i muzjaci i zenke ce se folirati i jesti govana dokle god im se moze. onda dolazi trenutak kada skapiraju da je mnogo vremena proslo i da je frka, i prestaju sa tim igrama i foliranjima, otvaraju se, uozbiljuju se i tek onda sa cvrsto postavljenim nogama na tlu traze sebi ravnog i sa kim ce se skapirati. neki uspeju, ali uglavnom ne. ja licno nisam optimista da cu upoznati devojku s' kojom cu se uzajamno upotpuniti i eventualno sklopiti brak iz ovih razloga:
1. retko koja moze mene da skapira
2. imam visoke kriterijume (govorim o zeni koja treba da nam rodi decu kojote(mislim ne tebi i meni, vec njoj i meni))
3. previse umem da budem seronja
4. pitanje da li cu doziveti da nadjem takvu osobu jer zelim da uradim jos nekoliko stvari gde ozbiljno mogu ugroziti svoje zdravstveno stanje i fizicku egzistenciju (volim adrenalin, sta cu) i
5. mislim da se preterano ni necimam oko toga (onako, iskreno) upravo zbog stavke 1.
a sex? to je potreba... ali, lepo je kada posle toga imate o cemu da pricate. vodjenje ljubavi? to je nesto sto malo ko dozivi. ja sam imao tu srecu da skinem mrak sa devojkom sa kojom je postojala uzajamna zaljubljenost. a koliko ljudi time moze da se pohvali?
neka kaze neko da sam papucar, vilicu cu mu polomiti! (to ume strasno da boli, znam iz licnog iskustva).
edit/ btw, ne svrstavam sebe ni u papucare ni u svinje, zato sto ne postoji univerzalni kriterijum papucara i ovog drugog, jer jedna osoba moze biti papucar u odnosu na osobu X, a u odnosu na osobu Y da bude tezak smrad.