bolkonski

Kobaja emotivac!

Da joj se osuši zbog definicije!

Nego, gde smo ono stali?! Ah da, kod početka klasicizma. Ali pre toga, da zaršimo o Bahu. Zašto je taj Bah toliko predrkan da prostite? Niko ne zna! Teorije se kreću od toga da je njegova muzika čista matematika do toga da je njegova muzika misticizam, božanska i da je ljudskom umu nedostupna. Kao i obično, verovatno je istina nede u sredini, dakle balansu. Prvo moramo da postavimo pitanje, šta je to muzika? Moja definicija, mada je više razmišljanje je sledeće: Muzika je jedina umetnost i uopšte ljudska delatnost koja podjednako zastupa racionalno i iracionalno čoveka, odnosno sve ono šta čovek može i ne može da razume, ono šta je on i ono šta je van njega. Muzika je apsolutna jedinstvenost svega što je čovek ikada iz sebe iznedrio, nezavisno od načina porođaja. Stvar je u tome što u muzici postoji orgroman broj pravila i kompozitor pokušava da napravi strukturu ili da sruši pravila i napravi drugu strukturu i to je taj racionalni deo. Ali nijedan kompozitor koji je napravio vanvremensko muzičko delo, ne zna kako je uspeo da stvori tu kompoziciju. Ne zna, jer muzika prevazilazi čoveka, a istovremeno je njegov proizvod. Dosta kenjaže, vratimo se na Baha. Bah je uspeo da prevaziđe sebe, jer muzika to zahteva. Bah je doživeo svoju katarzu i onda se vazneo, a mi smo dobili to šta smo dobili, vrhunac jednog perioda muzike i jedan od vrhunaca ljudskog roda. Bah je imao dvadesetoro dece od kojih je desetoro preživelo, jedno vreme je čak držao časove latinskog, paralelno sa časovima muzike i svakodnevim komponovanjem muzike za potrebe crkve u kojoj je u tom trenutku radio. I pored toga, uspeo je da napiše vrhunska svetovna dela, neprestano visi u biblioteci kao pravi knjiški moljac i svira. Kada mi neko kaže "Nemam vremena", ja se odmah setim Baha. Klasicizam Šta ovde imamo? Naravno, Hajdna i Mocarta. Klasicizam je nastao na talasu prosvetiteljstva koje je, pre svega naučnom revolucijom Njutna, potreslo Evropu i talas na kome i dalje (nezavisno od njegovog kvaliteta) i dalje jašemo. Kao i svaka nova generacija i ova je morala da se delimično odrekne prošlosti (baroka) da bi mogla da napreduje. Klasicizam je bio prilično radikalan u tom smislu. Odustalo se od navodne komlikovanosti i kitnjatosti (?) baroka i prešlo na jednostavnost i jasnoću. Posle dugotrajnog slušanja muzike možete bez ikakvih problema da prepoznate iz kog perioda dolazi muzika, čak i ako je nikada niste čuli. To je jedini način kako mogu da vam pojasnim gornju, veoma sumnjivu rečenicu. Muzika je za razliku od ostalih umetnosti samo delimično razumljiva laiku. To znači da ako ne poznajete muzičku teoriju, nikada ikada nećete moći da razumete ceo jedan segment muzičkog dela, a taj deo je jedan od najvažnijih, jer on ne podleže ukusu, jer je praktično nauka. Žozef Hajdn (Joseph Haydn) je otac dve najvažnije muzičke forme u klasici - simfonije i gudačkog kvarteta. Ova dva muzička obilka su suština instrumentalne muzike od klasicizma pa na ovamo. Vi niste ozbiljan kompozitor koji iza sebe nema simfonije i gudačke kvartete (razume se da nije pravilo, malo sam prenaglasio priču). Za Hajdna važi da je bio verovatno jedini muzičar svih vremena koji je bio moralna gromada, odnosno kao čovek, ličnost bez premca. Ne znam koliko je to bitno, ali mislim da jeste, jer daje nadu svakom neafirmisanom umetniku da biti vrhunski umetnik ne znači biti nenormalan. On je takođe "izmislio" muzičku formu sonate koja je i dan danas postoji i nemoguće ju je izbeći (teoriju sonate može guglati da biste shvatili šta ona predstavlja u muzičkom smislu). U vreme kada je Hajdn komponovao nije postojalo samostalno komponovanje, u smislu, sad ću ja da sednem i da napišem muziku, pa će to neko da objavi i izvodi. Postojale su mecene, od kojih su neke bile veoma striktne u svojim zahtevima. Tako je Hajdn proveo ogromnu većinu svog života u jednoj bogatoj plemićkoj porodici i kojoj je živeo i radio. To znači da se kasno "probio", ali isto tako znači da je u muzičkim krugovima bio verovatno najcenjeniji kompozitor svog vremena. http://youtu.be/OYyvpDUBCh0 http://youtu.be/ffBK-EYjs90 Hajdn je takođe bio poznati učitelj, pa je Mocart za veoma malo bio njegov učenik (bili su veoma dobri prijatelji), a na kratko je bio i Betovenov učitelj. A kad smo kod Mocarta... Volfgang Amadeus Mocart (Wolfgang Amadeus Mozart) je verovatno najbolji primer da Bog postoji (ukoliko ste vernik) ili da je u potpunosti jedinstvena genetika mutacija koja se nikad pre ni posle u istoriji čovečanstva nije desila (ukoliko ste naučnik). Evo danas još jedan pozdrav za Vudsa!!! Mocart nije komponovao kao drugi, normalni ljudi. Kako se komponuje? Ako recimo imate orkestarsku kompoziciju, prvo se napiše kratka kompozicija koja se potom orkestrira. Kako je to radio Mocart? On je samo pisao, sedne i napiše sve, odmah, bez prepravki. Iz njega je kuljalo i zato je, i pored toga što je umro u trideset petoj godini života, jedan od najplodnijih kompozitora ikad. On je u popularnoj kulturi sigurno kompozitor klasične muzike broj jedan. Niko, nikad nije, a mislim da ni neće, biti toliko talentovan. On je klasicizam doveo do vrhunca. Ja inače nisam pristalica šta bi bilo kad bi bilo i ovo je jedini put kada ću reći da ko zna šta bi bilo da je Mocart živeo bar još dvadeset godina. Mocart je dokaz da genije u čoveku ne može da bude uništen ni sa čim osim smrću. Ne postoji apslutno ništa šta je Mocart komponovao, a da nije sam vrh ili iznad. Ukoliko imate strpljenja pronađite video ovog koncerta gospodina Horovica u Moskvi 1986. To je jedan od najlegendardnijih snimljenih koncerata svih vremena. Kada vidite kako odrasli muškarci u publici rone suze biće vam jasno kakve su Rusi u stvari sisice, ne, nisam to hteo da kažem, hteo sam da kažem, videćete šta znači vrhunsko izvođenje vrhunske muzike! Figarova ženidba, iako opera koju ne volim, na ovom delu uvek umrem od smeha, ne zato što znamo iz crtaća, nego zato što je Figarova ženidba komedija. Pavaroti je, kažu, najbolji snimljeni tenor svih vremena, a vi nađite bolji snimak ako imate. Poenta ovog je Mocartov dijapazon, jer sad ide, šta, pa naravno Rekvijem. Mocart je prvi kompozitor klasične muzike ikad koji je živeo bez patronaže i odlično zarađivao. Da nije bio kockar i kurvar verovatno bi doživeo duboku starost. On je u jednom trenutku rekao: "Neće mene da lera neka tamo "gospoda", sve ću da vas pokidam bre". I bi tako. Posle njegove smrti, njegova žena je postala bogata udovica. Mocart je bio veliki obožavalac modernih tehnologija, pa je verovatno jedan od prvih ljudi koji su svirali na forte pianu, preteči današnjeg klavira. Već sam pominjao da tehnologija i u muzici ima karakter napretka, jer ako imate moćniji instrument, možete da komponujete moćniju muziku. I pored toga, čembalo je dominiralo celim klasicizmom. Ne znam da li sam pomenuo da u Beogradu postoji, takođe, i festival čembala, u gradskoj skupštini, svake godine. Ulaz je besplatan, pa morate da dođete malo ranije zbog mesta i ne dišete tokom izvođenja! Poenta pominjanja modernih tehnologija je u tome što su kompozitori kao što je bio Mocart, komponovali za instrumente kojih je tada bilo ukupno tri na celom svetu, što će reći, gledali su u budućnost. Zato danas kad svirate Mocarta na klaviru, on deluje prirodno (a ne kao da je pisan za čembalo) i koristi većinu klavijature. To me podseti. Beč je od klasicizma pa do Prvog svetskog rata bio centar klasične muzike Evrope i sveta. Svi od sredine osamnaestog veka pa na ovamo su određeno vreme proveli u Beču. To je interesanta činjenica, jer to znači da je ondašnje plemstvo imalo sluha! Zato su svi kompozitori hrlili u Beč, Meku muzike, raj. Samo da kratko pomenem da je Mocart u potpunosti bio upoznat sa Bahovim, pre svega, delima za klavir. Nije imao vremena da mu se vrati, jer je mlad umro, ali sigurno bi! Evo nečeg što svi znamo, što znamo nesvesno, što znamo a da ne znamo da je Mocart! To bi bilo to za danas. Lično bih preporučio sve klavirske sonate od Mocarta. Biće i lista ovih dana. A možda mi i komp vrate. I neka ljubav vlada!!!

Aha! Mislili ste da sam vas poboravio! Prvo jedan omaleni spisak barokne muzike koju ne bi trebalo propustiti, pa ćemo onda malo teorije i klasicizma. Pre nego što bacim linkove, da vam kažem da baroknih kompozitora (kao i uopšte kompozitora klasične muzike) ima baš, baš puno. Svaki od njih nije možda vrhunski, ali ima bar jedno odlično delo. Ova lista dole je početna tačka kao u svemu čime želite da se bavite. Ono šta bi Vudu hteo da preskoči i odmah da udari u glavu je nemoguće. Da bi se savladalo bilo šta i da biste u tome mogli da budete minimum sjajni poznavalac, ako ne ekspert, potrebne su dve stvari, vreme koje se meri u godinama i neprestano istraživanje teme koja vas interesuje. Dakle, ovo dole je samo početak i za nekog ko nije nikad slušao klasiku i za nekog ko je malo slušao ili malo posvećivao mentalne pažnje. I uopšte nije početak u smislu "odavde moraš da kreneš" nego je dobro krenuti odatle. Ja sam lično, sticajem okolnosti krenuo od Šostakovičeve desete simfonije i prvog klavirskog koncerta Čajkovskog. To su prve dve klasične kompozicije kojima sam se u potpunosti posvetio, laički (mada sam i dalje laik). (komp mi je na opravci, pa će ova lista biti dopunjavana, a i ostali ako imaju šta da doprinesu, ja ću metnuti) Tomaso Albinoni http://youtu.be/dSNnkL3hs5k Heinrich Ignaz Franz Biber Arcangelo Corelli Napomena. "La Folia" je renesansna tema kojom su u baroku bili opsednuti, tako da je to zgodna prilika da upoznate barokne kompozitore. Potražite od Jordi Savall-a izvođenja La Folie. Antonio Vivaldi Možda nije u redu što se nisam bavo ovim čovekom, jer je on verovatno najbolji predstavnik baroka. Možda nekom drugom prilikom. Jednostavno od ovog čoveka je se vrhunski i tu nema greške. Evo nekih mojih omiljenih. (ovo je prvi stav samo, ima još dva, srčujte!) (ovo je drugi stav, ukupno ima tri) Johann Sebastian Bach http://youtu.be/ipBim-WqNJI Sve što je ikada Bah napisao za solo instrumente je muzička Biblija. Svaki izvođač, bez presedana, je svirao Baha, svira Baha i sviraće Baha do kraja života. Svaki izvođač koji je snimio "ploču" je sigurno snimio i Baha. Ovo je misa, protestanstka misa, ko ne voli ne mora da sluša. Ovo je jedno od najboljih dela zapadne duhovne muzike ikada napisanih. Bah je za života bio poznatiji kao izvođač na orguljama nego kao kompozitor, kada govorimo o amaterima muzičarima i slušaocima. Iako sam ostavio ovu kompoziciju, potpuno je nerealno je slušati na kompjuteru i bilo kom sistemu. Ako budete imali prilike, u Beogradu se svake godine na vračaru u francuskoj crkvi održava festival orgulja, idite da čujete, orgulje se ne mogu porediti ni sa jednim instrumentom. DOPUNA 01 Potpuno sam zaboravio na Hendla čiji je jedan od najvećih fanova (isto kao i Vivaldijevih) bio niko drugi do, pogađate, Bah. Hendl je jedan od najznačajnih kompozitora baroka i uz Vivaldija i Baha sigurno najpoznatiji. Ovde ću ostaviti samo njegovo Mesiju, nešto u svakom pogledu vanredno. George Frideric Handel

http://youtu.be/Ob-wn52Dkmk

I? Kakav je Rotfus? Vidim da ima dve knjige, pa ako valja da ih čitnem.

Odgledah Blue Jasmin od Vudi Alena. http://www.imdb.com/title/tt2334873/?ref_=nv_sr_1 Sjajan film. Kejt Blanšet je naravno sabila ulogu. Scenario ima uspone i padove, ali je dosledan i daje poentu. Ovo je jedan od boljih Vudijevih filmova.

haha, ovo deluje kao kontra lemings!

Štroks sisica!

Bolje je dve ekipe i rotacija, a ako neko baš hoće da igra nek igra, naći će se neko ko hoće da se rotira!!!

Meni se đasvi do jaja. Jedino što deluje kao trejler. Dinamično je. Ova dva lika (kum i majstor) su carevi. Sto puta bolje nego kojotarije. Taj font, to je ok zamerka, ali ko da je bitno ionako toliko brzo prođe da se ni ne vidi. Meni je stvarno vrh, naročito što traje oko 3 minuta. Sabijeno. Vrh. Imam samo jednu zamerku, u vezi sa psovkama je, ali nije bipovanje, nego, jednostavno, ne znaš da psuješ. Mislim, ti to ne znaš ni u rl-u, a ovde si isti kko u rl-u, dakle, bezveze je. Evo ti ukratko teorija o psovkama: 1. Ne može svako da psuje. 2. Psovanje mora da bude opravdano, a ne besmisleno. Ako mene pitaš, ja bih u potpunosti izbacio psovanje kada si ti u pitanju, ostavi to ovoj dvojici, ako im se desi. I naravno, neka ljubav vlada!

Ne bih da vam solim pamet, ali mislim da je u potpunosti nerealno da gradite bazu, a da u njoj u po dana u po noći nema ljudi. Jednostavno, kao i u RLu, za izgradnju države (!) neophodan je velik broj ljudi koji ne spavaju ili rade u smenama i veoma dobro su organizovani. Ovo vam samo kažem da bih vam podigao moral, jer mi se čini da je igra vrh, ali da imate nerealna očekivanja kao kada se deca igraju u pesku, klinac napravi zamak i dođe drugi klinac i jednim šutom sve razori. To je normalno. Nemojte da odustajete, ja sam uz vas i neka ljubav vlada!!!

Dolazim i ja ako me Giba poveze!

Odgledao sam ja još davno (inače je rađeno prema nekom treš sličnoimenom tjub crtanom od istog tvorca) pilot, i iako mi je bilo kul, nije me zadržalo. Hteo sam da kažem da je ok pogledati prvu epizodu!

Ovaj Vuds bi odmah da preskače korake, e pa ne može!

Ovo je carski topik. Aj nek neko javi kako ide na zvaničnim serverima. Nije igra toliko skupa, manje od 20e. Mislim, ne kažem da je džabe, samo kažem... E da, treba Spua da nagnate da igra.

Juče sam pričao sa jednim drugarom i nekako smo se dotakli Malera i ja mu rekoh, da bi razumeo Malera moraš da slušaš prvo Betovena, to, to i to. I onda sam skapirao da bih mogao da napravim neki svrsishodni, pseudo edukativni post na temu u naslovu topika. - Prvo da se razumemo, ja nisam nikakav autoritet i svako je pozvan da mi prkosi i doprinosi temi. - Drugo, trudiću se da dopunjujem topik hronološki pošto prvo šta budem napisao neće obuhvatiti sve vremenske periode, a kamoli sve kompozitore. - Treće, neću tupiti mnogo o istoriji muzike jer toga ima dovoljno na netu (ostaviću imena kompozitora na engleskom), a o teoriji muzike ne znam gotovo ništa, tako da ću tu ubaciti samo po nešto ako je preterano važno i to u laičkom tonu. - Četvrto, biće reči o vremenu i tehnologiji u kome je muzika nastala, ali čisto da bismo imali ideju kako je to nekad izgledalo, jer i toga ima dovoljno na netu. - Peto, sve što ću napisatije prilično lično i subjektivno, tako da imajte to u vidu. ------------------------ Zašto počinjemo od baroka? Pre baroka, naravno, klasična muzika postoji, ali ja se njome ne bih bavio iz dva razloga: prvo, slabo je poznajem, drugo, notni sistem koji danas postoji je razvijen na početku baroka, što na neki način određuje (u mojoj glavi) početak ozbiljnog zapisa ozbiljne muzike. Barok je period u muzici koji traje od 1600. godine do smrti Baha, 1750. i u njemu se radja možda i najvažniji muzički oblik, opera. Za mene lično je to saznanje (nastanak opere i njena važnost) bilo šokatno, jer nikada operu nisam shvatao kao nešto ozbiljno i gledao sam na nju kao na nešto potpuno prizemno, da ne govorim da nisam ljubitelj vokalne muzike u klasici. Ispostavilo se da je opera verovatno najviše od bilo koje muzičke forme uticala na klasičnu muziku. Mnogo je razloga za to, ali sigurno neki od važnijih su: opera je vokalno instrumentalna forma, opera je svetovno delo, svi kompozitori vole libreta, svi solo instrumenti u instrumentalnoj muzici "glume" vokale (u baroku, kasnije ne, ali to je polazna tačka), itd. Ali pošto nisam ljubitelj opere, o njoj neće biti reči mnogo i veoma retko ću ostaviti neki link. Pominjem samo njen značaj koji je fundamentalan u razvoju muzike. Što se tiče instrumenata, u baroku su skoro u potpunosti drugačiji instrumenti nego danas što su. Gudačke instrumente (bez ulaženja u detalje zašto, isto ima na netu) je teže svirati, mada je zvuk koji ispuštaju skoro isti kao današnjih. Klavir koji danas poznajemo ne postoji. Postoji čembalo koje je u odnosu na klavir kao smrt u odnosu na život. Orgulje doživljavaju svoj maksimum. Još jedna veoma bitna stvar koja važi za celokupnu muziku do masovnih medija - muziku možete da slušate samo uživo. Ovo je svakome jasno, ali siguran sam da o tome malo ko razmišlja kada sluša muziku. U čitavom baroku, osim duhovne muzike i opere, ono šta danas nazivamo klasičnom muzikom sluša plemstvo, tj. jako mali broj ljudi. Tokom klasicizma će se situacija malo promeniti, ali o tome kasnije. Zašto je ovo važno? Pre svega što moramo da se izmestimo iz današnje perspektive u kojoj je muzika dostupna skoro svuda i skoro svima. A to dalje znači da se muzika pisala za potrebe određenog broja ljudi i po narudžbini. Takođe, naručioci, plemići, su uglavnom i sami znali da sviraju neki instrument, tako da sama muzika, iako nije laka za izvođenje, nije bila ni previše teška (o ovome ću više reći kada stignemo do Betovena). Postojali su amaterski kamerni orkestri koji su dominirali u odnosu na profesinalne. Do nas dalje dovodi do toga da je skoro sva muzika (osim opere i duhovne muzike) pisana za kamerne orkestre, što znači da je izvođena u malim salama (logično, u dvorčevima plemića), što znači da je relativno tiha. Ako je neko nekad imao prilike da sluša čembalo zna da mora da sedi u maksimum trećem redu u Kolarcu da bi ga čuo. --------------------------- Johan Sebastijan Bah (Johann Sebastian Bach) Zašto počinjem od visokog baroka? Zato što mogu. Šalu na stranu, odmah udaramo u suštinu. To ne znači da ne postoje drugi važni i značajni kompozitori baroka, naravno da postoje i ogroman ih je broj i biće ovde i njihovih kompozicija, jednostavno, na "slučaju Bah" je najlakše i najdalekosežnije objasniti barok. Osim toga Bah je (neki se neće složiti sa poređenjem) kao bluz u modernoj muzici, osnova i svi mu se pre ili kasnije vraćaju, a sigurno u poznoj karijeri shvate da je to to. Ako sam malo preterao, nisam, videćete! Za barok, a naročito Baha, je karakteristična muzički princip u komponovanju koji se zove fuga (fugue - detaljnije na netu). U klasicizmu će fuga biti prezrena, ali sa Betovenom će se vratiti. Ispod sledi čuvena Bahova čakona (chaconne) i poslednji je stav druge partite za solo violinu. Čakona je inače vrsta plesa što je tipično kao motiv stavova u klasičnoj muzici. Sama čakona je u formi fuge. Zašto je baš ova bitna? Pre svega u pitanju je solo instrument zbog čega nam je lakše da uđemo u sam princip fuge (uđemo u smislu jasno čujemo sve i onda ako nastavite negde da jurite analize u potpunosti će vam biti jasno šta je tačno šta), a zatim i što je ovo verovatno jedan od najčuvenijih, najznačajnijih i najtežih za izvođenje stavova i uopšte kompozicija ikada napisanih za violinu. Ova čakona je uticala na apsolutno sve kompozitore i izvođače koji su se rodili posle njenog nastanka. (ukoliko imate prilike, skinite sve Bahove sonate i partite za solo violinu, ima ih po tri, ukupno šest. Što se izvođenja tiče, ovo je najbliže onom koje ja volim, a ja najviše volim izvođenje Viktora Pikajzena - Victor Pikaizen) Postoji jedan mit o Bahu koji kaže otprilike ovo - Bah je pao u zaborav dok ga nije otkrio Mendelson i u velikom stilu vratio na scenu 100 godina posle Bahove smrti. Tačno je da je Mendelson vratio određena Bahova dela na scenu i to pre svega svetovnu scenu, ali ne samo da Bah nije bio zaboravljen nego su svi kompozitori i izvođači svoje prve korake učili na Bahovim sonatama za klavir i Goldberškim varijacijama, a Bahova duhovna muzika nije imala apsolutno nikakav prekid. U tom svetlu, evo celokupnih Goldberških varijacija u čuvenom izvođenju Glena Gulda iz 1981. (Guld je 25 godina ranije snimio isto Goldberške varijacije i ako možete da ih nađete poslušajte ih paralelno sa ovim, da vidite razliku u razvoju jednog od najboljih izvođača dvadesetog veka. Takođe, imajte u vidu da su one pisane za čembalo i da ni u najgorem ludilu nisu ovako zvučale i pitanje je da li bi Bah bio srećan kada bi ovo čuo. Ja svakako jesam) Da ne ispadne da samo forsiram solo instrumente, evo jednog koncerta za de violine. Inače, Bah je bio veliki štreber i znao je bukvalno i apslutno sve što je u tom trenutku bilo objavljeno od muzike. Bio je veliki fan Vivaldija i transkribovao je nekoliko njegovih kompozicija i puno od njega naučio. Treba imati u vidu da se barok razlikovao (i ne samo barok, to važi za muziku uopšteno gledano) od zemlje do zemlje. Tako imamo italijanski, francuski, engleski i nemački barok od kojih svaki sa sobom ima nešto posebno, karakteristično za tu zemlju i tog kompozitora. Bah i generalno nemački barok imaju tendenciju sinteze svih ostalih baroka, što je još jedan od razloga zašto je baš Bah dobar kao primer za barok. U Bahu je ceo barok. (Ovaj koncert za dve violine je inspirisan Vivaldijevim koncertom za dve violine, pa možete da ga potražite i poslušate zajedno sa ovim. Ovo izvođenje je staro, ali su u njemu dva vrhunska izvođača dvadesetog veka) Jedna od veoma bitnih karakteristika barokne muzike (osim onih koje možete naći na netu) je da je to visoko intelektualna i visoko emotivna muzika, ali emocije nisu ličnog nego opšteg karaktera. Šta to znači? Sada kada imamo samo barok, nije lako objasniti i kasnije sa klasicizmom i romantizmom će biti mnogo jasnije, ali, muzika je tako komponovana da se se određena tema razvija i napreduje i ima svoj jasan kraj tokom izvođenja, a da su emocije opšte u smislu da nisu povezane konkretno sa kompozitorom nego na primer, ako je u pitanju tuga, to nije tuga kompozitora za igubljenim detetom, nego univezalna tuga, svačija. ---------------------- Za sada toliko. Sledeće nedelje ćemo nastaviti sa klasicizmom. Usput ću napraviti neki spisak kompozicija baroka koje bi trebalo poslušati.

Za promenu jedna vazna vest http://www.universetoday.com/108386/bright-new-supernova-blows-up-in-nearby-m82-the-cigar-galaxy/

Nemam reci koje sabijanje. Hteo sam prvo da istaknem jednog, pa dvojicu, ali jedino mogu da istaknem sebe koliko sam los, ostali su bukvalno sabili. Najbolji fudbal koji sam igrao ikad! Svaka cast i organizaciji!

Vraticu ga ja jer je ok momak!

Jebote bio sam u skorije vreme 10 puta tamo i nisam izvalio balon...

Udjem na gornji ulaz za skvosh ili onaj ispod?

Naci balon je bas u samom pionirskom gradu?

Dolazim! Ne samo zbog mid lvla! Ko ide iz grada moze da bude povezen!

Evo originalni izvor. http://www.nature.com/news/light-from-ancient-quasar-reveals-intergalactic-web-1.14550