Doolio

nisi ti mene skonto:)

sto nije izbacio beja onda!

meni gotivniji manzarek

donekle bih se slozio. sigurno da bi bilo zestoko kockanje za njega da uzme da muzicira i da se nada da ce da se probije i 90% ne bi uspeo. ovako ima zagarantovanu prvu prezentaciju i to je to, ako ne pravi neki krs, bice kul. sa druge strane, zaista dobro radi i vidi se da voli to sto radi i dobre su mu stvari, tako da je nebitno ko je i sta je.

ahaha rostilj car:) i za pljuge je isto tako:)

hju lori izdao album, pjeva, svira klavir i dzitru, dobro je, bar se meni svidja jer je tesko naci ovako straightforward bluz danas http://www.youtube.com/watch?v=E1x7AeEogGM&feature=player_embedded BRAVO HJU KRALJU CRNACA

wat

spu je bio cinican, ne ironican:) to sto on kaze se zaista desava, nekad opravdano, a nekad potpuno fejl, ko u slucaju prednji/zadnji.

ama, ja ne znam kako moze da bude 'logicnije' i 'lepse' nesto sto - jeste. a i nije logicnije, ni lepse, te kategorije su lol u ovakvom slucaju. ako ti je logicnije i lepse, ti onda ne znas buduce vreme u srpskom jeziku, onaj ko zna, njemu nema sta da bude logicnije i lepse. ili barem da pises onako kako ti je lepo ili lakse (ko ja sto ne pisem velika slova i gutam zareze), ali da znas kako treba. a spu je bio cinican.

atomic: jes vala, tunnelvisionovao sam se

ne kontam, ne razumem, cekaj, ti bi i dalje pisao nepravilno iako smo ti napisali kako je pravilno i primerom i mehanikom? zaista mi to nije jasno... 'ja bih pisao nepravilno iako ste napisali kako je pravilno' - zasto pobogu? inat, sta? imas izbor od tri oblika (gde jedan nije preterano knjizevni, al dobro) i ti biras cetvrti jer, ne znam, tako ti je lepse. pa valjda je logicno da sebe korigujes, a ne da prkosis pravilnom pisanju jezika kad za tim nema potrebe.

jedan od dva ivanova posta o kolima. drugi je sarkasticni bosanski o golfu.

jebote, jel znate vi srpski, to je futur jebote, u osnovnoj se uci:( brate mili... dakle, ako ne skracujemo futur, onda se ostavlja infinitiv: raditi cu (ja cu raditi) voleti cu videti cu ako je glagol na ci, a ne na ti, onda imamo: SNACI CU SE naci cu reci cu leci cu preci cu ako se glagol na ti skrati, dobijamo ovo: radicu volecu videcu glagoli iz prvog primera, samo u skracenom izdanju, jelte. to je spojeno, al to nema veze sa ovom drugom grupom jebo ga ja. druga grupa isto moze da se skracuje u kolokvijalnom govoru i to bi bilo ovako: SNACU SE nacu recu precu jel ste vi isli u skolu edit: sporo pisem:) u svakom slucaju, ostavicu, jer ima primera sa skracivanjem. ne mogu da verujem da na forumu gde ljudi imaju vise od jedanaest godina pisemo o futuru u srpskom jeziku. jos ovaj kaze 'nisam nasao dal je sto posto tacno'... 'seckaju se reci' - kako se seckaju reci ako su dve... ja se zovem dusanmirkovic.

jebiga, probo sam, mnogo je sitno da bi se vektorizovalo kako valja (da ne bude kockasto ili da ne bude, sa druge strane, previse balonasto) bez hjuman intervensna u vidu rucnog drndanja, za koji trenutno nemam vremena.

dosta tih knjiga mozete naci kod onih likova sto bleje ispred faksova fazon... ako nekog ne mrzi da kvestuje, mozda ce imati srece, to su uglavnom matora izdanja i dosta ljudi ih je imalo.

vektorizuj je, pa je povecaj kolko ti srce drago, bice i lepse nego sto je sad:)

dro gos

dve smrti svim tim stvarima sto se mene tice:)

bole: zapravo, tu jesi u pravu. kad si napravio paralelu sa muzikom skontao sam:) ako pogledas, kod svih velikih filozofa, psihologa, pa i naucnika uopste, pisaca itd, se provlaci neki fundamentalni trip koji je prilicno nerazumljiv nekom ko se nije bar malo naoruzao. istocnjaci su gajili neki takav jezgroviti pristup sustini i zato kad uzmes nekog lao cea, a bez tog predznanja, ti samo vidis neke izjave koje niti su dovoljno jasne, niti su prakticne, niti su definisane, a zapravo je stvar u predznanju. meni su bili totalno nerazumljivi i zen fazoni i uopste istocni mudraci i filozofi, dok nisam dosao do tih fundamenata upravo preko njihovih zapadnih kolega koji, buduci da su blizi nama kulturoloski (ajde) pisali stilom koji nama odgovara i imali pristup koji je nama blizak, a zapravo se tu prica o istim stvarima. ono sto je simptomaticno, a sto sam rekao, za naucnike i pisce itd, to je i najinteresantnija stvar od svega. pa tako vidimo da jung polako, sto vise otkriva i razgradjuje stvari na naucnoj osnovi, on vise ide u metafiziku i mistiku, sto deluje paradoksalno kad neupucen covek to primeti. imamo i teslu koji je rekao nesto tipa 'ja nijednom nistam nista otkrio razmisljajuci o tome', sto je jedna vrlo bitna i jaka izjava, koja se zapravo podudara sa jungovim gledanjem na stvari, sa severnoamerickim indijancima, kao i sa juznoamerickim i istocnjackim misticima. pogledajte ove kembelove intervjue koje sam pomenuo, pa cete da vidite jos jednu iteraciju toga, kod samog kembela. nesto kao u civilizationu kad proucavas tocak, pa keramiku, pa alfabet, pa matu, pa motor sa unutrasnjim sagorevanjem, pa ovo, pa ono i na kraju sve ode u jedno i nema vise grananja:) a kad bi krenuo od tog jednog, ne bi ti bilo dobro. tako da, u pravu si, treba ici od grancica, pa onda zagristi u neke metafizicke tripove koji idu u sustinu i zapravo su em nejasni, em previse bombasticni, em preplavljujuci ako se krene od njih.

nije to bas tako, to ti se cini jer si 'uman':) fazon je u tome sto je to drugacija relacija. ta tvoja slika je nekako previse 'amerikanizirana', da tako kazem. druga stvar, uspesno tumacenje snova moze samo da pomogne, naravno, sa oprezom, da se ne ode u neke retardiranosti. jungov primer (ne secam se, mislim da je jung) sa planinarem govori o tome. jedan lik je bio overwhelmed, smoren je bio zbog porodice, napet zbog posla itd i bio je u fazonu da 'pusti sve to'. sanjao je da pada u ponor i tome slicno i bio je napet. onda je odlucio da se opusti malo i da ode na planinarenje sa drugarima. ovaj mu je reko nemoj, na sta mu je ovaj odgovorio nesto tipa 'ma brate, moram malo da odmorim'. zginuo je na planini tako sto mu se OTKACIO konopac. dakle, nije se samoubio, vec se podsvesno lose vezao i to je maltene bilo predvidjeno celim tripom, koji je jung izgleda skontao, ali ne dovoljno sigurno da bi, ne znam, odvalio lika bejzbolkom i vezao ga u sobi ili tako nesto:) e sad, to sto tebe plasi je zapravo strah od nepoznatog. ali moras da shvatis da tebe plasi nesto sto je svakako deo tebe, tj nesto sto si ti sam, a to bas i nije logicno, zar ne:) u sustini od toga ne treba bezati jer stvaras sizoidnost i razdvojenost, a zapravo to dovodi do ustanove. sa druge strane, harmonija sa samim sobom i prihvatanje samog sebe moze da donese samo dobro. sizofrenicari su zapravo likovi koji previse misle i cepaju licnost na sebe i 'sebe' postepeno. u sustini svaki mentalni poremecaj je intenzivirano nesto sto svako poseduje. pa ce tako svako da kaze nekad 'dusane koji si ti debil', sizofrenicar to zapravo stvarno prica, sam sebi od strane sebe:) autizam isto, previse analize. autizam ne mora biti urodjen, on moze biti socijalno izgradjen. analiziras, analiziras, kreces da se gubis u analizama i da pravis neku svoju percepciju i svoju realnost. to je samo veci level od onih likova sto zamisljeno idu ulicom. kreces da izbegavas eye contact jer te zapravo izbacuje iz tvog sveta gde ti zapravo rojis misli dok hodas, prilicno oblivious za ono sto se desava oko tebe i onda te neko oslovi, a ti se zbunis i radije bi nastavio da ides jer te prekinuo i ne umes tako brzo da se adaptiras na spoljasnji nadrazaj. sigurno ti se to desilo par puta, a recimo, autisticar je stalno takav. nista to nije toliko misticno da bi se plasio sam sebe:) ti si ono sto si:) zasto ovo pricam? zato sto je ta 'predaja' kod tih stvari jako bitna i sa njom si prilicno siguran, sa previse barijera ides u sizoidnost, a sa prihvatanjem dostizes harmoniju. i da, ovo zvuci ko neki zen pamflet, ali naucna praksa ce ti reci isto, samo razlicitim recnikom:) ovo sto je vudu rekao. kad baratas odredjenim nivoom znanja i, da kazemo, prakse, ti postajes mighty wielder of sword of consciousness, a ne neko ko mlatara tim macem, pa odsece sebi nogu:) vudu: moze, bern je prilicno pitak, za citanje je vrlo lak, u rangu onih zapadnjackih knjizica kako smuvati ribu, samo sto je zapravo naucni rad u pitanju. tako da berna mozes svakako, a mozes i tomasa e. harisa posle berna (knjiga ja sam ok ti si ok) koji pici bernov trip kroz slucajeve u praksi (posto je lik psihoterapeut). konkretno obraca paznju na mundane situacije, sto je kul i do jaja pitko i pamtis sam od sebe. frojd je azbukica i ono bas temelj, mada je malo tunnel vision sa svojim seksualnim tripovima, al svakako ga ne treba zaobici. citaj prvo ono sto ti dopadne saka.

longli (pre edita): da, ali tu ti treba jos jedan momenat, a to je da li je san uticao na tebe u nekom vidu. dakle, ako ti sanjas kako jedes sarme i ne zapamtis to, onda nije ni bitno. druga stvar, ako zapamtis, ali nemas neki odnos prema tom snu (nelagodu, osecaj kao da si nesto zaboravio itd), onda je verovatno nebitan. ali secas se sigurno nekih epic snova koji ti nisu bas najjasniji, ali izazivaju u tebi npr anksioznost i ti se sam cudis u fazonu 'sanjao sam da idem u diznilend, a nije mi dobro ceo dan wtf'. ima tu interesantnih stvari, npr, neko misljenje je da, ako se secas sna, a nema sanse da se setis nekih pojedinosti (tipa idem ti ja tako ulicom i pozdravim se s komsijom i znam da mi je komsija, al da me jebes ne znam koji, ne vidim mu facu u secanju), te pojedinosti nisu bitne, vec su tu cisto da se napravi neki setting:) dakle, komsija je tu da bi, ne znam, ti tako isao i imao kome da se javis:) pa onda, isto je kao trip da, ako sanjas neki druzina prstena fazon (isli neki nagruvani lik, neka ekstra riba, neki smarac i ja na basket), svi ti likovi predstavljaju tebe, sto je jako interesantno stanoviste. ono, nagruvani lik moze da se pobije sa ekstra ribom i tu bas imas da pletes sta je zapravo poenta tog sna:) onda, za muskarce, bilo kakva rupa u snu, predstavlja picku. dakle, sta god, otprilike nema 'slucajnih rupa':) ono 'e, sanjao sam da ulazim u neku pecinu' - taj fazon:) isto tako vecina falusnih tripova su patka, isto simbolicno. zmija isto. cest je motiv borba heroja sa velikom zmijom - u principu savladavanje svog animalnog. i tako dalje i tako blize, ima tu opstih mesta, al ih treba uociti. posle edita:) : pa ne znam, jeste to jedan ogromni slabo istrazeni trip, ali ono, tu je i postoji i nema sta da te plasi:) naravno da se covek moze sjebati, ali nije ni to tako lako, ipak je to neki samoodrzivi mehanizam koji sam sebe ispravlja. medjutim, da, moze pogresno rukovanje da sjebe stvari. primera radi, u hipnozi postoji nesto sto se zove opoziv. dakle, ti mozes da indukujes razne nadrazaje, osecanja i slicno, ali moras to da opozoves da se ne bi sjebo. to ljudi zaborave. eto, poznat je isto slucaj lika kome je hipnotizer za vreme hipnoze sugerisao da mu se na saci nalazi nesto jako vruce i zaboravio je da to opozove (da kaze 'sklonili smo to'). lik mu je dosao posle dve nedelje sa tripom da mu svaki dan u isto vreme izlazi plik na ruci koji ne boli i koji nestaje posle petnaest minuta. npr, jos jedno svedocanstvo o tome koliko mi zapravo kontrolisemo organizam, ali ne kontrolisemo 'to sto kontrolise organizam'. pa onda placebo i tako to. naravno, sve to deluje i obrnuto, dakle, mozes da se sjebes. setimo se motiva u narodnim pricama kad lik 'legne da umre' i onda umre. dei: taj fazon, bern car:) ne secam se kojim redom treba, al ono, nije neka frka, ko sto si i sam mogao da vidis.

bole: taj neki fazon. imam par komentara:) sto se tice junga, da, jung je ozbiljno stivo. sa druge strane, iako je obiman i, verovatno zbog njegovog ogromnog obrazovanja i inteligencije, dosta zajeban i prebrz kao lik, opet predstavlja jednu masu fundamentalnih teorija i zakljucaka. ovo kazem jer riba od glave smrdi (u nekom pozitivnom smislu:) ), pa je jung ipak, ako ne nezaobilazan, ipak vrlo, vrlo koristan. self help knjige (kako resiti problem) jesu neko obogaljeno i rafinisano prezentovano stivo i zasnivaju se sto na praksi i empriji, sto na nekoj simplifikovanoj naucnoj bazi. one zapravo mogu biti dosta zanimljive i iz njih se mogu izvuci korisne informacije i postupci, ali citalac mora biti sposoban da info iz takve knjige filteruje. za to mu je potrebno predznanje i neko iskustvo, a tu na scenu stupa upravo jung, zajedno sa frojdom (mada i kod frojda treba filterovati, ali dobro, to ide u hodu) i mozda kembelom (jer je on zapravo sjedinio frojdovo i jungovo ucenje). u prevodu, ako imate temelje od junga, moci cete zapravo da citate i te 'kako resiti problem' knjige i da cedite iz njih korisne stvari. a to je prilicno korisna stvar jer te knjige po pravilu imaju 50% ili vise sranja, a ako citalac ne ume da odvoji zito od kukolja, onda bolje i da ne cita. zato ja skacem okolo 'jung jung' izmedju ostalog. da, transakciona analiza. bern je po meni najpitkiji lik za citanje i prosto covek iznosi interesantne stvari, a opet jako dobro uvodi coveka u svesno, nesvesno, razvoj licnosti i psihologiju licnosti uopste i generalno priblizava citaocu taj mehanizam mozak-telo. jeste da se bavi jednom uzom stvarnoscu, ali je jako zgodan za razumevanje tih stvari, pogotovo ljudima kojima su trip te psiha-telo ili duh-telo relacije. sto se tice samoanalize snova, pa, sta ja znam, svesni um jednostavno ima totalno drugaciji sistem parlanja od nesvesnog i to je najveca prepreka u analizi snova ili, kad smo kod toga, bilo kakvih poruka nesvesnog. stanja kao sto su trans, meditacija ili hipnoza olaksavaju tu komunikaciju (pomazu da svest aknolidzuje poruke nesvesnog), mozda treba ici u tom smeru kod neke introspekcije. medjutim, ovo sto si rekao za istinsko prihvatanje je istina i jos jedna od stvari na koje ljudi ne obracaju paznju i mesaju kontekst, pa zato ne uspevaju u necemu sto su naumili. celovito prihvatanje zahteva tzv. predaju, tj da covek nema otpor, medjutim racio uvek pravi otpor jer u suprotnom 'gubi tlo pod nogama'. pa tako ako se zainatimo da postignemo nesto na licnom planu (ne mislim na neki posao, vec nesto tipa 'bicu gotivan lik'), pravimo gresku. stvara se umni konstrukt koji treba da predstavlja nas kao gotivnog lika i taj konstrukt ostaje nedostizan posto um daje cilj i um provajduje sredstva za nesto sto nije umna kategorija vec sveobuhvatna. tako da zapravo trud i napinjanje, razmisljanje i naprezanje kod tih stvari prave kontraefekat. nesvesno nam salje poruku, mi treba da je primimo, a ne da jurcamo na sve strane za njom, a ona nam bleji u dzepu dok mi prevrcemo stvari po gajbi:) dakle, fazon je u nekoj 'samokomunikaciji' koja zahteva dosta harmonije, ali bez truda i naprezanja. u principu, za neku samoanalizu coveku, po mom misljenju, treba siroko, vise nego duboko, psiholosko obrazovanje. dosta bitnih snova je pokriveno (naravno, dat je neki grubi nacrt, treba pronaci svoj fazon u generickom paternu). primera radi, ako znamo da mladi ljudi zele da se emancipuju od kad je sveta i veka. ako znamo da se to na globalnom nivou radi ritualnom inicijacijom (da, cak i sada u modernim drustvima to postoji na neki nacin iako je vrlo slabo izrazeno, ali je tu - pa makar to bilo podizanje licne karte) koja predstavlja simbolicno umiranje deteta i radjanje odraslog coveka u svim kulturama (vaskrsnuce kao pojava ima korene u ovome - npr gandalf koji gine i onda vaskrsne kao gandalf beli koji je mnogo zajebaniji od sivog). ako znamo da je ta ritualna inicijacija zapravo samo odraz prirode (u nama se dogadja tzv psiholoska smrt) i jednostavno otelotvorenje procesa koji se u nama desava (u nekim primitivnim plemenima se zapravo ovaj proces i desava tako, odjednom, ceo poso se zavrsi tim ritualom - razlog je prost, opet se vracamo na predaju, klinac uopste ne dovodi u pitanje ritual i uzima ga zdravo za gotovo, postaje covek, nema tu sta i jednostavno, to se i desi u vidu prekretnice, a ne postepeno). ako isto tako znamo da je u isto vreme mladim ljudima frka da se odlepe sami od sebe i, uslovno receno, odrastu. ako sve to znamo i sanjamo san gde smo gost na sopstvenoj sahrani i posle tog sna se osecamo nelagodno, znamo sta je po sredi bez nekog veceg prostora za gresku. dei: to je fazon sa autosugestijom, jesi rekao u futuru, al si naveo tacno vreme, pa nisi mogo da se zajebes:) da si ponavljao 'bicu baja', podsvest bi radila periodicne checkove na 'bicu baja' i konstatovala da je sve u redu jer, ono, bices baja:)

pa ne znam, jungova 'covek i njegovi simboli' obavezno, overi i 'heroj sa hiljadu lica' od dzosefa kembela. medjutim, malo je suvoparna knjiga, ali postoji serija intervjua sa njim koja se zove 'the power of myth' (u video formatu) i ima je po torentima, to je prilicno pitko za gledanje, a bavi se u sustini tom tematikom (zasto mitovi razlicitih naroda i kultura imaju isti kostur). ima i 'uvod u sustinu mitologije', to je valjda neka zbirka tripova na te teme, a tripovi su jungovi i od karla kerenjija, medjutim, nisam citao to, procitao sam pet strana i nesto mi bilo smor. ako nadjes (ja imam neko matoro izdanje hrvatsko), mozes da procitas i 'autogeni trening', to je ovaj lik sto je isao u camcu preko atlantika.

rebel i pyro: zapravo, ne da nije neverovatno nego je dokazano i pokazano u praksi milijardu puta:) podsvest 'zna' te stvari i gomilu drugih, npr, ti znas sve brojeve tablica koje si video danas dok si se setao, samo sto se svest ne opterecuje tim stvarima nego se to zipuje u podsvesti jer ti 'ne treba'. mozda ces, ako je potrebno, moci pod hipnozom da se setis gomile stvari, al to je neka druga prica. podsvest isto tako ima jako dobru komunikaciju sa celim organizmom i jako dobro zna sta se desava, sta god to bilo. svest je, ko sto kori kaze, deo kojim se ti svesno sluzis, je li, i kao takav, nema pristup tim fundamentalnijim tripovima, zato je tebi i cudno da 'nesvesno zna da imas rak', iako je to prirodna stvar. slicnom relacijom ljudi ozdravljaju i razboljevaju se sugestivnim putem. poznati su slucajevi likova koje su zakljucali u iskljucenu hladnjacu na plus dvaes, a ovi su do sutra umrli od smrzavanja (sa sve promrzlinama, da, da) jer su istripovali. primer za to kako podsvest ima zajebanu percepciju ne samo ka unutra, vec i u odnosu na okruzenje: lik koji je uspostavio ginisov rekord za prelazenje atlantika cini mi se, u camcu, inace jedan od pionira autogenog treninga, to je uspeo zahvaljujuci 'treniranju podsvesti'. naime, on je sebi u hipnotickim ili trans stanjima (kada zapravo svest utihne, a podsvest postaje receptivna za sugestiju) sugerisao, pre svog poduhvata, kako ce 'stici po svaku cenu do amerike', 'ici konstantno na zapad' i jos par stvari. desavalo se da, u toku njegovog kuntanja, camac promeni smer i krene, lupam, na sever. u tom trenutku, u san mu je dolazio neki lik sa tripovima tipa 'ajde, moramo do mog gospodara, de si ti poso', ovaj ga je u snu pitao 'a gde je tvoj gospodar', na sta bi mu ovaj rekao 'pa na zapadu lol'. u tom trenutku bi se on budio i gledao na kompas i skontavao da je camac, dok je on spavao, promenio kurs i adjustovao je kurs na zapad. sto se arhetipova tice, oni su vec manje individualizovani (za razliku od simbola - simbol kite ce nekoj ribi oznacavati, ne znam, caleta npr, a nekom liku koga su silovali crnci ce znaciti bol ili katastrofu npr) i to je ono sto je kod njih interesantno. pogotovo sto se tice arhetipova u snovima. primera radi, zna se za nekog starog grka koji je uporno sanjao kako gori u nekoj kuci blabla i umro je na kraju od jedne retke varijante upale pluca (bas jako retke). jedan lik se zalio na isti san (naravno, nije znao za tog grka) u dvadesetom (ili devetnaestom) veku, san ga je progonio i stalno je imao osecaj da treba nesto da radi po tom pitanju, al nije znao sta - u prevodu, san mu jednostavno nije dao mira. na kraju je umro od te iste upale pluca koja je jako retka. mislim, primer ko primer, ima ih milion, ali cisto kao trip kako funkcionisu arhetipovi. npr, poznat je slucaj jedne devojcice koja je bolovala od neizlecive bolesti, a to joj nisu rekli. sanjala je snove za koje se ispostavilo da su ukljucivali neko zmijoliko bozanstvo i neke tripove koji su opet vezani za neke tamo domoroce i njihove vraceve koji to sanjaju kad treba da umru ili nesto u tom fazonu. devojcica je imala tipa cetiri godine tada i nije bilo sanse da ima pojam o bozanstvima i principima mitologije, a jos manje o konkretnim bozanstvima. u snove je bilo ukljuceno i tripovanje sa spokojem, odlazenjem na nebo i tome slicno. zakljuceno je da je njen organizam (pa samim tim i podsvest) skontao o cemu se radi i da ce da umre i da je na nesvesnom nivou sam sebe umirivao (jer nije mogao da uradi nista povodom toga, bolest je bila neizleciva) projekcijama 'u vecnost', 'odlaskom na nebo', 'jedinstvom sa svim' itd iako su sami koncepti bili nepoznati samoj devojcici - tj njenom svesnom umu. sve u svemu, ovo je tek vrh ledenog brega, ali ove stvari svakako nisu mambo dzambo vec se uzimaju kao standard vec neko vreme. sta ima dalje i dublje i sire, to ne znamo jos uvek, informacija i komunikacija su za nas jos uvek misticne stvari, intercelijska komunikacija u organizmu, vidovi komunikacije u prostoru i vremenu itd, sve je to neistrazeno jer numemo:) eto, skoro su nesto ispitivali i skontali su, sad jebiga, zaboravio sam i ne razumem se, ali u fazonu da neke informacije za koje su mislili da sadrze samo odredjeni tipovi dal celija ili ne znam cega, sadrze zapravo sve celije jednog organizma i mogu da ih prenose medjusobno. tako da sa tim otkricem tek postaje krajnje prirodno da ti ako imas rak, da ti moras da znas za to, sad jebiga, ne na svesnom nivou. ovaj svesno-nesvesno konstrukt je jako mlad u evoluciji i samim tim nesavrsen i prilicno nepoznat i ima dosta bagova, a najveci je svakako, to sto pricaju razlicitim jezikom medjusobno:) primera radi, bas sto se tice autosugestije, nesvesno ne konta vreme, proslost, buducnost i tako te stvari, ona je u fazonu jeste-nije. zato je klasicna greska u autosugestiji, a svesnom umu tako nekako logicno deluje, pricati nesto u buducem vremenu, jer to nesvesno ne zna da interpretira, tako da nece ni da se tripuje sa tim. u stvari, nesvesno ce buducnost uvek da interpretira kao buducnost:) pa tako, ako se lozimo da cemo, ne znam, prestati da se plasimo visine, treba da se inputujemo sa tripovima tipa 'ja se ne plasim visine', a ne sa 'necu se plasiti visine', jer podsvest kaze 'aha, necu se plasiti visine, dobro, vidimo se kad taj period dodje' i on naravno ne dodje nikad jer se input 'necu se plasiti visine' uvek interpretira kao buducnost.

lizr: gomila snova ne znaci nista i predstavljaju kompilaciju random dogadjaja i od danas/juce i u sustini su praznjenje podsvesti na neki nacin. medjutim, postoje snovi (a takve obicno zapamtis ili ti je nelagodno kad se probudis a ne znas zasto ili su ti strasni, vesesli itd) koji jednostavno predstavljaju komunikaciju izmedju nesvesnog i svesnog, sad, nesvesno je mnogo mocno i perceptivno, ali je u sustini kao dete (ne razlikuje dobro i zlo, nema osecaj za vreme itd) i takodje zipuje informacije (koje poseduje u ogromnom broju - hence perceptivnost), tako da kad one dodju do tvog svesnog, izgledaju lol i ti si u fazonu wtf treba mi sifrarnik. npr, imas rak, a to ne znas svesno jer nisi isao da se ispitas, nisi imao probleme itd, naravno, podsvest kao car koji jeste, to konta odavno i onda te 'informise', ali posto prica drugim jezikom, ti ces sanjati gomilu slicnih snova ili cak istih, a koje neces razumeti - neces sanjati rakove ili lika koji ti prica da imas rak nego ko zna sta, jer je direktni 'jezik' podsvesti zasnovan na arhetipovima i simbolima koje svesni um ne ume da interpretira, plu sto su simboli (ne i arhetipovi) individualizovani u solidnoj meri.