Мени је занимљиво колико људи избегавају и најмању конверзацију, рецимо ако у полупразном аутобусу ставите и најмањи предмет на столицу поред себе јер има места за све, људи ће радије да одлазе на супротни крај аутобуса како би сели него да питају власника тог предмета може ли да исти помери. Понекад се играм са тим трипом, ако сам на почетној станици ван шпица намерно ставим нешто што ми је при руци на седиште поред, и како се на идућим станицама полако попуњава аутобус и сва остала места бивају заузета, оно до мене је и даље слободно а људи стоје поред и праве се као да није. Понеко упути мрки поглед, али ништа не изусти, а највише волим оне којима прекипи после неког времена, па љутито упитају јел место слободно, спремни за кавгу, а ја их дочекам најпитомијим погледом који задржим секунд две да га ухвате, насмешим се безбрижно, љубазно склоним спорни предмет, чак и устанем да лепо прођу! : )