom, i kulturom uopšte kao reprezentacija jedne ekoutopije i simbol bića koja žive u skladu sa prirodom. Pandora, kao jedan prebogat svet je upravo pao u ruke Ubisofta koji je rešio da iskoristi priliku i od njega napravi video igru, što se može reći da je pozamašan zadatak s obzirom na to koliko je detaljan i masivan. Avatar je ranije imao nekoliko adaptacija, čak i solidnu igru koja je bila uvezana sa prvim filmom pre 14 godina, ali ako vas je ikada zanimalo kako bi izgledalo da tumarate po Pandorinim divljinama u punom sjaju, Frontiers of Pandora će vam pružiti upravo tu priliku. 

Moja osećanja su prilično ”pomešana” oko FoP, s obzirom da je u pitanju još jedan od brojnih Far Cry klonova, nastavaka, reskinova ili kako god želite da ih nazovete koje Ubisoft tako pažljivo štancuje sa svoje pokretne trake poslednjih deset godina. Da li ovde, zato što se igra nalazi ipak u tako drugačijem okruženju treba očekivati nešto drugačije? I da, i ne. Naime, ovo je još jedna open world Ubisoft igra.

Priča vas baca u period nakon pojavljivanja Toruk Makto-a, glavnog lika i proroka domorodaca Na’vi, gde ste odgajani od strane RDA, to jest čovečanstva kako biste rokali njihove ratove za njih. Naravno, kroz par godina, bežite saznajući da ste pripadnik čuvenog pripovedačkog i avanturističkog plemena, te nekako morate privesti ovaj sukob kraju i ugasiti program koji će da trenira kidnapovanu decu domorodaca i pretvara ih u vojnike za ljudske ratove. Priča je u najmanju ruku generična, ali zapravo brzo puca po šavovima što više budete zalazili u nju zbog vrlo plitkog pisanja i apsolutno predvidljivog razvoja događaja koji će vas vodati od jednog plemena do drugog, eventualno skupljajući saveznike koji će se rokati sa vama protiv RDA. Likovi, uključujući i vašeg koga na početku kreirate, poprilično su neprepoznatljivi, osim možda par izuzetaka, ali i oni ne odudaraju previše iznad proseka koji sebi Ubisoft postavlja.

Čak i borba, koja se u principu svodi na puškaranje i lov, je mahom identična ili barem slična kao u Far Cry igrama, gde ćete se oslanjati na luk i strele i vatreno oružje uz par zanimljivih gedžeta kao što su praćka i slično. Ovde se ipak razlikuje to što ste vi pripadnik Na’vi-a, te se znatno prepoznaju nadmoćne fizičke sposobnosti kada govorimo o olakšanom penjanju, visokim skokovima i brzim šprintovima koji će se jako lepo uklopiti u generalno veći fokus ove igre na parkur. Iako smatram da je ovaj segment mogao biti proširen sa još više poteza koji bi možda učinili putovanje Pandorom interesantnijim.

Frontiers of Pandora se od svojih uzora ipak najviše razlikuje u smislu dizajna nivoa. Pandora je prenesena ne samo veoma verno, već i ekstremno detaljno. Mogu da kažem da je ovo najgušća i jedna od najlepših vegetacija i pejzaža koje sam video u bilo kojoj video igri. Istraživati Pandoru kao samu je bilo pravo uživanje, s obzirom da se ova igra znatno više oslanja na atmosferu koju uspeva da kreira i sa odličnim audio dizajnom. Konstantno ćete osluškivati šuškanje prirode oko vas, životinja, biljaka i insekata koje ste imali i niste imali prilike da vidite u filmovima. Vertikalnost ovde takođe igra veću ulogu nego u bilo kojoj drugoj Ubisoft igri. Pronalaženje putanja kroz džungle Pandore, pogotovu ako igrate na malo manje navođenom exploration modu, će biti i izazovno i interesantno zbog toga što sve izgleda vrlo prirodno i prosto divlje. 

Nažalost ovo jeste, ne samo najveća, nego jedna od retkih razlika od Ubisoftovog šablona igara sa otvorenim svetom. I dalje imate tipične skill poene koji se uglavnom svode na proste procentualne bonuse, uz par veština koje ćete nalaziti pomoću specijalnih cvetova skrivenih po svetu. RPG elementi koje Ubisoft poprilično bespotrebno i forsirano ubacuje u svaku igru su i ovde u sličnoj verziji kao u AC i FC igrama, sa nešto jednostavnijim sistemom i atipičnim UI-jem koji ipak ne pruža najbolje korisničko iskustvo zbog svoje nezgrapnosti i nepreglednosti.

Borbe se svode na rokanje kampova sa RDA i njima savezničkim Na’vi plemenima. Ono što jeste pohvalno je da će vas Avatar znatno manje zasipati neprijateljima na svakom koraku, dajući malo više predaha za istraživanje i bavljenje lovom koji ovde ima nešto veću ulogu, igrajući na kartu blagih survival mehanika koje će zahtevati da spremate hranu sa poprilično dobrim bonusima, što se uklapa u celu hunter-gatherer civilizaciju Na’vi plemena. A da, da li sam pomenuo da možete da letite pomoću Ikrana? Ovo je, uz istraživački aspekt igre, najbolji deo onoga što Frontiers of Pandora ima da vam ponudi, s obzirom da ćete se, kao i ja, konstantno zaustavljati i diviti pejzažu pred vama.

Sve u svemu, ovo je definitivno jedna od najatmosferičnijih igara koje je Ubisoft ikada napravio. Iako se na dosta polja mogu videti unapređenja, srž Ubi igara ostaje isti, tako da mi je teško da preporučim Frontiers of Pandora bilo kome ko nije ljubitelj tumaranja džunglom ili okoreli Avatar fan. Ako ste igrali bilo koji FC u poslednjih deset godina, nećete naići na ništa preterano inovativno u smislu borbe i gejmplej mehanika.

Avatar: Frontiers of Pandora je dostupan za PC, PS5 i Xbox Series X/S

Autor: Nikola Aksentijević

Igru ustupio: Ubisoft

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post Džungla i plavi ljudi iz svemira: Avatar: Frontiers of Pandora recenzija appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu