Napraviću mali post na osnovu ideje topica, tako mi je mnogo lakše da se prisetim igara.
Od konzola sam posedovao jedino Segu, ali onu fulš sa žutim kasetama, kako se beše zove ? Mislim da je Sega Mega Drive 2 ali google mi izbacuje drugu, koja ide na crne kasete. Sećam se kupovine igara za nju, na buvljaku u Pančevu, gomile žutih kaseta raspoređenih po podu. Koja je bila uživancija birati igru za koju nikada nisi čuo, nigde o njoj pročitao već uvek birao na osnovu slike, imena ili jednostavno random.
Sem Supe Maria sa nje se sećam Nindža Kornjača, najviše zato što je mogla da se igra u dvoje, pa sam uživao prelazeći je sa ortakom ili burazom.
Druga igra sa Sege je bila neka tabačina u stilu Kornjača, isto je mogla u dvoje da se igra. Mnogo mi se dopadala zato što si mogao da kupiš njihove bačene štangle i druga oružja, i tabaš ih sa njima. To mi je tada bilo neverovatno realno.
Moram da naglasim, da u to vreme bez neta, gejming časopisa, nisam se interesovao za bilo kakve druge vidove igranja. Ipak, to mi je bila zanimacija kada nisam bio napolju, tada sam većinski deo vremena provodio van kuće. Nisam ni razmišljao o igranju na Commodore 64 ili PCu. Ortak je posedovao Sony, ali igrali smo samo par igara koje nisu ostavile toliko jak utisak na mene sem Twisted Metala.
Nakon godina sranje grafike na Segi, ćale bez ikakve najave 2000e kupuje PC Penitum 2. Blizu moje škole bila je prodavnica sa igrama i svratio sam da pazarim neku. Preporučio mi je Age of Empires 2: The Age of Kings, pojma nisam imao šta me čeka. Posebno ne žanr RTS.
Nakon fejlovanja kući sa krekovanjem igre, vraćam se kod njega u radnju i pokazuje mi kako to treba da uradim, čak je instalirao igru na PCu u radnji kako bi bolje razumeo.
Pali igru, i ugledam ovo.
Impresioniran sam, ali ništa toliko značajno šta kasnije sledi. Opet ponavljam, vrhunac grafike, zvuka, gejmpleja mi je bila Sega godinama, bez ikakvog dodira sa igrama se PC-a.
Bira jednu od kampanja:
Krenula je misija, ja bukvalno nisam mogao da verujem šta vidim svojim očima. Bilo mi je neverovatno da tako nešto ću ja da igram kod svoje kuće, nešto TOLIKO realno i lepo. Seljaci koji prave zgrade, obrađuju farme, love životinje, koriste šumu...ma fenomenalno! Najveći šok mi je bio kada sam ih gledao kako sakupljaju crvene bobice sa žbunja. Ovo mi je ujedno najveća i najlepša uspomena na celokupno moje igranje.
Najveći smeh je bio što tada nisam odmah ukapirao kako se prelazi na sledeći nivo.
Izabrao sam kampanju Saladin i dobio samo jedan šator da izaberem, što znači prvu misiju.
Prešao sam je. Jedno 20 puta, zato što nisam znao da drugi šator znači sledeća misija, mislio sam da je prva to sve što ima da se ponudi :))
Par screenova
Map builder mi je pružio tonu zabave, sve što sam tada učio iz istorije, pravio sam u vidu mape. Čisto da dodam, da sam intro igre gledao jedno 100 puta, toliko mi je to bilo neverovatno : )
To sam pikao jako dugo, i u međuvremenu upoznao sa još igara koje nisu ostavile neki jak utisak na mene. To je trajalo sve dok me ortak nije upoznao sa Civilization 3. Da da. Ono što me je privuklo kod nje je njena kompleksnost, i mnogo aspekata pobede, borbe, razvoja nego u bilo kojoj drugog igri koju sam do tada igrao. Toliko sam se zaludeo jedno leto, da sam uzeo i krišom odštampao manual od nekih 300 strana čini mi se, stavio u spiralu i bacio se na čitanje. Igrao sam dan noć, i pored toga učio sa strane dosta o istoriji. Neću ništa više da dodam, slike će to uraditi :D
Jedino veliko oduševljenje nakon toga je igranje u multiju sa društvom. CS, Half-Life 1, CoD, MoH AA, Unreal, Battlefield prvi, ma ludnica totalna.
Ah, sada kada pogledam, bila su to sjajna vremena.