Istorija Srba

[Dule_smor]

Quote

Мистерија таписерије Косовског боја у Француском дворцу... 
Случајност је хтела да један туристички обилазак дворца Шонансо на Лоари историчара и професора на париској Сорбони, др Бошка Бојовића, донесе невероватно откриће — монументалну таписерију Косовског боја!
У једном од најпознатијих и најпосећенијих двораца у Француској, таписерија се налази у предворју собе која је припадали краљици Марији Медичи.
Византолог, дугогодишњи професор на катедри за историју на чувеној Сорбони, Бојовић каже да се не зна од када је таписерија на том месту у дворцу, који је током дуге историје мењао власнике, а од 1913. године је у поседу индустријалаца, породице Меније, која га је претворила у музеј.
Он указује на то да је посреди несумњиво дворска таписерија, вероватно с краја 16. века. Такве таписерије, а она је димензија 5,5 метара са 3,5 метра, није себи могао да приушти неко ко није са двора. Оне су рађене месецима, некад и годинама, и то је јако много коштало.
У покушају да нешто више сазна о пореклу и наручиоцу таписерије, Бојовић се запутио у белгијски град Оденард, где су у 16. и 17. веку биле огромне ткачнице, мануфактуре, у којима је радило више од 100.000 људи. На основу рада, извесно је да је таписерија из тих фландријских ткачница, где постоји не само леп музеј посвећен њима, него и огроман архив где се налазе хиљаде уговора са именима наручилаца таписерија.
Највероватније постоји и уговор о томе ко је наручио таписерију „Косовски бој“, али такво откриће захтева велико истраживање.
„На коментару који се налази уз таписерију о томе шта она представља, пише да је то Косовска битка из 1389. године, пише ко су учесници битке, али и да је то најважнија битка у средњем веку у Европи. Пише још и то да је поводом те битке, француски краљ Карло Шести наредио да звоне звона у свим црквама у Француској, у част победе хришћанске војске над Турцима и да је лично отишао у Нотр Дам на молебан тим поводом“, наводи Бојовић.
Помиње се, додаје он, и то да је управо француски краљ наредио да се служи Те Деум (химна захвалности и ода Богу) у Нотр Даму, помињу се и цар Лазар и Милош Обилић, такође се објашњава да је у средишњем делу таписерије патријарх Спиридон, који благосиља српску војску, а да је у левом горњем делу турска војска која се повлачи.
У подужем коментару испод кога је потписана Ен Фостер, наводи се и то да „Анђели истребитељи“ на таписерији сатиру турску војску и терају је у бекство, као и то да је она могла настати после велике хришћанске поморске победе код Леванта 1572. године, прве велике победе против Османске империје после оне на Косову.
Зато што се турска војска повукла са Косова поља, а победником се сматрала она која на њему остане, слављена је победа српске војске. Бојовић, међутим, каже да ми не знамо исход битке, јер се турска војска повукла како би Бајазит могао да осигура трон после погибије цара Мурата. Али, невезано од исхода саме битке, он указује на њен значај.
„Има битака као Бородино, које су неизвесне по исходу, али имају своје последице. Бородино је било војнички нерешена битка, а у ствари руска победа. А овде је по запису на косовском стубу Деспота Стефана Лазаревића из 1402. године, била победа хришћана. И други извори што су ближе догађају говоре о победи хришћана. Али, политичке последице су биле другачије“, указује овај историчар.
На опаску да би се могло рећи да Косовска битка на неки начин и данас траје, Бојовић каже да то има своје објашњење.
„Косово је, у сваком случају, увек имало геостратешки значај. У средишту Балкана, на скоро једнакој удаљености од три мора. Ту су биле велике битке и пре и после Косовске битке. Није чудо што се и данас на том простору Косова и Моравске и Вардарске долине ломе копља и велике силе и њихови експоненти, њихови пиони, отимају и боре за тај простор“, напомиње Бојовић.
Он подсећа да је на тој територији, после Косовског боја, исто тако значајна битка вођена и 1448, где Срби нису учествовали директно, али јесте малтене пола Европе, и била је велики пораз хришћана. Такође, битка код Качаника 1690. у рату Свете лиге против Турске. Па Кумановска битка 1912. године, после које су Турци коначно напустили Косово и Метохију. Све је, каже он, у тој зони и том окружењу.
Таписерија „Косовски бој“ у дворцу Шонансо на Лоари, каже Бојовић, колико значи част и поштовање српској војсци, толико може бити и извор за нова сазнања о тој бици.
Бојовић је са жаљењем констатовао да су Французи у средњем веку имали више слуха за значај Косовске битке и за поштовање онога што је српска војска урадила 1389. него што данас имају за велику победу српске војске, раме уз раме са француским војницима у Првом светском рату.