Jao ljudi koliko srece a i tuge na jednom mestu.
Zove me cale jedno veche da dodjem kuci. Ulazim u dnevnu sobu, kad tamo, moj prvi pc. Jebote kolika sreca. 97. beshe, ja drugi razred. Tu sam neshto kao gledao, al' prvi put sam se igrao tek ujutru. Secam se k'o da je juche bilo, bio sam neka medjusmena, shkola kretala tek u 10, napolju sneg. Igrao sam Fifu '94.
Birao sam neki Fifa all-star team i igrao protiv Koreje, dobio sam 4:0. Ah...
Jedna od prvih igara koju sam igrao kod nekog druga:
286, crno-belo sve. Loshe mi je ishlo, bio sam bash mali, ne znam dal' sam imao 4-5godina.
Bombardovanje, u selu sa 2 pca, ovo do besvesti.
Posle sam se navukao na SC i Diablo2, Diablo sam bio u stanju da igram bukvalno 20h dnevno. Naravno, igrao sam i HOMM3, al' manje.
Malo kasnije sam kod druga igrao ovo
Ljudi, koja sreca i zadovoljstvo igranja nje. Mislim da nikad nishta nisam igrao sa vecim uzivanjem od Desperadosa.
U to neko vreme, i uz Tonija sam nolajfovao.
Kraj osnovne, sate zivota sam provodio igrajuci WC3, gledao sam replayeve i radio na svom microu lol. A onda sam se zajebao i kupio WOW, 5godina ode u kurac.
Modem, muchenje sa konekcijom, ja koljem gorile po Stranglethorn Valeu i slusham Ghost of the Navigator
Svashta sam preskochio, dodacu mozda neshto josh...