Ovo je već druga priča: Star Ocean: The Second Story R recenzija

[SolidChief]

Iako je Star Ocean serijal prisutan oko četvrt veka, njegovo ime daleko slabije odjekuje od popularnijih JRPG naslova. Za razliku od Final Fantasy pa čak i novopečenih igara žanra, ova franšiza nikada nije uspela da doživi masivni uspeh na globalnom nivou. U pitanju je zaista neobična situacija jer su njene igre uvek bile ne samo originalne, već i prilično kvalitetne.

Kao verovatno najbolju od njih, Square Enix je odlučio da iz zaborava izvuče The Second Story i u potpunosti ga osveži rimejk izdanjem. Time je ovaj stari naslov obogaćen modernim dodacima koje ne samo da će stari igrači ceniti već i neki novi obožavaoci. Na neki način, igra pruža izuzetno snažan retro osećaj, kao što to čini još jedna igra koju sam imao priliku da opišem u istom broju našeg časopisa. Ali za razliku od Super Mario RPG-a, ova Star Ocean priča je mnogo više rađena po originalnoj “japanskoj recepturi”.

Radnja podseća na klasičnu JRPG priču, gde nas stavlja u ulogu jednog od dvoje likova. Na igraču je da izabere hoće li igru krenuti kao Klod C. Keni, mladić iz visokotehnološkog društva, ili kao Rena Lanford, mlada devojka sa posebnim isceliteljskim moćima. No bez obzira na inicijalni izbor, ovo dvoje likova se uskoro sreću na planeti Ekspel i počinju zajedničku pustolovinu.

Bez obzira na izbor, većina igre će se odvijati slično s obzirom na blisku saradnju ova dva lika. Ali postoje izvesne razlike koje se mogu i uvećati u zavisnosti od izbora koje načinite tokom daljeg igranja. Šta da kažem kada igra ima oko stotinak potencijalnih završetaka, što je prosto cifra od koje može da vas zaboli glava. Ali savetujem da se ovom brojkom ne opterećujete već prosto da se prepustite avanturi i odnosu između Kloda i Rene, čije razlike po pitanju sredine iz koje dolaze, stvaraju okruženje idealno za zanimljiv razvoj karakterizacije likova.

Star Ocean: The Second Story R zapravo donosi širok dijapazon likova, sa ukupno čak 12 igrivih. I dok nećete biti u mogućnosti da prikupite baš sve likove pri samo jednom prelasku igre, nećete ni osetiti da nešto propuštate, s obzirom na njihove brojne i dinamične interakcije. Igra poseduje sistem “private actions” kojim možete dublje istražiti odnos između dva lika, čime se svakako daje razlog igračima za više prelazaka igre.

Nažalost, ukoliko očekujete kvalitetnu priču po pitanju sjajno napisanih zapleta, moraću da vas razočaram. Stoga ukoliko niste neko koga kroz igre primarno zanimaju odnosi između likova i generalni osećaj mikro-narativa, bojim se da možete ostati razočarani. Tako je bio slučaj i sa mnom, gde sami dijalozi jesu simpatični pa na trenutke i urnebesni, ali konkretna priča je poprililno slaba i jedva da me je motivisala za daljim igranjem.

Za razliku od većine JRPG igara, ovde nemamo potezni sistem pri borbama. Kao i u originalu, The Second Story R borbeni sistem zadržava mehaniku igranja u realnom vremenu. U vašem timu može biti do četiri igrača koji aktivno učestvuju u borbi, dok vi kontrolišete samo jednog. Ostali su naravno pod komandom računara a vi možete proizvoljno menjati njihovo ponašanje ili u potpunosti preuzeti kontrolu nad njima.

Borbe su uzbudljive i izgledaju poprilično atraktivno, kada efekti počnu da pršte po ekranu. A tu su i sistemi kojima možete da slomite gard protivnika ili da preciznim pritiskom dugmeta, uradite kontranapad. Zapravo, na papiru ovo nekako zvuči i bolje nego što jeste, jer primera radi, mehanike izbegavanja zahtevaju nerealne količine preciznosti. Usled slabijeg odziva i haotičnih dešavanja, mogu nastati frustracije tokom ključnih trenutaka.

Istovremeno, iako raspored komandi nije preterano komplikovan nakon što se na njega naviknete, opet nije ni naročito intuitivan. Drugim rečima, kada sam jednom prilikom napravio pauzu od igranja u trajanju od nekoliko dana, pa pri povratku odmah uleteo u neku borbu, bio sam toliko pogubljen da su me protivnici uništili za svega par sekundi.

I dok priča i same borbe meni lično nisu najbolje legli, vizuelno – ova igra je druga priča (ha-ha?). Iako smo se možda do sada navikli na kombinaciju 2D likova i 3D okruženja u nekim od uspešnijih Square Enix naslova modernog doba, još uvek ne izostaje ta doza oduševljenja ili barem pozitivnog ushićenja kada se zaigra jedan ovakav naslov.

Dizajn okoline, svetla i senke, daju izuzetno veliku dubinu igri koja je ispunjena retro, pikselizovanim 2D karakterima. Reklo bi se da je igra spoj najboljeg od dva sveta i na oko zaista lepo izgleda. A tu su i brojne, u potpunosti različite lokacije, gde svaka sa sobom donosi neki potpuno drugačiji osećaj. Meni lično na ovom polju utisak jedino kvari nestajanje određenih objekata kada se dovoljno udaljite od njih ili smanjenje detalja na distanci. Sve ovo jesu uobičajene stvari u video igrama, ali ovde su nekako evidentnije nego inače.

Ukoliko niste neko ko se može zadovoljiti samo borbama i pričom, ne brinite. The Second Story sa sobom nosi čitav dijapazon dodatnih aktivnosti. Tako se recimo možete posvetiti pisanju knjiga ili muzike, kao nešto sa strane. Na ovaj način sebi možete olakšati život dobijanjem različitih bonusa, a ukoliko imate i odgovarajućeg partnera za neku od ovih veština, možete sve podići i na viši nivo.

Tu su naravno i različita udruženja gde se možete upustiti u dodatne izazove i zaraditi mnoge nagrade uključujući novac i superiornu opremu. U svakom slučaju, ukoliko se zaljubite u igru i uz nju nameravate da provedete mnogo vremena, ne brinite – imaćete i te kako šta da radite dok polako “krckate” priču.

Napomenuo bih još i muziku, koja dolazi u originalnoj ali i osveženoj varijanti. Pa i pored toga što suštinski jesu kvalitetne numere u pitanju, meni isto nisu naročito lepo legle. Naročito kada su počele da se ponavljaju, što opet nije ništa strano za igre ovog tipa, ali sada mi jeste malo zasmetalo. Zapravo, preporučujem vam da pretražite YouTube i poslušate i sami par komada iz igre pa procenite sami. Možda sam ja samo ovaj mesec redovno na pogrešnu nogu ustajao…

SF elementi u japanskim RPG naslovima ovog kalibra, nisu tako čest motiv. U tom smislu, ova igra je pravo osveženje. Možda po pitanju priče, pažnju traži u mlađoj publici, a u smislu borbi nudi neispoliran ali bombastičan i duboko proizvoljan sistem. Ali u srcu ovo je jedan izuzetno dobar naslov, čiji nedostaci neće moći da vas spreče da uz njega provedete besprekorno zabavno vreme.

Meni možda nije idealno “kliknuo” u ovom trenutku, ali već vidim kako mu se iznova vraćam u narednim godinama. Možda da opet neslavno poginem za pet sekundi u prvoj borbi pri povratku, ali nesumnjivo i da otkrijem nešto novo i produbim iskustvo za koji milimetar više.

Star Ocean: The Second Story R je dostupan za PlayStation 4/5, PC i Nintendo Switch

Autor: Milan Živković

Igru ustupio: Iris Mega

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post Ovo je već druga priča: Star Ocean: The Second Story R recenzija appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu