bolkonski

http://youtu.be/Ob-wn52Dkmk

I? Kakav je Rotfus? Vidim da ima dve knjige, pa ako valja da ih čitnem.

Odgledah Blue Jasmin od Vudi Alena. http://www.imdb.com/title/tt2334873/?ref_=nv_sr_1 Sjajan film. Kejt Blanšet je naravno sabila ulogu. Scenario ima uspone i padove, ali je dosledan i daje poentu. Ovo je jedan od boljih Vudijevih filmova.

haha, ovo deluje kao kontra lemings!

Štroks sisica!

Bolje je dve ekipe i rotacija, a ako neko baš hoće da igra nek igra, naći će se neko ko hoće da se rotira!!!

Meni se đasvi do jaja. Jedino što deluje kao trejler. Dinamično je. Ova dva lika (kum i majstor) su carevi. Sto puta bolje nego kojotarije. Taj font, to je ok zamerka, ali ko da je bitno ionako toliko brzo prođe da se ni ne vidi. Meni je stvarno vrh, naročito što traje oko 3 minuta. Sabijeno. Vrh. Imam samo jednu zamerku, u vezi sa psovkama je, ali nije bipovanje, nego, jednostavno, ne znaš da psuješ. Mislim, ti to ne znaš ni u rl-u, a ovde si isti kko u rl-u, dakle, bezveze je. Evo ti ukratko teorija o psovkama: 1. Ne može svako da psuje. 2. Psovanje mora da bude opravdano, a ne besmisleno. Ako mene pitaš, ja bih u potpunosti izbacio psovanje kada si ti u pitanju, ostavi to ovoj dvojici, ako im se desi. I naravno, neka ljubav vlada!

Ne bih da vam solim pamet, ali mislim da je u potpunosti nerealno da gradite bazu, a da u njoj u po dana u po noći nema ljudi. Jednostavno, kao i u RLu, za izgradnju države (!) neophodan je velik broj ljudi koji ne spavaju ili rade u smenama i veoma dobro su organizovani. Ovo vam samo kažem da bih vam podigao moral, jer mi se čini da je igra vrh, ali da imate nerealna očekivanja kao kada se deca igraju u pesku, klinac napravi zamak i dođe drugi klinac i jednim šutom sve razori. To je normalno. Nemojte da odustajete, ja sam uz vas i neka ljubav vlada!!!

Dolazim i ja ako me Giba poveze!

Odgledao sam ja još davno (inače je rađeno prema nekom treš sličnoimenom tjub crtanom od istog tvorca) pilot, i iako mi je bilo kul, nije me zadržalo. Hteo sam da kažem da je ok pogledati prvu epizodu!

Ovaj Vuds bi odmah da preskače korake, e pa ne može!

Ovo je carski topik. Aj nek neko javi kako ide na zvaničnim serverima. Nije igra toliko skupa, manje od 20e. Mislim, ne kažem da je džabe, samo kažem... E da, treba Spua da nagnate da igra.

Juče sam pričao sa jednim drugarom i nekako smo se dotakli Malera i ja mu rekoh, da bi razumeo Malera moraš da slušaš prvo Betovena, to, to i to. I onda sam skapirao da bih mogao da napravim neki svrsishodni, pseudo edukativni post na temu u naslovu topika. - Prvo da se razumemo, ja nisam nikakav autoritet i svako je pozvan da mi prkosi i doprinosi temi. - Drugo, trudiću se da dopunjujem topik hronološki pošto prvo šta budem napisao neće obuhvatiti sve vremenske periode, a kamoli sve kompozitore. - Treće, neću tupiti mnogo o istoriji muzike jer toga ima dovoljno na netu (ostaviću imena kompozitora na engleskom), a o teoriji muzike ne znam gotovo ništa, tako da ću tu ubaciti samo po nešto ako je preterano važno i to u laičkom tonu. - Četvrto, biće reči o vremenu i tehnologiji u kome je muzika nastala, ali čisto da bismo imali ideju kako je to nekad izgledalo, jer i toga ima dovoljno na netu. - Peto, sve što ću napisatije prilično lično i subjektivno, tako da imajte to u vidu. ------------------------ Zašto počinjemo od baroka? Pre baroka, naravno, klasična muzika postoji, ali ja se njome ne bih bavio iz dva razloga: prvo, slabo je poznajem, drugo, notni sistem koji danas postoji je razvijen na početku baroka, što na neki način određuje (u mojoj glavi) početak ozbiljnog zapisa ozbiljne muzike. Barok je period u muzici koji traje od 1600. godine do smrti Baha, 1750. i u njemu se radja možda i najvažniji muzički oblik, opera. Za mene lično je to saznanje (nastanak opere i njena važnost) bilo šokatno, jer nikada operu nisam shvatao kao nešto ozbiljno i gledao sam na nju kao na nešto potpuno prizemno, da ne govorim da nisam ljubitelj vokalne muzike u klasici. Ispostavilo se da je opera verovatno najviše od bilo koje muzičke forme uticala na klasičnu muziku. Mnogo je razloga za to, ali sigurno neki od važnijih su: opera je vokalno instrumentalna forma, opera je svetovno delo, svi kompozitori vole libreta, svi solo instrumenti u instrumentalnoj muzici "glume" vokale (u baroku, kasnije ne, ali to je polazna tačka), itd. Ali pošto nisam ljubitelj opere, o njoj neće biti reči mnogo i veoma retko ću ostaviti neki link. Pominjem samo njen značaj koji je fundamentalan u razvoju muzike. Što se tiče instrumenata, u baroku su skoro u potpunosti drugačiji instrumenti nego danas što su. Gudačke instrumente (bez ulaženja u detalje zašto, isto ima na netu) je teže svirati, mada je zvuk koji ispuštaju skoro isti kao današnjih. Klavir koji danas poznajemo ne postoji. Postoji čembalo koje je u odnosu na klavir kao smrt u odnosu na život. Orgulje doživljavaju svoj maksimum. Još jedna veoma bitna stvar koja važi za celokupnu muziku do masovnih medija - muziku možete da slušate samo uživo. Ovo je svakome jasno, ali siguran sam da o tome malo ko razmišlja kada sluša muziku. U čitavom baroku, osim duhovne muzike i opere, ono šta danas nazivamo klasičnom muzikom sluša plemstvo, tj. jako mali broj ljudi. Tokom klasicizma će se situacija malo promeniti, ali o tome kasnije. Zašto je ovo važno? Pre svega što moramo da se izmestimo iz današnje perspektive u kojoj je muzika dostupna skoro svuda i skoro svima. A to dalje znači da se muzika pisala za potrebe određenog broja ljudi i po narudžbini. Takođe, naručioci, plemići, su uglavnom i sami znali da sviraju neki instrument, tako da sama muzika, iako nije laka za izvođenje, nije bila ni previše teška (o ovome ću više reći kada stignemo do Betovena). Postojali su amaterski kamerni orkestri koji su dominirali u odnosu na profesinalne. Do nas dalje dovodi do toga da je skoro sva muzika (osim opere i duhovne muzike) pisana za kamerne orkestre, što znači da je izvođena u malim salama (logično, u dvorčevima plemića), što znači da je relativno tiha. Ako je neko nekad imao prilike da sluša čembalo zna da mora da sedi u maksimum trećem redu u Kolarcu da bi ga čuo. --------------------------- Johan Sebastijan Bah (Johann Sebastian Bach) Zašto počinjem od visokog baroka? Zato što mogu. Šalu na stranu, odmah udaramo u suštinu. To ne znači da ne postoje drugi važni i značajni kompozitori baroka, naravno da postoje i ogroman ih je broj i biće ovde i njihovih kompozicija, jednostavno, na "slučaju Bah" je najlakše i najdalekosežnije objasniti barok. Osim toga Bah je (neki se neće složiti sa poređenjem) kao bluz u modernoj muzici, osnova i svi mu se pre ili kasnije vraćaju, a sigurno u poznoj karijeri shvate da je to to. Ako sam malo preterao, nisam, videćete! Za barok, a naročito Baha, je karakteristična muzički princip u komponovanju koji se zove fuga (fugue - detaljnije na netu). U klasicizmu će fuga biti prezrena, ali sa Betovenom će se vratiti. Ispod sledi čuvena Bahova čakona (chaconne) i poslednji je stav druge partite za solo violinu. Čakona je inače vrsta plesa što je tipično kao motiv stavova u klasičnoj muzici. Sama čakona je u formi fuge. Zašto je baš ova bitna? Pre svega u pitanju je solo instrument zbog čega nam je lakše da uđemo u sam princip fuge (uđemo u smislu jasno čujemo sve i onda ako nastavite negde da jurite analize u potpunosti će vam biti jasno šta je tačno šta), a zatim i što je ovo verovatno jedan od najčuvenijih, najznačajnijih i najtežih za izvođenje stavova i uopšte kompozicija ikada napisanih za violinu. Ova čakona je uticala na apsolutno sve kompozitore i izvođače koji su se rodili posle njenog nastanka. (ukoliko imate prilike, skinite sve Bahove sonate i partite za solo violinu, ima ih po tri, ukupno šest. Što se izvođenja tiče, ovo je najbliže onom koje ja volim, a ja najviše volim izvođenje Viktora Pikajzena - Victor Pikaizen) Postoji jedan mit o Bahu koji kaže otprilike ovo - Bah je pao u zaborav dok ga nije otkrio Mendelson i u velikom stilu vratio na scenu 100 godina posle Bahove smrti. Tačno je da je Mendelson vratio određena Bahova dela na scenu i to pre svega svetovnu scenu, ali ne samo da Bah nije bio zaboravljen nego su svi kompozitori i izvođači svoje prve korake učili na Bahovim sonatama za klavir i Goldberškim varijacijama, a Bahova duhovna muzika nije imala apsolutno nikakav prekid. U tom svetlu, evo celokupnih Goldberških varijacija u čuvenom izvođenju Glena Gulda iz 1981. (Guld je 25 godina ranije snimio isto Goldberške varijacije i ako možete da ih nađete poslušajte ih paralelno sa ovim, da vidite razliku u razvoju jednog od najboljih izvođača dvadesetog veka. Takođe, imajte u vidu da su one pisane za čembalo i da ni u najgorem ludilu nisu ovako zvučale i pitanje je da li bi Bah bio srećan kada bi ovo čuo. Ja svakako jesam) Da ne ispadne da samo forsiram solo instrumente, evo jednog koncerta za de violine. Inače, Bah je bio veliki štreber i znao je bukvalno i apslutno sve što je u tom trenutku bilo objavljeno od muzike. Bio je veliki fan Vivaldija i transkribovao je nekoliko njegovih kompozicija i puno od njega naučio. Treba imati u vidu da se barok razlikovao (i ne samo barok, to važi za muziku uopšteno gledano) od zemlje do zemlje. Tako imamo italijanski, francuski, engleski i nemački barok od kojih svaki sa sobom ima nešto posebno, karakteristično za tu zemlju i tog kompozitora. Bah i generalno nemački barok imaju tendenciju sinteze svih ostalih baroka, što je još jedan od razloga zašto je baš Bah dobar kao primer za barok. U Bahu je ceo barok. (Ovaj koncert za dve violine je inspirisan Vivaldijevim koncertom za dve violine, pa možete da ga potražite i poslušate zajedno sa ovim. Ovo izvođenje je staro, ali su u njemu dva vrhunska izvođača dvadesetog veka) Jedna od veoma bitnih karakteristika barokne muzike (osim onih koje možete naći na netu) je da je to visoko intelektualna i visoko emotivna muzika, ali emocije nisu ličnog nego opšteg karaktera. Šta to znači? Sada kada imamo samo barok, nije lako objasniti i kasnije sa klasicizmom i romantizmom će biti mnogo jasnije, ali, muzika je tako komponovana da se se određena tema razvija i napreduje i ima svoj jasan kraj tokom izvođenja, a da su emocije opšte u smislu da nisu povezane konkretno sa kompozitorom nego na primer, ako je u pitanju tuga, to nije tuga kompozitora za igubljenim detetom, nego univezalna tuga, svačija. ---------------------- Za sada toliko. Sledeće nedelje ćemo nastaviti sa klasicizmom. Usput ću napraviti neki spisak kompozicija baroka koje bi trebalo poslušati.

Za promenu jedna vazna vest http://www.universetoday.com/108386/bright-new-supernova-blows-up-in-nearby-m82-the-cigar-galaxy/

Nemam reci koje sabijanje. Hteo sam prvo da istaknem jednog, pa dvojicu, ali jedino mogu da istaknem sebe koliko sam los, ostali su bukvalno sabili. Najbolji fudbal koji sam igrao ikad! Svaka cast i organizaciji!

Vraticu ga ja jer je ok momak!

Jebote bio sam u skorije vreme 10 puta tamo i nisam izvalio balon...

Udjem na gornji ulaz za skvosh ili onaj ispod?

Naci balon je bas u samom pionirskom gradu?

Dolazim! Ne samo zbog mid lvla! Ko ide iz grada moze da bude povezen!

Evo originalni izvor. http://www.nature.com/news/light-from-ancient-quasar-reveals-intergalactic-web-1.14550

Podrska za bezpogovorno odrzavanje sutra. Dosao bih, ali moram da potvrdim sutra. Bolje je da se igra 5na5 sa izmenama...

Januzej je hit iz dva razloga. Prvo, najbolji je igrac sredine terena trenutno u Junajtedu (posle Runija ukupno najbolji), drugo, sa osamnaest godina je na sebe preuzeo odgovornost kreatora igre. Njegov minus je neiskustvo, ali ja se ne secam kada sam video nekog ko je ovako igra a da je "pao s neba". Zeli da igra, svuda je, vrhunski talenat, kako onda da se ljudi ne loze?

Da, i to naročito poslednja scena (ne poslednja, poslednja, nego poslednja u zapletu) je isforsirana, ali ok, sad se nekako lakše diše, ipak je Holms!

Mislim da u Pul treba da me angažuje kao odbrambenog igrača!