brue

hoces da kazes da onda to nalaziste u Turskoj ne treba da istrazuju Turci nego Marsovci? cek, kako ono ti rece: Znaci ako bilo ko od Srba izstrazuju Vincu, onda to po tvom "strucnom" misljenju ne valja. Zato sam i pomenuo recenicu koju si ti quotovao. Btw, pokrenuo si topic radi cega? Daj neke podatke a da ne prekucavas istoriju za 7 razred? Tja neke zanimljivosti ili novitete u istrazivanjima na tom polju? Bilo sta sto nisu dve recenice proseravanja, sobzirom da nije politicki topic. Ako sam vec rekao da su DAI i LPD kompromitovani istorijski dokazi, a na njima se dosta temelji sadasnja "zvanicna" nasha istorija, imas li kontra tezu? Btw, svako istrazivanje je bitno, sobzirom da svaka zajednica ima manje ili vise kulturoloskog uticaja na drugu, a pogotovo na naslednu. Posto vidim da ne citas nista duze od 5 recenica, evo ti ponovo: Niko sa ovim ne kaze vinchani=srbi, ali ako su navodi tacni, onda je vincanska kultura imala uticaja na neki nacin, u nekoj tacki u istoriji, na srpsku pa i grcku.

Jbga G, meni se i onda TP svideo kad se prvi put emitovao na TVu :) I kolko se secam, islo mi je ok, znaci bilo je proseravanja ali je i to bilo nekako sa stilom, plus Linch... a sto se tice Losta - pffffffffffffffff

Bice novi nastavak Lost Vikingsa 100% ;) :P

Dakle Twin Peaks je smisleniji hiljadu puta od ovoga u sta se Lost pretvara. Ne pratim dokle je serija trenutno stigla, al kad pogledah epizodu kad nalete na onaj deo od Kolosa i recenicu tipa "sto ima cetiri prsta" pripalo mi nesto muka ^*%$%&$%

Pa imas dosta na www.rastko.org.yu, www.istorija-balkana.tk je zanimljiv forum a ostalo google itd. I daleko od toga da su bilo koji od pomenuta dva zagovornici nekih budalastih tema o Super-Srbi itd. Samo dosta podataka o istoriji, generalno a i specijalno srpskoj. Sto se tice o poreklu Srba, ima suvise oprecnih informacija, tako da najbolje google, pa iskopaj koja te teorija najvise privlaci. I ako moze, bez "gospodin" itd. Nesto ne odgovara takav tip diskutovanja na forumima, tja bolje ona opustenija varijanta :) Btw, uz put, slucajno, videh na Historyju (steta, nisam imao vremena da se zadrzavam) da su nasli neki stari grad u Turskoj, star oko 8-10k godina. Ne verujem da ce sad turski istoricari da skoce i da kazu da je sve to glupost itd...pre ce da to istraze kako treba i valja, za razliku od nas Srba koji se stalno nesto bunimo i bacamo drvlje i kamenje po ljudima koji pokusavaju da urade posao iz svoje struke. Ali sta da se radi, ko shisha civilizaciju i kultru od pre par hiljada god na ovim prostorima, kad nam ni ova sadasnja ne ide kako valja :P

Da se pogresno ne razumemo: Kad kazem demokratija itd ne mislim na Zapadana demokratija=raj na zemlji i totalno bezgresna. Kad kazem demokratija i svest i moral politicara mislim: da imas izbor, da ministri daju ostavke i za najmanju sitnicu vezanu za njihov resor, da su politicari PROMENLJIVI a ne NEZAMENLjIVI, da ne suruju otvoreno sa kriminalcima i gomila jos stvari, toliko nestvarna za Srbiju, pa i za, kolko vidim, tebe. :) Dok je god ovakvog nacina glasanja, vise protiv nekog nego za nekog, glasanje zato sto biras "manje zlo" itd, to i jeste nestvarno vreme i nestvaran cilj. Partijsko i glasanje iz koristi postoji svugde, tako da napominjem samo ono sto non stop isplivava kod nasih glasaca. Da ne duljim, ne glasam - Kriv sam! :P Ili bolje da kazem: Glasam - Protiv svih :P

Ma np, eto ni ja ne vidoh sledeci post od Ramireza :) Ramirez, ne mzoes da me shvatis, iz prostog razloga, pricas o licnom opredeljenju i porodici itd: SPS/SRS ne volim iz razloga opste prirode. DS, DSS, SPO i G17 ne volim iz razloga licne prirode (nazalost) i ono sto sam naveo o doticnima, LICNO sam proziveo (i sranje jos uvek traje). Tako da, po tvom misljenju, sta mi ostaje? Da glasam za Rome? Ili da zazmurim i samo zaokruzim? To sto promene, ne samo u zemlji, nego i u samim strankama, NIKAD nece doci na dnevni red, je bas zbog cinjenice KAKO ljudi glasaju. Evo ti tipican primer iz nekog od prethodnih postova. Zena, demokratski opredeljena, hoce da glasa za radikale jer su je demokrate razocarale???? POBOGU :( I tako se svi vrte u istom krugu, non stop, evo vec 15+ godina. A ljudi na vlasti/po strankama - Isti. Osim preminulih i poginulih naravno. Ali i posle Tita - Tito (ovo nevezano za Nikolicevu izjavu Djindjic=Tito, vec o idolopoklonstvu). Da, kod nas je visepartijski sistem "odavno". Medjutim, prava demokratija a POGOTOVO svest i moral politicara jos uvek nisu nastupili. Zahvaljujuci glasacima, nikad i nece. Pa izvolite, birajte, a posle okrivite mene i ostale neglasace...Tako je najlakse

Grdja, procitaj ceo post i post za koji sam odgovarao :)

Evo ko nam je predsednik skupstine i kako i "obican" covek moze da uspe u zivotu: U mladosti se bavio atletikom. Objavio je 12 knjiga, među kojima su "Rovovi u narodnoj skup

Izvini ? Dva ponudjena puta? Ta dva puta o kojima ti pricas, ne vidimo isto. Tvoja dva puta: Izolacija, sankcije, politicka glupost itd- SPS/DSS/SRS itd Demokratija, EU, politicka pamet - DS/LDP/SPO/G17 itd To su dva puta? Ako je to to, sad ja moram da se ponovim: Da ovaj narod ne prasta tako olako ili zaboravlja ili voli vlastodrzce bez obzira na sve, sad bi smo imali stranke/partije ZA koje bi smo glasali. Tako da me se manite prozivanja o savesti, gradjanskoj duznosti, ljubavi prema domovini i odlucivanju o svojoj buducnosti. Postavio bih kontra pitanje: gde je to isto kod onih za koje glasate? Moja dva puta: Jedan: bez svih ovih stranaka do sad, ili makar glavnih ljudi koji su a i dalje odlucuju u njima. Drugi: idolopoklonstvo u nedogled, gde se samo vrte u vlasti kojekakve kombinacije raznih stranaka, samo da bi se docepali fotelja, a narod "ko jebe". Inaravno, iskoriscavanje glasaca na konto razloga koje ti navodis: o izboru dva putitja :P

Hm, sto se tice DSSa, kao sto rekoh, dosta su oni vec oduzeli od SPS kolaca od 2000te na ovamo. Plus, Kazandzija ima neke "svoje" glasace. Da ce da dobiju manje glasova na sledecim izborima, to da, ali cisto sumnjam da ce zavrsiti kao SPO. SPO, DS, G17 i LDP ipak dele neko pro-demokratsko telo, iako se neki ne bi slozili sto se tice SPOa. DSS je bio tu, ali uvek na margini. Nabudzili su se tek po iskoriscenju izbora 2000te iz tog kolaca, al ne bas toliko. Po meni, samo mali deo DSS glasaca ce se ponovo vratiti u "demokratski blok" ali vise u SPS ili u SRS. Medjutim, veci deo ce prihvatiti pricu o "legalitetu" i "morali smo Nikolica, zbog prljavih Demokrata, da bi imali kakvu takvu skupstinu". Idolopoklonstvo je cudo. Sto se tice prozivanja oko neizlazaka itd: Izvini, ali sta o narodu misle i kako rade, pokazao je DOS posle 2000te. Znali su vrlo dobro da su dobili zbog toga sto je narod glasao PROTIV Milosevica (da ne pominjem druge raloge i upadnemo u jos jednu raspravu), nakon toga, umislili su da su "odabrani" i "bogom dani"; spandjali su se sa kojekavkim kriminalcima; pripadnici crveno-crne koalicije i kojekakvi tajkuni nisu ni za sta odgovarali. Pustili su da isti oni ljudi koji su nas pljackali desetak godina sad kupuju ista ona preduzeca koja su upropastili. Dali nam kredite, sa stranim bankama i sa najvecim kamatama u Evropi. Gomila afera i aferica. Pljacka ljudi po lokalu (bar je tako ovde bilo)....Itd itd Glavna greska od svega toga je sto su onom telu koje je zadrto za SRS i SPS pokazali da nisu nista bolji. I da, NECU da glasam za takve. Ako se ikad promene, a cisto sumnjam, sobzirom kako svi gotive pozicije itd, glasacu za nekog iz "demokratskog bloka", kao sto sam i nekad radio. Sad? Neka hvala, nek odlucuju oni i "pametni" i "sa manjkom IQ", i "crveni" i "zuti", i "idolopoklonici" i "savesni", i patriote" i "strani placenici". Da ovaj narod ne prasta tako olako ili zaboravlja ili voli vlastodrzce bez obzira na sve, sad bi smo imali stranke/partije ZA koje bi smo glasali. Tako da me se manite prozivanja o savesti, gradjanskoj duznosti, ljubavi prema domovini i odlucivanju o svojoj buducnosti. Postavio bih kontra pitanje: gde je to isto kod onih za koje glasate?

Hm, jedina prednost koju ja vidim izmedju LDPa i DSa je sto imaju bolje kadrove na lokalnom nivou, jer nisam uopste ni video kadrove LDPa :) Sto se tice UEa, DS sux, kao i sve ostale tbh. Sve u svemu, ovde sam stavio da necu glasati iz prostog razloga: do 2000te uvek sam glasao protiv nekoga, ne i ZA nekoga. Zadnjih 7 god nemam cak ni taj izbor.... *^%^&% Evo redom moje misljenje za svaku: DSS-NS: smesna koalicija. Kostunica i ostali koji su vise na recima nego na delima. Neobavesteni itd...ma da. Ministar unutrasnjih poslova ex crimos. Obecali mnogo, nista ne ispunili. Velja... definitivno NE za politicara, definitivno DA za nekog krcmara na Ibarskoj magistrali. Napravio od Ca privatni grad, gde vaze samo njegovi zakoni, ne i drzavni (citaj: radi ko sta hoce, dok god placa zna se kome) SRS: Zele da se predstave kao civizovani, al im ponekad "izbije" narav. 90te i njih, necu ni da komentarisem. Seselja, necu ni da komentarisem. Puni pricica i sarenih laza za nacionaliste i primitivce. DS: Zele da se predstave kao demokrate, ali bi valjalo prvo da posalju kadrove na neku obuku/seminare po Zapadu, da im objasne kako drzava TREBA da funkcionise. Zajebali SPO 2000te i ubacili mini kvazi "demokratske" stranke i lidere (vecina ih je posredno ili neposredno radila pre za Milosevica). Suvise veza i vezica sa kriminalcima koje su isplivale na videlo, a koje jedna demokratski nastrojena stranka ne moze sebi da dozvoli. LDP: Ceda. Zanimljiv lik. Ali ipak nedovoljno da bih glasao za njega. Odlasci u Silerovu...hm...isto sto sam naveo za DS u vezi toga. SPO: Vuk Draskovic i kompanija oko njega. Vuk ne bi trebalo da se bavi politikom. Kadrovi su im ocajni, pogotovo posle silnih talasa odliva iz stranke od nastanka pa do danas. Najzad bi stvarno trebalo da odluce da prestanu da postoje. SPS: jednom recju: spit. Ali, jedna bitna stvar. To nije SPS od pre 5. oktobra. Vecina onih najmrskijih koji su bili ili sitni ili u senci da bi visili po sredstvima informisanja, presli su u DSS od 2000te na ovamo. Zalim samo one ljude koji su imali ili jos imaju neke ideale pa su zajedno sa njima. Cini mi se jedina stranka koja stvarno ima kadrove da normalno obavljaju drzavne poslove, ali daleko od toga da imaju dobre stranacke funkcionere (dacic i ostali). G17: nemam poverenja u Dinkica za neke stvari. Drugo, imam licnih razloga da ga ne volim (zajedno sa nekim ministrima iz DSSa i SPOa), nebitno za ovaj topic. Ostale necu ni da komentarisem. Sve u svemu, politicka scena, ljudi na njoj, ma i cela zemlja su nam potpuno smesni. Manje je smesno sto i mi zivimo u njoj. *(^&^

Da vidimo sad kako virtuelna a kako "realna" Srbija glasa?

"Danas nije napravljena koalicija, danas je, ja to moram da objasnim, očigledno je da ne razumete, stvorena skup

Eto Fat, dok smo mi citali AF: "Imao sam nesrećno detinjstvo, a i u

Misic je hteo 15te da se vosjka pregrupise na Kosovu i da tamo sacekaju Bugare+AU+Nemcuge... i opet bi dobili jos jedan Kosovski boj, gde bi mi kao "pobedili". Kosovski boj - sta da su odmah prihvatili da budu vazali Turske, ili pak Ugarske? Nekad je ipak bolje se povuci, i sacekati bolje vreme. Samo, problem oko Kosova je to sto vise tamo Srba nema i to NEVEZANO za 99u i kasnije, vec vise od principa: das mu stan, a on proda i stan i kutju shiptaru da bi ziveo u BGu. Cast izuzetcima. Sto se tice politike i Kosova, i danasnjih politicara: Ni Milosevic-Dacic ni Seselj-Nikolic se nisu bunili kad su im po 200 glasaca na Kosovu birali po poslanika za skupstinu (sve ukupno 36 cini mi se poslanika), a onda bi da ga "brane". I tata bi sine.

De1, zaboravio si i da nasi avioni mogu da lete sporije po klisurama, pa ruski S300, pa nuklearku sa crvenom zivom i ostalim budzokama od Zirinovskog... Brate, na kojim si ti drogama? :)

T.N:142/244 M.M:99/244 Pa cestitam sugradjanima na novom predsedniku skupstine! Kako prikladno - grobar, taman da sahrani najzad Srbiju, onako smo vec decenijama na umoru. Ne znam Rev, sad koalicija ni jednima ni drugima ne odgovara, pre ce na izbore. Mozda cak tako bude vise odgovaralo DSu, i cak za G17, jer mogu da racunaju da ce da "otcepe" malo DSS glasaca. Mada, posle ovoga, cak i da budu izbori ponovo, ja ne vidim ko moze da sastavi vladu.

Nego? Pazi, ako Grobar i Cat-lover naprave slucajno vladu, a imaju kategorican stav prema Kosovu, koje su im opcije? Da ga tek tako daju = izgubice glasace na sledecim izborima (znaci, odose moc, odose pare) Da ga "brane" preko tudjih ledja = poslace budale i primorane da ginu (sigurno ne svoju decu, rodbinu i prijatelje), al na sledecim izborima opet dobijaju Da odugovlace sa statusom do sledecih izbora = nerealno, niko vise nas nece cekati

Izjava T. Nikolica: Plan za Kosovo: "Ocekujem da UN odobri na

"Zajebi dijalog, nepregovaram s bagrom, vi lazete ko stoka, eno stala vam je tamo. Stranacki vojnici bolje palite u zaklon, zakljucacemo grad dok ne ocistimo talog. I nek bude jasno svakom s poslanickom platom ko nastavi po starom, platice nam glavom. Patriote pred izbore stoput su nas izdale slali nas u ratove za svoj licni interes. Dok ikone su pevale, majke su naricale, na krvavim parama institucije su nicale. Realnost sve je skuplja, a gudra sve jeftinija, zuto kao stampa kojom upravlja policija. Crno-bela Srbija, nesloga ubija, na putu ka Evropi u govnima zavrsila. Zar bombom da kazem da ta prica mi se smucila? Na sednice da upadam i taoce da uzimam? Zar vas istorija nasa nije nas nista naucila? Sami smo sebi poput najvecih dusmana. Ovo je otvorena poruka svim najgorim njuskama, za sva vasa dela presudice vam ulica! " Moram da se slozim sa BSom...ovi SVI sad trenutno u skupstini su za nista manje nego da je nastave al na onom drugom svetu, i steta sto ne bude nesto od ovoga: 1. urtci hamasov bombas samoubica, i sec pre aktiviranja ne kaze: u jbte, pogresio sam skretanje kod Albukerkija...boom 2. Bog se sazali na Srbe i baci jedan "omanji" meteor na skupstinu Kad samo pomislim, da ih mi svi placamo za ovo....jebem ti zemlju i narod

Zlatni presek zasnovan je na tome, da je odnos manjeg dela geometrijske du

Analiza ostataka flore i faune pokazuje da se u ovo vreme prosiruje podrucje ekonomskih zahvata naselja i da se na njima suceljavaju nekoliko ekoloskih zona. Svaka od ovih zona koristi se, medjutim, samo izvesno vreme, i to u meri koje ne iscrpljuje njene prirodne potencijale. Da bi se izvori hrane i sirovina iskoristili u dovoljnoj meri i u pravo vreme, podizu se sezonski logori. Tako se vec u toku starije etape kulture Lepenskog Vira uspostavlja kombinovana sedelacko-mobilna ekonomika. Podizanjem sezonksih logora, populaciono uvecanje zajednice Lepenskog Vira oboezbedila je vecu ekonomsku dobit, a istovremeno se i rasteretila viska svojih clanova. S druge strane, sedeladko-mobilna ekonomika nuzno dovodi do podele rada i specijalizacije. Odredjeni broj clanova zajednice cinio je mobilnu grupu (verovatno odrasli muskarci), ali se i ova grupa delila na podgrupe specijalizovane za lov na odredjene vrste divljaci, na iznalazenje pojedinih sirovina ili za sakupljanje plodova. Medju clanovima imobilnog dela zajednice (verovatno zene i deca) takodje se dele zaduzenja, odnosno obazuju se grupe za hvatanje kornjaca i vodenih pitica, za vadjenje krtolastih plodova ili za preradu pojedinih sirovina. Ovakva podela rada u okvirima neproizvodjacke ekonomike ne dovodi do sticanja privatnog vlasnistva vec do sve vece specijalizacije i isticanja sposobnosti pojedinaca. Slozenost pogrebnih rituala pokazuje da se u ovo vreme formira drustvo u kome neki pojedinci uzivaju posebne povlastice za zivot i trajno postovanje posle smrti. Ova hijerarhija mogla je da se zasniva samo na posedovanju onih znanja i sposobnosti koji imaju vitalan za zajednicu. Poseban smisao za odredjene vrste poslova, posvecenost u tajne prirode ili sposobnost da se pronadju novi izvori hrane i sirovina verovatno su utvrdjivali autoritet pojedinaca i obezbedjivali im povlascen polozaj u drustvu. Podela naselja na dva dela, koja se uocavaju u strukturi naselja Lepenski Vir Ib-e i Lepenski Vir II, takodje je relevantna za proucavanje ekonomike i drustva. Na osnovu brojnih etnoloskih paralela moze se pretpostaviti da ova podela naselja odrazava rodovsku strukturu sa dualnom podelom u osnovi. Dualna organizacija obicno podrazumeva i dalje drustvene podele, ali se o njima ne moze nista odredjeno reci na osnovu arheoloskih nalaza. Jedino se trg, koji postoji u svim ovim naseljima, moze tumaciti kao mesto na kojem su obavljeni razni rituali koji su objedinjavali sve delove zajednice u celini. Ovakva slozenost odnosa u okviru jedne manje rodovske zajednice, komplikovana i odnosima sa zajednicama koje nastanjuju i ekonomski kontrolisu teritoriju u susedstvu, podrazumeva uspostavljanje brojnih tabua koji se clanovima zajednice namecu obrednim ceremonijama ili obrazlazu odgovarajucim mitovima. Stoga u kulturi Lepenskog Vira osobeni nacin privredjivanja prati i sasvim osobena religijsko-magijska praksa i za nju vezana umetnost. Da bi svi delovi drustva solidno funkcionisali, bilo je neophodno da svaki pojedinac i svaki deo zajednice obavlja svoje duznosti u odredjeno vreme i na ocekivani nacin. Ovo se moglo postici jedino restriktivnim metodama, odnosno nekim autoritetom. Na osnovu arheoloskih dokumenata moze se zakljuciti da je u kulturi Lepenskog Vira taj autoritet bila religija. U naseljima Lepenskog Vira otkrivena su kulturna mesta i brojni sakralni predmeti. Monumentalne kamene skulpture koje su otkrivene u mnogim kucnim svetilistima, svakako su ikonografska ilustracija jednog slozenog mita. Postavljane iz generacije u generaciju uz kucna ognjista, ove skulpture od dzinovskih oblutaka - na kojima su najcesce modelovane ljudske glave, ribe, jelen ili zagonetne arabeske - bile su za sve clanove zajednice svetinje koje su im otkrivale velike istine o svetu i odredjivale ponasanje u svakodnevnom zivotu. Preko oblutaka koji "nastaju" i "zive" u velikoj reci kraj naselja svi clanovi zajednice povezuju se, za zivota i posle smrti, sa osnovnim i vecitim elementima svoje zivotne sredine - sa vodom i kamenom. Postavljanjem oblutaka uz ognjiste ovim elementima je pridruzena i vatra, a preko nje - topolota i svetlost sunca. Glavni motivi koji se prikazuju na oblucima svakako su i osnovni sadrzaji postojeceg mita. Verovatno se mislilo da se iz oblutaka, kao iz velikog praiskonskog jajeta, radja sve sto zivi, na prvom mestu ribolika bica (praroditelji ljudskog roda) i zivotinje koje se najcesce love (riba, jelen). Glavni elementi ovog mita su istovremeno i simboli za osnovne elemente neproizvodjacke ekonomike (voda, kamen, vatra, riba, divljac.) Tako su ove skulpture i ovaj mit trajno osigravali bezbednosti svim dobrim zajednicama, kako drustvenim tako i ekonomskim, i sprecavali da se ona narusavaju ili proizvoljno koriste. U razdoblju kad religija i umetnost dolaze do najviseg uspona, na planu privredjivanja ostvarena su dva podviga - pripitomljene su ili selekcionisane odredjene vrste zivotinja i kultivisane su neke vrste divljih zitarica. Ovo su dve glavne tekovine velike revolucije (tkz. neolitska revolucija) koja je presudno uticala na razvoj kultura u Podunavlju. U kulturi Lepenskog Vira do ovih tekovina nije se doslo ni slucajno ni trenutno, tj. one su razultat istrajnog posmatranja prirode, sistematizovanih znanja, brizljivog odabiranja i dugotrajnog negovanja odredjenih vrsta biljnog i zivotinjskog sveta. U naseljima Lepenski Vir Ib-e nadjeni su brojni predmeti na kojima su ugravirane zagonetne predstave i znaci, slicne koordinatnom sistemu, skicama predela, slovima i brojkama. Njihov smisao ostace tajna, ali ne treba sumnjati u to da su to zabeleske o odredjenim zapazanjima. Jednoobraznost koja odlikuje sva svetilista i kamene skulpture, pokazuje da su u mladjoj etapi kulture Lepenskog Vira predacka znanja objedinjena u celovit sistem. Iz tih razloga svetilista Lepenskog Vira ne treba posmatrati samo kao mesta u kojima je ponikla jedna od najslozenijih religija praistorije i najstarija monumentalna skulptura Evrope, vec i kao neku vrstu naucnih laboratorija u kojima su anticipirana znanja i vestine naredne, neolitske epohe. Ostaci flore i faune iz naselja mladje etape kulture Lepenskog Vira pokazuju da sa prvim uspesima u kultivaciji zitarica i pripitomljavanju zivotinja nisu odmah usledili zemljoradnja i stocarstvo. Na osnovu celokupne arheoloske gradje moze se pouzdano utvrditi da je proteklo nekoliko stoleca pre nego sto su ovi pronalasci svrsishodno iskorisceni. Stanovnici naselja iz mladje etape kulture Lepenskog Vira ostvarili su osnovne tekovine "neolitske revolucije", ali nikada nisu postali ni zemljoradnici ni stocari. Situacija koja je ranije uspostavljena u drustvenim odnosima, nacinu privredjivanja i religijskoj praksi, stolecima se bitnije nije menjala. Ovo okamenjivanje kulture upravo je posledica uvodjena sve veceg broja restriktivnih normi, nametanja stroge discipline i ritualne obuke - mera kojima je cilj uspostavljanje novog psiholoskog stava i utvrdjivanje samodisciplinovanog odnosa prema pojedinim vrstama biljaka i zivotinja. To je nuzni preduslov za zemljoradnju i stocarstvo, tj. za proizvodjacku ekonomiku na kojoj ce se temeljiti kultura naredne epohe - mladjeg kamenog doba. Koji su sve faktori uticali na to da se ova situacija izmeni, jos je nedovoljno jasno. Bez obzira na to kako ce ovaj problem biti resen u buducnosti, jedno je izvesno: prve zemljoradnicko-stocarske zajednice, medju kojima i one koje su podigle naselja Lepenski Vir III, formiraju se u vreme kad vec ranije ostvareni uspesi u pripitomljavanju zivotinja i kultivisanju biljaka izlaze iz ritualnog konteksta; u trenutku kad oni postaju opsta, svima pristupacna dobra, ukidaju se, medjutim, tradicionalni drustveni odnosi, nestaje monumentalna umetnost, rusi se stari mit, a sa njim i kultura Lepenskog Vira. VINČANSKO

Утемељење, раст и највиши успон винчанске културе илуструју археолошки налази откривени у Винчи на дубинама између деветог и шестог метра. У овом раздобљу, које се методом С-14 може датовати оквирно између 4500. и 3800. године старе ере, становници Винче и њихови саплеменици остварују културу особеног стила која далеко зрачи и супериорно доминира највећим делом средње и југоисточне Европе. Винчанска култура поседовала је око 4000. г. пре н. е. територију већу од територију било које друге неолитске културе у Европи, а поједина њена насеља, на пример Винча, Потпорањ, Селевац или Дивостин, премашала cу величином и бројем житеља не само сва истовремена неолитска насеља већ и прве градове који cу знатно касније настали у Месопотамији, Егеји и Египту. Заједнице тих великих насеља прилагођавале cу своје основне делатности локалним условима. Тако се у неким насељима већа пажња поклањала земљорадњи и сточарству, a у некима ткачкој радиности и трговини, док cу се у онима која у својој околини имају ретке сировине зачели рударство и разне врсте заната. Специјализоване делатности омогућиле cу брз привредни успон, друштвено раслојавање и опште богаћење свих заједница винчанске културе. Заједнице у Шумадији, Банату и Срему брижљивом обрадом земље и негом крупне стоке створиле су вишкове производа, који су им омогућавали да од суседних етно-културних група добијају сировине које нису имали на својој територији, на првом месту ердељски обсидијан, драгоцену сировину за израду српова и прецизних алатки. С друге стране, стабилност привреде омогућила је винчанским заједницама да известан број својих чланова ослободе непосредне производње, односно да их усмере на посебне делатности, првенствено на изналажење локалних сировина или њихову прераду. На тај начин становници Винче дошли су до цинабарита, који је вађен у Шупљој стени испод Авале, као и до неких других ретких стена и минерала (алабастер, мермер). Винча је из тих разлога постала и највеће тржиште југоисточне Европе, и то не само због изузетне вредности сопствених производа већ и због ретких сировина или предмета који су у њу допремани из Трансилваније, горњег Потисја, доњег Подунавља па чак и са обала Егејског и Јадранског мора. Широка размена добара и развој комуникација ослободили су творце винчанске културе грчевито везаности за малени комад земље и предачке навике, дали су полет њиховој машти и омогућили им да наслуте нове светове и успоставе однос пун поверења према природи, животу и будућности. Винча и још неколико неолитских насеља у близини Вршца (Потпорањ), Крагујевца (Гривац, Дивостин), Титове Митровице (Валач) и Приштине (Предионица) постају велики религиозни центри, а истовремено и уметничка жаришта која пресудно утичу на ликовно стваралаштво свих неолитских заједница средње и југоисточне Европе. На стотине и хиљаде глинених фигурина и ритуалних ваза, откривених у поменутим насељима, не указују само на изузетну маштовитост и уметничку надареност њихових твораца већ и на развијено митотворство и нагло разгранавање магијско-религијске праксе у оквирима винчанске културе. Тематска разноликост глинених фигурина (наге или обучене фигуре жена и мушкараца у стојећем, клечећем или седећем ставу, фигуре с маскама на лицу, хермафродитске фигуре) и њихов стилски развој од натуралистичких преко реалистичких до сасвим апстрактних форми сигурни су доказ да је у винчанској култури превладана примитивна магија, односно да је оформљена јасна религијска мисао. Та мисао, судећи по изгледу глинених идола и разноврсних културних предмета изражавана је у ритуалима и мотивима повезаним са сменом годишњих доба, сетвом и жетвом, рађањем и умирањем, као и сталном обновом живота, ликовно најпотпуније израженом приказом жене са дететом у наручју. Оне винчанске заједнице које се нису определиле за земљорадњу и сточарство већ за проналажење и обраду нових сировина створиле су, међутим, сасвим другачији духовни свет. Заједнице које су живеле између висова Кучајне и Дели Јована, у близини пећина, великих пукотина и топлих извора, рано су наслутиле да у утроби земље, у потпуној тами, настају, расту и сазревају најразличитије стене и минерали. Припадници тих заједница први су у Европи продрли у тај зачарани подземни свет, изнели на светлост дана његове плодове и, уз помоћ ватре, натерали их да се преобразе у нову материју - у метале, у конкретном случају у бакар. Открићем велике тајне преображаја материје ови први европски рудари и ковачи уплели су се у процесе космичког живота и везали за један посебан свет богова и хероја. После открића бакра, њихова машта населила је целу природу безбројним тајанственим бићима - палчићима, вилама и вилењацима, који су се придружили демонима жита и духовима плодоносног дрвећа. Тај особен сакрални свет, који је у винчанској култури успостављен најкасније почетком IV миленијума пре нове ере, одржао се на Балканском полуострву све до времена ширења хришћанства, a један његов део вероватно је уграђен и у темеље најстарије забележене европске митологије - у старогрчке митове о Деметри, Дионису и божанском ковачу Хефесту. Винчанска култура била је у зениту све до око 3800. г. пре н. е. Остаци насеља и покретни археолошки налази откривени на дубинама између шестог и другог метра културног слоја Винче, датовани методом С-14 у раздобље између 3700. и 3500. године старе ере, показују да Винча постепено губи свој пређашњи значај и да се винчанска култура у целини лагано гаси. Најпре се запажа да су насеља из овог дела културног слоја знатно мања од претходних и да се у једном моменту приступа изградњи новог одбрамбеног система. Мада се и даље наставља локална производња свих врста оруђа и керамичких производа, ипак је карактеристично да је број импортованих објеката све већи и да се све чешће подражавају узори из туђинских култура. Очигледно је да уместо метрополе која зрачи, Винча сад постаје само место које сабира елементе са најразличитијих страна. Овај општи замор, испољен како у неоригиналној керамичкој производњи тако и у изради антропоморфних фигурина, изазван је проналаском и све чешћом употребом метала, у првом реду бакра и злата. Открићем ових метала нарушава се ранија културна равнотежа и отпочиње распадање структуре неолитског света. Сви ти догађаји деловали су снажно на материјалну и духовну културу Винчиног становништва. У првом тренутку подстреци са стране имали су позитивно деловање јер сажимањем традиционалних форми с елементима новог стила настаје у Винчи краткотрајни ренесанс културе окарактерисан у првом реду оригиналним облицима антропоморфне пластике и новим орнаменталним техникама на керамици. При овој новој стилској синтези антропоморфне фигурине задржавају у основи још реалистичке облике, али раније тродимензионално моделоване површине постају равне, а пластично моделовани детаљи постепено се схематизују и претварају у тешко разумљиве орнаменталне знаке. Овај доследно спроведен орнаменталан стил има за циљ да помоћу једне врсте цртежа и сенчења компензује изгубљен смисао за трећу димензију. На извесним статуетама примењено је и бојење којим је још више наглашен пиктурални карактер новог орнаменталног стила. Отуда урезани или сликани детаљи на Винчиним фигуринама не означавају ни одело, ни тетовиране знаке, већ настају као резултат развоја стила који се креће од тродимензионалних реалистичких облика ка линеарно-апстрактним формама. Формирање овог стила мора се везати за технику резања и украшавања металног лима и кости. Као што је у току старије етапе винчанске културе глина одређивала основне облике антропоморфних статуета, тако у млађој етапи фигурине од металног лима и кости постају носиоци линеарно-апстрактног стила који се са више или мање успеха транспонује и у друге врсте материјала. Насупрот фигуринама, посуђе је махом неукрашено. Ова чињеница, наизглед контрадикторна, у ствари се добро слаже с основном стилском концепцијом којој је страна трећа димензија и просторно разбијање украсних мотива. Стога се сад и фаворизује само сликана декорација изведена пастозном бојом или инкрустацијом, док су друге орнаменталне технике углавном занемарене. Више се не примењују непрекинути украсни мотиви (текућа спирала, меандар), већ су сви орнаменти или просторно ограничени (метопски стил) или везани за поједине делове вазе. Овај строг тектонски стил на керамици, као и орнаментално-апстрактне форме пластике, израз је озбиљније кризе изазване увођењем метала у још изразито агрикултурну средину. Са развојем металургије бакра формирају се постепено и нови економско-друштвени односи који се супротстављају традиционалном начину живота. Становници Винче нису били спремни да прихвате прогресивну економско-друштвену структуру и нове богове већ достигнуте у културама суседних подручја. У таквој животној ситуацији било је потребно старе богове Винче што више уздићи и супротставити их страначким божанствима. Отуда се сад у Винчи формира једна нова религиозност документована првенствено познатом иконографском схемом мајке с дететом у наручју, опште хранитељице и велике господарице. Ови нумени, без праве моћи и лица, сагорели су заједно с колибама њихових твораца при налету инвазионих култура бакарног доба. У Винчином културном слоју, на око 2 m испод површине, данас се још добро виде згаришта последњег насеља. Овај хоризонт означава последње велико поглавље историје Винче - историје дуге око петнаест векова, испуњене значајним културним остварењима и узбудљивим догађајима. У Винчи је живот настављен и касније, све до доласка Римљана у наше крајеве, али не више са истим интензитетом нити на истом простору. Данас је из Винче познат низ налаза из бакарног, бронзаног и гвозденог доба (као и старосрпски локалитет - прим. ПР). To cу, међутим, само трагови, често веома значајни за разумевање извесних појава у праисторијској култури средњег Подунавља, али cу они за историју Винче од другоразредног значаја. Kultura Lepenskog Vira Da bi se istrazilo jedno maleno naselje iz epohe mladjeg kamenog doba, otpoceto je 1965. godine sa arheoloskim iskopavanjem na niskoj dunavskoj terasi pokraj Lepenskog Vira. U tom trenutku niko nije ni slutio da je ovo mesto, koje se nalazi u bespucu Djerdapa, nekada bilo i srediste jedne od najslozenijih i najblistavijih kultura praistorije. To je postalo jasno tek 1967. godine. U toj su godini, ispod naselja prvih zemljoradnika i stocara iz razdoblja od 5300-4800 god. pre n.e., otkriveni spomenici koji su iznenadili ceo svet; u sedam velikih, sukcesivno podizanih naselja ribolovaca, lovaca i skupljaca hrane (Proto-Lepenski Vir Ia-e, Lepenski Vir II), nadjeni su : brojna planski gradjena stanista, grobovi koji dokumentuju cudne pogrebne rituale, obilje majstorski izgradjenih alatki od kamena, kosti i roga, raznovrstan nakit, plocice sa urezanim znacima slicnim pismu i monumentalne skulpture od kamena. Odmah se moglo ustanoviti da su sve ovo ostvarenja od pre 5300. god. pre n.e., a to je znacilo da su ribolovacko-lovacke zajednice koje su naseljavale terasu pokraj Lepenskog Vira prve u Evropi uspostavile slozene privredno-drustvene odnose, prve ostvarile arhitekturu osobenog stila i prve modelovale monumentalne skulpture od dzinovskih oblutaka. Tako se Lepenski Vir [165qu 1967. godini pojavio na arheoloskoj karti Evrope kao izuzetno znacajan, ali i sasvim usamljen kulturni centar; njegovi spomenici, tako neobicni i tako zagonetni, tada su samo ukazivali da u buducnosti treba ocekivati slicne arheoloske spomenike koji ce uciniti razumljivim sve ono sto je ostvareno na ovoj maloj dunavskoj terasi. U narednim godinama sva ocekivanja su i realizovana. Zahvaljujuci intenzivnim arheoloskim istrazivanjima obala Dunava, posebno u Djerdapu, do 1971. godine otkriveno je jos desetak naselja iz istog razdoblja (Hajducka vodenica, Padina, Vlasac, Ikoana, Kladovska skela i druga). Arheoloska gradja koje je u ovim naseljima nadjena pokazala je da Lepenski Vir treba smatrati sredistem jedne osobene i dugotrajne kulture koja se danas u arheoloskoj nauci s pravom naziva kultura Lepenskog Vira. Kolevka kulture Lepenskog Vira je Djerdap, a njeni tvorci su potomci stare evropske populacije iz razdoblja starijeg kamenog doba (antropoloski tip Brno-Psedmost). Pred kraj ledenog doba (oko 20000 god. n.e.) zajednice ove populacije nastanile su i pecine u Djerdapu i u njima su zivele sve do oko 7000 god. pre n.e., kad je opsta klima osetnije otoplila. Promena klime omogucila je zivot pod vedrim nebom, ali je faktor izolacije taj zivot ucinio veoma slozenim. Prva naselja podizana su na niskim terasama koje su redovno male i izolovane, jer ih po duzini preseca Dunav, a po sirini zatvaraju strme padine okolnih brda. Zbog toga je teritorija koju u toku godine ekonomski koristi jedno naselje ne samo mala vec i strogo ogranicena. Svaka od ovih teritorija poseduje obilje vode, ogreva, divljaci i jestivih plodova. Medjutim, sva ova bogatstva ne bi bila dovoljna da obezbede vekovni zivot u jednom naselju s obzirom na velicine i izolovanost ovih teritorija. Ljudske zajednice u djerdapskom podrucju nisu mogle da osiguraju egzistenciju stihijski, nikontroslisanim preuzimanjem prirodnih dobara, vec samo uspostavljanjem novog privrednog i socio-kulturnog sistema. Ovaj novi sistem formiran je postupno, a sa njime i kultura Lepenskog Vira. Na konacno uoblicavanje ove kulture, osim faktora izolacije, presudno je delovao prirastaja stanovnistva, odnosno uvecanje obima ljudskih zajednica. To jasno pokazuje strukturu svih naselja koja su otkrivena na Lepenskom Viru. Na osnovu broja stanista i grobova u najstarijem naselju (Proto-epenski Vir) moze se pouzdano zakljuciti da se zajednica koja je u njemu zivela sastojala od tri do cetiri bioloske porodice, tj. najvise od dvadesetak clanova. Ovaj broj je usaglasen kako sa velicinom nastanjenog prostora i pristupacnog terena tako i sa tradicionalnim nacinom zivota. Ova uskladjenost prouzrokovala je, medjutim, privredno-drustveni imobilizam, zgoc cega se u najstarijoj fazi kulture Lepenskog Vira jos ne zapazaju pojave koje bi bitnije razlikovale ovu kulturu od ostalih istovremenih kultura Podunavlja. Malobrojnost zajednice, ogranicenost komunikacija i svodjenje ekonomski eksploatisane teritorije na neposrednu okolinu naselja, nuzno uspostavljaju privredno-drustvene odnose koji se zasnivaju na ucescu svih odraslih clanova zajednice u radu i koriscenju dobara, jednakim obavezama i istim pravima, na solidarnosti koja je neprijateljski raspolozena prema svakom autoritetu i svim individualnim teznjama. Zbog toga je struktura obog naselja jos neartikulisana; pokojnici se sahranjuju bez odredjenog reda, a sve sirovine se dobijaju iz najblize okoline. Sasvim drugaciju sliku privredno-drustvenog zivota pruza naselje iz naredne faze - Lepenski Vir Ia. Ovo naselje se sastojalo od dvadesetak stanista i imalo je najmanje stotinak zitelja. Ovaj broj vise ne odgovara velicini terena na kojem se zivi i znatno premasa broj clanova u tradicionalnim lovacko-skupljackim zajednicama. Posto geomorfoloske odlike terena nisu dozvoljavale ovoj mnogoljudskoj zajednici da regulise svoju brojnost trajnim raseljavanjem, ona je morala da trazi druga resenja. Iz napora da se nadje izlaz iz ove teske situacije nastalo je sasvim osobeno privredno, drustveno i ideolosko ustrojstvo kulture Lepenskog Vira. Uvecanje obima primarne zajednice propraceno je nizom novih pojava. Stanista se vise ne grade proizvoljno, vec po utvrdjenom obrascu. Njihove osnove precizno su razmeravane i uvek imaju oblik zarubljenog kruznog isecka pod uglom od 60 stepeni. U sredistu ovog naselja nalazili su se prostrani trg i velika kuca, a stanista oko njih rasporedjena su redove. Pokojnici se od ovog vremena sahranjuju van naselja. Samo pojedinci, najcesce muskarci i zene koji su doziveli duboku starost, sahranjuju se na trgu ili iza pravougaonih ognjista koja se uvek gradjena od velikih i teskih kamenih blokova. Knjiga "Ruski avangardni roman", Mile Stojnic, objavljena u izdanju Knjizevne zajednice "Zvezdara", Narodne biblioteke "Vuk Karadzic", preduzeca "Apostrof" i "Sprint", pravi je mini roman o svakom romanu i licnosti ruske avangardne knjizevnosti, receno je na predstavljanju knjige nedavno u Udruzenju knjizevnika Srbije.