brue

Ко год да је радио, морало је да постоји драстично друштвено раслојавање, где елита може да доколичари и да се, срећом, бави и философијом. А опет, то раслојавање је настало на сличан начин ономе што сам горе писао, док се одржавало са оним што и ти кажеш - страхом и подложности масе за манипулацијом и њеном наивношћу, поводљивошћу и сл. Египат јесте имао периоде мира, ваљда најдужи од 100 година, зато што нису имали озбиљнијег противника. Са друге стране, и у том периоду је већ било оформљено класно раслојавање, а напредак је стигао од владајуће класе. Вероватно зато што они испод нису ни имали прилику за нешто боље. Плус, да би постао то што јесте, цивилизација и огромна држава за то време, морали су да имају векове ратова и унапређивања оружја на првом месту, како би "мирно" ујединили сва та племена и касније мини државе у једну такву велику целину. А та величина је донела даљи напредак.

ово би морало да се промени у: "већ зато што су одређени мушкарци на високој позицији на лествици у том друштву били растерећени од свега у односу на оне испод, а чији је једини задатак био да даље стварају и очувају статус првопоменутих."

@ Shoocky Не би, можда, остао исти, али би темпо и вероватно правац развоја ишао другачијим током. пошто је то све шббкбб, чак и моја карикирана изјава о томе, да бисмо остали на бобицама и тољаги, једна је од опција. @ Mohi Aли Античка Грчка се развила баш због војног/економског такмичења међу полисима, а касније још већим удруживањем због персијанске претње и ратова. Дакле, постојао је стални страх за опстанком и независношћу. Многи проналасци су направљени тада за цивилну, многи за војну употребу. Али и многи ти цивилни су били у служби и потреби привреде, која је опет усмеравана на војну (или да кажемо одбранбену) моћ. ЕДИТ: И за очување стеченог богатства и престижа владајућих слојева, као вероватно пресудна опција. Неравноправна је "борба", јер било који (макар не могу да се сетим сад другачије) пример из историје да се наведе, увек може да се каже да је то из страха од друге групације, а што не би било погрешно или неистина. Све то због толике увезаности рата и развитка цивилизације.

Па онда не читаш пажљиво или не читаш уопште. Не знам шта друго да кажем. О шббкбб немам појма, могу само да претпоставим према исходу са неандреталцима или неким другим облицима људи. Мање заједнице су код њих опстајале и остале на том броју 25-75, а кад је настајао проблем око мањка ресурса, баш као и код ХССа у неким случајевима, прибегавало се чедоморству. Дакле, у неком паралелном универзуму, без ХССа, те заједнице би остале вечито (или далеко временски дуже) на том броју, јер не би имали потребу за већим удруживањем и даљим развојем, технолошким и друштвеним, као што се то догодило са ХССом. Груписање значи и бржи напредак и бржу размену идеја, што је овим другим вероватно недостајало... или бар нису успели да до тога стадијума икад дођу. Романтичарски поглед на првобитне заједнице, који је давно пре преовладавао, где се сматрало да је државно уређење "донело" људима сукобе и рат, напуштено је са додиром са племенима која су остала на том првобитнијем ступњу развоја.

Ок, онда да почнем... Дуљо инкаминг... Првобитне заједнице су чинили људи који су се бавили ловом и скупљањем хране, и обично су се формирале од 25 до ређе 75 јединки. Сличан број имамо и код шимпанзи. занимљиво је и то да шимпанзе такође умеју да користе предмете као пројектиле или копља у међусобним размерицама. Из тих првобитних људи, једна врста се издвојила на подручју Африке и у неколико десетина хиљада година успела да се представи као доминантна - homo sapiens sapiens. Из Африке су се проширили на Блиски исток и Европу, где су уништили неандреталце и друге сличне врсте. Разлог овог успеха се може наћи у чињеници регионалног удруживања таквих заједница, које за одређени период прекину међусобне сукобе ради вишег циља. Друге врсте нису имале потребу за овим или нису имале склоности ка удруживању и остале су на тим мањим групама, што их је и довело до губитка станишта и/или директног физичког уништења од стране ХССа. Један део ХССа је успео да пређе залеђено море и оде у Америку, где се очувао углавном исти систем организације, а на неким местима даље еволуирао, али спорије, баш као и на главној компненој маси Земље. Наредни корак у организовању тих ловаца скупљача, првобитно номада, је комплексније организовање ловоскупљачких заједница, које су се настаниле на одређеном подручју где је или имало довољно ресурса или се налазио неки веома битан ресурс (попут извора). Између свих тих групација водили су се непрекидни сукоби око ловишта, али и око жена. Из страха за сопствено постојање и за будућност свог рода и порода, веома лако је било организовање борби против других заједница и сматрало се за неопходност. Ови сукоби су далеко од оних на које смо навикли кад се помисли на рат. Баш из тог страха за сопственим постојањем и од смрти или рањавања, уобичајено вођење "рата" се сводило на три форме, тј искоришћавања слабости противника и изненађења: - заседе - изненадне нападе тј пљачкашке походе - црвене свадбе Заседе су представљале нападе на мање групе јединки које су се удаљиле од своје заједнице или места боравка и нема потребе даље објашњавати о њима. Исти принцип ратовања се може наћи и дан данас. Походи су били најуобичајенији. Скоро све што може да носи оружје (помагале су и жене, а неке и учествовале као ратнице), напало би другу заједницу пре или у саму зору. Ово је и најкрвавији облик сукоба, јер се ишло на потпуно уништење мушке популације, док су жене и деца имале шансу да постану припадници победничке заједнице (ако је било довољно ресурса и интереса за "спајањем"). Црвене тј крваве свадбе су комплекснији ниво сукоба и темеље се на превари. Склопи се шатро савез, који би се уговорио за вијек и вијеков преко спајања одређених припадника племена у брачну заједницу, а онда би се обично на уговорени сигнал кренуло са сечом. За разлику од ова три, отворени сукоби су били најређи и обично су се дешавали сасвим случјано... када једна групација сретне другу на путу за поход. Трајале су сатима, па и данима и сводила су се на гађања из даљине, са веома мало повреда или ретких смрти, са чак уговарањем пауза и целој тој смејурији. Други облик је ближа "борба" која се сводила на арлаукање и плес, ређе макљање дужим тољагама (копљима), где опет није било толике смртности или повреда. Дакле, главна смртност је долазила из "етничког чишћења" тј похода. Рачуна се да је смртност првобитних ловачко-скупљачких и комплеснијих ловачко-скупљачких заједница била негде од 25-30%, тј од укупног броја мртвих током године, толико је умрло у сукобима и убиствима. Сви ови подаци су добијени ископавањима и приочавањем остатака тих заједница, а онда је направљен пробој преко проучавања племена које су остале на том ступњу развоја у удаљенијим деловима света, или довољно изолованим - Венецуела, Нова Гвинеја, Аустралија, Тасманија итд (едит: и Ескима - који су такође били крволочни, иако како беше имају неких крш речи за љубав и ниједну за рат?....) Што се тиче слика по пећинама, првобитни цртежи су престављали углавном слике животиња, са веома мало учешћа људи (до 2-3%), а тек касније су почели да цртају људе (до 40%) и на одређеним сликама су јасно приказани сукоби између већег броја људи. Иако се може закључити да су ти сукоби око ресурса и жена и да су везани за номадски или лово-скупљачки начин живота, проучавањем племена по Венецуели, Тасманији и Новој Гвинеији се дошло до открића да то није правило. Нпр у тим областима је било довољно ресурса за сваку од тих заједница, али су они и даље наставили, чак и кад су почели да се баве хортикултуром, да врше препаде и убијања. Нормално, за све те заједнице, стање "рата" јесте било присутно и/или могућност, али се није константно ратовало. Неке ратоборне заједнице су имале периоде мира, док опет, потпуно мирољубиве заједнице су одједном започеле сукобе. Из ове "сталне и приустне опасности", развила се та комплекснија лово-скупљачка заједница и стациониранији живот, а са тим обрада дрвета у смислу прављења постојанијих домова и нарочито плисада и ограда. Правили су чак и куће са дуплим зидовима и сл. Да ли су оруђа и оружја настајала ради лова или борбе са другим заједницама, дискутабилно је, али су дефинитвно ишла руку под руку. Са сигурношћу се може макар рећи да штит и није толико потребан за лов. Лук и стрела или пре тога копље, згодни су за лов, али су још примамљивији за заседе. За разлику од других сисара, људска употреба алата је донела ту предност - убијања на даљину, али и наношења смрти у врло кратком времену. Прављење палисада и комплеснијих места становања јесте помагало против природе, али ипак се нису такмичили са диносаурусима, већ са опаснијом зверком - другим људима. Иако је и раније људским заједницама била позната пољопривреда, веома ретко су се и одлучивали за њу. Чак и кад су кренули да се баве тиме, главни извор енергетске хране је и даље остао лов, јер је месо далеко хранљивије од биљака и житарица. Најзад, негде око 8000 год пре нове ере, прве пољопривредне заједнице су се појавиле на Блиском Истоку и Месопотамији, а "ускоро" су се појавиле и у западној Африци, Кини и у Средњој Америци. Ови фармери су се полако ширили прво у области где су се настаљивали номадски ловци-скупљачи, а тек касније и у области са компелкснијим ловоскупљачким заједницама. Ширење није нужно било са надјачавањем, већ се дешавало и преко мимикрије, тј прихватања ловаца културног (или економског можда) патерна фармера. И даље су се вршили походи, а фармерске заједнице су биле мета ловаца - фармери су били стационарнији, док су ловци имали више номадски стил. Такође, ловци су водили и здравији живот - њихова исхрана је била разноврснија, нису долазили у додир са домаћим животињама (даље у тексту) које су шириле болести, више су имали времена за одмор јер је лов био физички мање захтеван од пољопривреде итд. Замиљиво је да је пољопривреда у ствари имала ефекат лавине - више иако мање енергетске вредности хране значило је више деце. Више деце је значило више гладних уста. Више гладних уста је захтевало још већу обраду земље итд итд... У наредном периоду пољопривреда се проширила по већем делу главног копна и надвладала ловце. Глани разлог је био у наталитету. Без обзира на тежи живот и знатну стопу смртности међу фармерима због болести или погибија због похода, они су имали огроман наталитет у односу на ловце и било им је лакше да надокнаде популацију. Ови фармери се нису сукобили само са ловцима, већ почесто и између себе, тако да се и даље задржао патерн међусобног убијања. Занимљиво је и то да у том првом стадијуму, није било претераног развоја у одбранбеним објектима (зидинама, палисадама и сл), вероватно из разлога што већина тих фармерских заједница није имала константно станиште и након одређеног времна су га мењали због "испошћавања" земљишта пољопривредом. Само поједина станиша су постала стабилнији центри, из којих су се касније развили други односи међу заједницама и људима, и друге технологије градње. Таква станишта су имала изворе, дакле стабилно наводљавање и сл. Међутим, заједно са пољопривредом се развила још једна грана производње хране - сточарство. Сточари су упали као перфектна замена за ловоскупљачке заједнице. Имали су мобилност и свој ресурс су лакше него фармери обнављали променом станишта, самим тим и бољим додатним "приносима" од лова, а уз то су наставили стару праксу похода тј пљачки. Са стоком се појавио практично први "новац", тј неки ресурс који је могао да се носи са собом и имао је огромну вредност. Могао је и да се пљачка са дугорочним бенефитом... Занимљиво је и то да још није тачно утврђено где је настао први точак - да ли негде у степама Украјине, да ли у пољима Месопотамије. Такође, спорно је да ли су ти људи прво јахали коње па их онда користили за вучу, или обратно. У сваком случају, точак као помоћ транспорта је логичније да настане у фармерским заједницама за вучу пољопривредних добара или грађевинског материјала за унапређење/ојачање одбране. Међутим, код сточара можда је могао да буде средство лакшег одвоза плена или употребе у чисто ратне сврхе, односно бојна кола. Чак и ако је проналазак има чисто цивилну употребу (можда посредно ратну, тј одбранбену), веома брзо је нашао своју чисто војну употребу (одвоз плена и средство рата), што опет доказују подаци из Украјине. Баш са тим новим пленом и дугорочним користима које доноси, издвојила се једна значајна предност која је усмерила даљи ток развитка цивилизације (или почетка цивилизације) - појава класног раслојавања и доласка "газди", "шефова" и "ратних вођа" на чело племена/заједница. Ови појединци су се издвојили у нагомилавању средстава тј животиња од других сродника у заједници/племену. То им је донело могућност у регрутовању и плаћању присталица, те се променио и начин организовања сукоба.... Више није било потребно да се неке заједнице/племена сукобе зарад опште потребе ресурса или жена или безначајних препирки. Сада су те "вође" са постојећим сопственим средствима или обећањима плена или притиском "присталица" на остале, стварале ефекат лавине и водиле људе у походе. Уз то, они нису морали да се ограниче само на припаднике своје заједнице, већ су могли и да "унајме" и друге ратнике. При томе, плен из похода се "поштено" делио, тј највише је опет ишло вођама, тако да се класна разлика све више увећавала. Са тим се уваћаваала и разноликост плена (робље и сл), а сукоби постајали крвавији, чешћи и отворенији. Са тим су се и развијале контра-мере и развој одбране другачијом организацијом насеобина и градње. Након одређеног времена, те вође су почеле де формирају унутрашњу организацију заједнице у потпуности према својим потребама и настале су први зачеци државног уређења или мини-државе. Значајна места су поделили својим најближим сродницима, како би очували своју власт, а самим тим и стварали првобитне "елите". Неретко су управо ти сродници били они који су "изборима" (нож у стомак) мењали поглавара. Сви ови процеси се могу наћи из историјских записа, јер су одређени делови главног копна били на том ступњу развоја током освајања Римљана. Тако имамо записе о Галима, Францима, Германима, Англима, Сасима, Келтима, па чак и много касније, са нпр Зулу племеном и његовим развитком. /наставак са едитом/

То задње и јесте од искона, а базира се на јурњави за храном (ресурсима) и пичком (преносом генетског материјала). Но, не бих о томе на топику који нема капацитет да прогута тако занимљиву тему (да напоменем: мислим на топик и калаша, а не учеснике, кад причам о капацитету), већ боље да се направи нови. пс. нисам видео да јесте направљен нови или се догодило након првобитног поста... Пијем ове алге и није ми добро

Видиш, ти изједначаваш идеју са целокупним развојем. Дакле, ако неко смисли барут, он би сам по себи водио до свемирских истраживања, преко ракета, све кроз миљољубиво, цивилно истраживање. Можда, и то баш можда, али ко зна колико пута спорије, ако уопште. Као што има проналазака који су смишљени за цивилну употребу, а онда се још више развили кроз војну употребу, а са тим развијали неку другу област (обично као контру ове прве), тако постоје проналасци који су своју сврху имали чисто за војне потребе, а онда, срећом, нашли пут за цивилну употребу. И то много пре "задњих 80, 100 година". И сваки пут за време неког рата, или припреме за одбрану/напад, технологија, тј свакојаки проналасци су се убрзаније развијали. Немаш потребе да убацујеш покушаје вређања, већ сматрам да си болид, али и даље покушавам да разговарам са тобом. Чисто да испоштујем толеранцију, а и да видим докле си спреман ниско да идеш, у јадном покушају да дожакеш своје ултимативне и непоговорне истине. Мохи: овај зид је бео. било ко: пре бих рекао да је некако жућкаст. Мохи: дебилчино ретардирана, ово је зид. било ко: ?... А поводом тога што је све ово на топику о чисто војном изуму, који нема цивилну сврху. И што нити једном нисам рекао да је добро што се ишта проналази да би се неки други човек са тим убио и сл.

Ракете, зване "ватрене стреле", рокали се Кинези са Монголима. Из суште потребе да се одбране од Монгола, a не да би забављали децу... Да, невероватно. Сваки дан човек по нешто научи, зар не? Али "највећи изуми човека, набројао сам ти који"... дискутовати са тобом је као препирати се са дететом од 10 година. Шта год му кажеш, глумећи "Хиљаду зашто, хиљаду зато", он ће да се љути и дури за шта год му није по вољи.

Рат ми у венама, па не могу да замислим ништа друго? Неко налик мени дошао и рекао да направе оружје? Ти си потпуни, ма комплетни - болид :) Балистика се иначе користи и за ракете, тј за много штошта, што је посредно и непосредно довело до неких других грана математике, а које имају своју примену. Не мора само оне Фау 1 и 2, већ и за истраживање свемира. Но добро, у неком паралелном универзуму, где се људи држе за руке, а онда иду да раде на грнчарији и пољима, вероватно им свемир ни не треба... шббкббб...

Ти си прсао максимално. Ал, хајде, само настави, да видим у колику ћеш небулозу да одеш само да би доказао да си ти у праву :) Питање је шта подразумевамо под напретком. Да ли би у том случају летели, возили моторе, куцкали по тастатури или мобилним апаратима - сигурно не. Не сад 2013, десетинама хиљадама година након што је први хуманоид развалио главу каменом или мочугом некоме другом, како би се докопао онога што тај други има. Једностано људи не би имали потребе да се тим темпом развијају у том правцу... можда у неком другом, али је све то, као што и ти рече - шббкбб.

Балистика Мохи, математика. Не могу даље, пошто ем немам времена за то, ем видим да не вреди. Само бих ти рекао да не видим ни једну добру страну рата и жалим што је технологија толико повезана са њим.

Извини, али видим да је такав твој наступ из простог разлога што си необразован, а онда селективно узимаш информације на које налетиш, али које би подржале твој "став". И да - стварно џабе интернет. Чисто као доказ колико лапрдаш не размишљајући шта пишеш, узећу само твоје речи: Да ли можеш уопште да размислиш и схватиш колико је ово глупо што пишеш?

Нисам сигуран да сам те разумео ово. Један од првих покушаја примене парне машине је био да вуче артиљерију. Пошто не знамо са сигурношћу, можемо само да претпоставимо. Ја бих нпр баш за лук и стрелу поставио логично питање: ако једној породици потребе задовољава мања животиња а поготово воће, поврће и остале бобице, коју могу ухватити замком или оном тољагом, зашто би измишљали даље средства за лов/борбу? Тј. да ли су и лук и стрела настали развојем у правцу лова или развојем у працу рата. Свака расправа са тобом је сама по себи бесмислена, јер није битно о чему се расправља, већ једино да си ти у праву и твоји ставови/логика и то од речи до речи. Чак сам џентлменски понудио за обојицу излаз из расправе, пошто јесте дискутабилно тврдити нешто о чему ама баш нико на земљи не може да да дефинитино тачан одговор, али не мере... На крају се и свака рапсрава са тобом заврши тако да своје ставове браниш неком надпозицијом најинтелигентнијег бића на свету, док је свако ко ти случајно нешто каже другачије - ретард. ...

Могу се ствари измишљати од данас до сутра, али је ратна примена оно прво што их гура напред. Могу постојати неке које су неупотребљиве у ратне сврхе, али су опет настале захваљујући општем технолошком развоју које је погурао рат, а неке се даље унапређивале углавном због ефикасности у рату. Могао си навести и спајалицу за папир, исти ђаво. А можемо можда да се нађемо на пола пута? И да кажемо да од од свих људских особина, главна која нам је донела технолошки напредак је - похлепа? Ето, то је на пола пута између ратоборности и поводљивости :)

Тај тренд је вечит. Да се остало на тољаги, онда није потребно удруживање и веће насеобине, јер самостална породица може да има довољно ресурса за несметан живот, чак и сад кад нас је толико милијарди, чак и да технологија није на овом нивоу. Од предатора, поново, није потребна толика заштита, да би се стварале неке веће насеобине, поготово са зидинама и сл. Против кога су се људи на тај начин бранили? Па од јединог предатора кога имамо - других људи. То је опет довело до напретка у снадбевању храном и промени исхране, развоју трговине и даљем развоју оружја "за одбрану". И све тако, хиљадама година... До развоја ултимативног оружја, које стварно може све да оконча, само кад би га сви поседовали и кад не би било лудака који би га ипак из неког сулудог развоја употребили. Али и то је недостижно, јер би се онда радикализовала једна друга борба - класна. И опет би дошло до развоја средстава за ту борбу, а последнично и њене цивилне употребе... Игранка без краја. пс. Ако прихватам "реалну ситуацију на терену", то не значи да се слажем са тим :)

Зато сам и напоменуо да у духовном нисмо напредовали, као што смо у технолошком. Само сам се осврнуо на то да напредак јесте условљен ратом. И опет - нажалост. И јебига, али наш историјски пример је једини који имамо :)

Стим што за контра став од твог довољно је погледати читаву историју, а за твој став треба прочитати неке "религијске" списе у Трећем оку или гледати Звездане стазе (условно, ако се гледа само плитка површина исте)? У природи нам је ратоборност, па смо се због тога и оволико попели на технолошкој лествици (не и духовној). Да није тога било и да се остало на мочугама, сад би дискутовали уз помоћ пар арлаукања и брстили бобице у шуми, а ако је среће онда грицкали и неку животињску цркотину.

Са довољним напретком не би морало доћи до ратова, нажалост - без ратова нема напретка. И тако у круг хиљадама година.

... А слике из редакције? Support crew: Security Fire protection and Space Research medic! Shrink Courier Moral Officer Photographer not bitten by spider PR Dpt and Communication officers with minority groups in Serbia Maintenance guy in action Political Commissar Secretary

О дес Коле, видех да су те испоштовали у Path of exile?

ретардирано

http://www.youtube.com/watch?v=JwntNANJCOE

Поново апдејт: - у Ратни злочини убачена комплет Црна књига од Ћоровића, о злочинима и систематском, на разне начине, прогону Срба у Босни и Херцеговини (и делом покривене сличне ствари у Хрватској). За оне који имају стомак - фактички увертира у покоље само 25 година касније. Исти систем, исти починиоци, разлика само у бројкама. Занимљиво је и то што поједини делови толико личе и на данашње доба...

Пар пута сам јео неки густи пасуљ за доручак, са пар комбинација: редовно иде мирођија и лук, а додаци су пљескавица и/или претоп /100 динџи без и 150 са пљескавицом, заједно са хлебом у свакој варијанти.../ С обзиром да нисам грађевински радник, ово је доводило до тога да заспим у столици - пошто сва крв оде у стомак да то превари. :) inb4... да, да... заспао, јер ми се може у јавном предузећету...