Faramir

nishta ti mene Dushane ne slushash xD rekoh ti da vec imash da pazarish japanca medium premium tenkic ako zelish za neshto manje od 10 jevra :D ali trebalo bi sa sledecim patchom da stignu i japanezeri, nezvanichno :)

iz slichnih razloga kada god otvorim novu adresu - shibnem sebi mail sa te adrese na glavni nalog.. onda to lepo sachuvam u posebnom folderu i milina :) probaj da napishesh pismo supportu sa glavnog naloga u kome zatrazish samo za naziv maila na koji si registrovao nalog :D obrazlozi svoj problem, nemoj da trazish ni pw ni neshto drugo :) trazi samo mail :) ako ti izadju u susret, siguran sam da cesh naci reshenje za tvoju muku :D

htedoh dve stvari da ubacim: obzirom da je danas prebachena u Aleju velikana, mislim da je zasluzila makar da i ovaj tekst (u nedostatku nechega boljeg dospe ovde): http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/418829/Nikolic-o-heroini-Milunki-Savic-Njen-zivot-je-kao-prica-iz-holivudskog-filma i druga stvar, obzirom na danashnji datum:

inache jako cenim Boshka Jugovica :) kao i Toplicu i Kosanchica :) mozda mi je jedan od omiljenijih junaka iz recimo pretkosovskog ciklusa Vojvoda Momchilo :) ali dobro, nebitno, tek htedoh reci ovo, izashao je danas jedan chlanak o Banjskoj, deo toga vec pomenusmo, ali nema veze, c/p: Потомци заборавили аманет краља Милутина Царска лавра манастир Бањска необновљен дочекује још један 12. октобар, дан кад се слави свети краљ Милутин, ктитор ове некада блиставе задужбине. Савремници су сведочили да је црква Светог Стефана, заштитника Немањића, у 14. веку блистала од злата којим су били окружене фреске, а фасада од савршено спојених црвених, белих и плавичастих мермерних плоча и раскошне скулптуре и рељефи изазивали су дивљење. Седам векова после оснивања од манастирског комплекса код тврдог града Звечана преостала је само грубо реконструисана црква чији зидови пуцају. Изневерено је завештање краља Милутина који у оснивачкој повељи Бањске поручује потоњим нараштајима: - И опет молим старе као оце, средње као браћу, младе као синове да не буду злотвори ни разоритељи светог места овог, већ напротив саздатељи и савршитељи…Тако и вас молих и још молим да све оно што сам дао и уписао овде не разорите и не одузмете, ни мало ни велико – записао је краљ Милутин. Порука је била упућена „било коме од рода нашег или неким судом Божјим и од другог рода“. Ономе ко би се дрзнуо да „макар и једну цртицу разори“ краљеви Милутин, Драгутин и архиепископ Никодим који су потписали хрисовуљу упутили су страшно упозорење: „Од свих светих да је проклет и триклет и од мене грешнога да је проклет и анатема“. Предање је очувало сећање на Милутинову клетву с којом је народ звечанског краја тумачио пропаст две империје, османске и хабзбуршке, које су уништавале и пљачкале Бањску. Гледајући јадно стање задужбине данас, многи кажу да су и Србију изгледа стигле клетве, због изневереног Милутиновог аманета потомцима да чувају и усавршавају баштину. Старог бањског злата одавно нема, јер су зидове остругале похлепне Османлије, а затим и запалиле манастир. Нове фреске нису живописане јер зидови храма Светог Стефана, заштитника Немањиће, још чекају реконструкцију. То би било разумљиво, да први и једини конзерваторски радови нису изведени још 1939. као „привремени“. Резултати послератних вишедеценијих археолошких истраживања Бањске још нису објављени. Иако се пре неколико година громогласно најављивала обнова Милутинове задужбине и враћање његових моштију, за шта су држава и црква издвојиле огромну суму, из тога се изродила само велика брука и судски процес због проневере. При нестручно извођеним радовима око манастира додатно је уништено много украса цркве. О царској лаври данас брине игуман Данило, први монах овог манастира после пет векова, а истовремено једини калуђер. - Најважније је да црква живи, да има много верног народа који долази и помаже колико може. Ипак, без стручњака и државне помоћи нема правог решења великих проблема у Бањској. Из дана у дан стање храма је све горе, зидови пуцају и обрушавају се од влаге. Кров који је прокишњавао саниран је, али ускоро неће имати на чему да стоји. Молио бих све људе добре воље, а пре свега нашу државу, да спасавамо Бањску док још има шта да се спасава – каже игуман Данило. Небрига за Бањску траје веома дуго и тешко је објашњива, признаје историчар проф др Влада Станковић, аутор прве савремене биографије краља Милутина, која разбија многе стереотипе. - Небрига за Бањску се мора посматрати у контексту дуготрајног гушења култа краља Милутина међу Србима. Невероватно је да владалац који је од Србије створио водећу регионалну силу свог доба, учинио Немањиће делом царске породице Византије и утро пут за стварање царства, има јачи култ у Бугарској него у Србији. Можда одговор лежи у посматрању појединих Немањића као симбола. У том случју Немања, Милутин и Душан представљају Србију какву њени противници најмање воле, снажну, прагматичну, успешну – каже др Станковић. Саговорник „Новости“ у симболици „тројства“ најмоћнијих Немањића види и могући разлог што су Османлије најтемељније разарале управо њихове задужбине: Ђурђеве ступове у Расу, Бањску код Звечана и Свете Арханђеле код Призрена. - Такво затирање до темеља није било баш уобичајено за Турке који су били врло сујеверни. Тако су поступали само са црквама које су имале изузетно велики значај као симболи самосвести и државне моћи противника, макар и у прошлости. С те стране је разумљиво зашто су Турци покушали да уништавањем Ђурђевих ступова, Бањске и Арханђела. Међутим, нејасно је зашто је међу Србима уништаван култ краља Милутина – каже др Станковић. Историчари подсећају да је књаз Милош, већ у првој половини 19. века почео да улаже у оживљавање и реконструкцију Студенице и Жиче, јер се обнављањем задужбина Немањића потврђивао као српски владар. Ту традицију наставили су и остали Обреновићи, закључно с краљем Александром, чија је новчана помоћ Хиландару спречила да српска светиња пређе у бугарске руке. Карађорђевићи у Краљевини Југославији нису наставили ту традицију обнављања задужбина Немањића, на нетом ослобођеним територијама Старе и Јужне Србије. Краљевске и царске задужбине остале су у рушевинама и често су се користиле као извор грађевинског материјала. У таквом стању је 1927. затекао Бањску академик Милоје Васић. - У гомили грађевинског материјала и опадина с рушевина у данашњој црквеној порти виде се аркадице од белог мермера које су негда биле употребљене на цркви у Бањској. То су само појединачни остаци негдашњег богатог пластичног украса на фасадама Бањске. О том богатом украсу добија се бољи и потпунији појам при пролазу кроз село, при посматрању појединих модерних зграда у чијим су зидовима узидане овакве аркадице и други фрагменти, а у чијим се стајама за стоку налазе као базе за дрвене диреке капители стубова с портала, бифора или иконостаса изграђених од мермера. Све би се то с мало добре воље и енергије дало лако прикупити и пренети у црквену порту да би се сачувало за доцнију евентуалну оправку ове грађевине, али ко ће и када то учинити – питао се професор Милојевић.До данас на ово питање нема одговора. МИЛУТИН НИЈЕ ОСЛЕПЕО СИНА Српској јавности, па чак ни делу стручњака, није позната чињеница да су делови Милутиновог житија који говоре о томе да је ослепео свог сина Стефана Дечанског – дописани, каже проф др Влада Станковић. – Сви слависти који су читали оригиналне документе слажу се да је прича о ослепљивању Стефана Дечанског дописана и по свему судећи нетачна. То поставља питање коме је одговарало стварање култа валадара мученика како је представљен Стефан Дечански, насупрот култовима продорних победника Немање, Милутина и Душана. Иако се стално понавља да су мошти краља Милутина пренете из Бањске у Трепчу, а затим у Софију, због опасности од Турака, ни то није потврђено доказима. Чињеница је да ми ни данас не знамо зашто су мошти светог краља завршиле у Софији и зашто их после Првог светског рата као победници нисмо тражили – каже др Станковић. ЗЛА КОБ ТЕОДОРИНОГ ПРСТЕНА Милутиново проклетство на све који „и једну цртицу“ однесу из Бањске повезује се и са злом коби југословенског краља Александра Карађорђевића. Наиме у августу 1915. начелник звечанског округа Ђока Матић и Милутин Поповић прекопавали су цркву Светог Стефана где су „очекивали многе драгоценсти“.После неколико дана наишли су на скелет на чијој руци је блистао прстен. - Масиван прстен од злата беше сав гравиран са златном круном. Озго беше изрезан двоглави бели орао, а око круне писаше речи: „Кто га носи помози му бог“- оставио је сведочанство Поповић.Касније је утврђено да је скелет припадао краљици Теодори, мајци цара Душана, а прстен је одмах предат престолонаследнику Александру.Адвокат Благоје Барловац је 1926. исти „прстен из Бањске“ поклонио Народном музеју. Музеолози су утврдили да је сујеверни краљ Александар, у години велике политичке кризе, решио да прстен у тајности преко посредника да музеју.

ako mogu da ubacim svoje mishljenje - istorija (odnosno sve shto tu spada) i arheologija mogu bez problema da idu zajedno, u recimo neki podforum :) nekako mi ne ide da budu razdvojeni :) ono, majka i malo dete fazon :D astronomija bi mozda takodje zasluzila neki svoj deo, poshto ima par aktivnih topica - tipa onaj sa asteroidima i par sci-fi povezanih vesti, zbog kojih uglavnom "niknu" novi topici, koji zive koliko i ta vest :)

kada sam nashao slichicu bio sam u fazonu da bih mogao ovde da je linkujem :) onda rekoh ma chekaj, da proverim da vec nije bilo, zato sam malo izlistao bio prva dva topica koja su mi pala na pamet u ovom delu foruma - ovaj i drugi sv. rat kod nas, kada nisam video u tih nekoliko strana koje pregledah, onda rekoh daj da shibnem :) inache, da se ponovim - ako Dule kaze da je kachio, ne sumnjam u to, samo je nisam video/nashao, jer inache ne bih ponavljao sve to :D btw, video danas kao vest, pa se malo shoknuo, izgleda da je staro dodushe par dana: "У Будимпешти свечано откривена биста Миклошу Хортију, регенту Мађарске, Хитлеровом савезнику у Другом светском рату, окупатору Новог Сада и Бачке у периоду 1941-1944. Систематским прогоном бачких Срба, Јевреја и антинациста сваког порекла, хортијевски терор је усмртио најмање 100.000 житеља Бачке искоренивши мноштво породица. Један од најзверскијих геноцида у историји света починио је Хорти 1942: Шајкашко-новосадску јануарску „Рацију“ у којој је, према подацима Музеја Града Новог Сада који су објављени априла 1984, око 25.000 Жртава бачено под лед Тисе и Дунава. Нови Сад, град-страдалник од безочног хортијевског терора, не може да ћутке посматра повампирење неохортизма као да нас се тај феномен не тиче. Нажалост, вишедеценијско заташкавање историјске истине има за последицу да је већина становништва необавештена о размерама хортијевског геноцида. Стога смо дужни због Жртава, али и због суживота европских народа, да се успротивимо прекрајању историје и погубној хортијевској идеологији! Зато ћемо у петак 8. новембра 2013. у 15 часова на Тргу Слободе одржати миран грађански протестни скуп „О, страшан је глас тих што под водом дремљу!“ (гесло по мотиву из поеме „Дунав“). Тај достојанствени скуп биће уједно израз солидарности са демонстрантима у Будимпешти, који су јуче бројно надјачали оне који су клицали Хортију крај његове гнусне бисте. 4. новембар 2013. Александар Вељић Председник Друштва за очување сећања на Холокауст – Нови Сад" neki komentar? p.s. bravo za Kalimera :D a i inache sam mishljenja da trebamo svi da tezimo tome da napredujemo po malo, svaki dan, u svakome pogledu :D

@ Dule: :D stvarno nemam pojma gde si stavljao tu sliku, mislim da u nauci nije, pogledao sam prvo poslednjih par strana u dsr shbbkbb i u domacem frontu kod nas, da se kojim sluchajem slika ne bi ponovila, pa sam je tek onda okachio :D mozda je negde drugde na forumu, ali ovde je stvarno nisam video :) inache Dule - dobio sam strahoviti nalet smejanja jer si mi napisao da ne pratim fabulu, a onda si u nastavku dao link na engleskom za potpuno istu stvar za koju sam ja stavio domaci izvor u poslednjoj poruci :D

naleteh na jako retku sliku, a pricha slike je sledeca - Hitler je za svoj 52. rodjendan dobio na poklon spomen-plochu Gavrila Principa iz Sarajeva, kao ratni poklon iz sveze pregazene kraljevine Jugoslavije. Inache je slika ponovo osvanula u novije vreme, poshto je pronadjena u Bavarskoj drzavnoj biblioteci, a koristi se u sprechavanju revizije istorije o Prvom svetskom ratu:

nije bash za shta bi bilo sekciju, ali beshe mi jako zanimljiva slika (+ dajem i prateci chlanak) : http://srbin.info/2013/11/princip-pucao-i-u-hitlera/ edit: da ne bih stavljao dve poruke jednu za drugom, dodajem chlanak od danas u blicu, kao interesantnu stvar: http://www.blic.rs/Vesti/Svet/418213/Sin-naciste-koji-je-cuvao-pokradeno-blago-tvrdi-da-zna-gde-je-Cilibarska-soba

videh tu auto-trojku :D faca lika koji ju je postigao je totalno neprocenljiva :D nego, nisam mogao da ne podelim tu vest: http://www.sportklub.rs/red-se-povlaci za njega moram da prokomentarishem da je bio zaista retko fenomenalan igrach :) dugo je nosio cele Buckse skoro sam.. shteta za koleno, mogao je josh i vishe :) nego, kucajuci ovo - vidim da cu biti u zeshcem bedaku kada se Timotije jednog dana (verovatno uskoro) penzionishe.. ^^

pa pazi, imam problem sa lagom maltene od kada je izashao ovaj patch.. ne konstantno ali se desi blagi lag chesto.. danas nishta manje, a ni vishe nego ovih dana.. problem je kada zabode u guzvi, ili u snajper modu u nezgodnom trenutku.. a deshava se.. sredice to uskoro, nadam se :)

crtac je chista i potpuna pobeda, gledao sam ga i ranije, ali vidish, zaboravi chovek :D hvala na podsecanju :D uzgred video danas ovog novog japanca u igri u jednoj partiji :) zapravo nisam ga video, provozao sam u toku partije pored njegove olupine xD upucao dvojicu chovek pre nego shto ga poslasmo kod auto-limara.. ^^

btw, dotakosmo se Kosovskog boja negde tamo gore, kao sledece teme (posle velichanstvene Banjske), te u tu svrhu radim c/p jednog chlanka, na koji naleteh pre par minuta (naslov ignorisati): "Срби победили у Косовском боју, Вук Бранковић није био издајник Сви извори се слажу да је битка била велика, силна и крвава. Сви се слажу и да је почетна предност била на српској страни. Онда долази до размимоилажења између легенде и историјских извора. Легенда, коју је прихватила готово читава историјска наука, каже да је надомак победе Вук Бранковић повукао војску, претходно се договоривши са Турцима, што је Бајазиту омогућило да удари с бока у главнину српске војске, зароби и убије кнеза Лазара, као и да разбије одред Влатка Вуковића. Пре тога, српски витез Милош Кобиловић или Кобилић, који се од XVIII века назива само Обилић, стигао је до Муратовог шатора оборивши врх копља на доле у знак предаје. Док је Мурату љубио ноге изненада је потегао нож и распорио га “од учкура, па до грла бијела”. Вести о српској победи потичу отуда што је Влатко Вуковић још док битка није била решена у два маха слао гласника краљу Твртку, што је овај проширио на запад. А Турци нису окупирали Србију упркос победи, јер се Бајазит вратио у Једрене да би учврстио престо. Погибија на обе стране била је масовна, али Срби, за разлику од Турака, више нису могли да обнове снаге. Према ономе што се из познатих историјских извора да закључити, ствари стоје другачије: Срби не само што су почели да побеђују, него су и наставили борбу истом жестином, све до коначне победе. Турски султан није убијен на превару, него у борби, јуришом једног српског одреда. Бајазит није убио брата Јакуба, него је овај такође погин-уо у борби. Као убица Мурата ннгде се не помиње Милош Кобиловић, нити било који други витез. Кнез Лазар је погинуо на крају битке, када је њен исход већ био решен у српску корист, али не зна се под којим околностима. Може бити да се са мањом групом војника издвојио на бојишту, што је Бајазит приметио и устремио се на њега. Најзад, о издаји Вука Бранковића нема говора – напротив, сви расположиви подаци о овом велможи упућују на потпуно супротан закључак. Поређење података из легенде са онима из поузданих историјских извора даје превагу потоњима. Што се Милоша Кобиловића тиче, зна се да су га измислили већ најранији турски извори, као и ошптеприхваћену верзију о мучком убиству Мурата. Такав начин писања у потпуном је складу са тадашњим турским обичајима. Тур-ци нису могли да признају да им је султан погинуо на бојишту од бољег витеза. За њих је султан најбољи, и може да погине само преваром, која, опет, може да уследи јер је он превише добродушан и широке руке. Зато је поверовао једном “каурину”, који је, као и сви други “каури”, зао и покварен, па је злоупотребио султанову доброту. Да би још више потценили убицу дали су му подругљиво презиме Кобиловић. У том турском извору и дословце пише да је султана убио неки “син кобиле”. Код Срба, међутим, такво презиме никада није постојало, посебно не код једног витеза (у српском предању “к” је и скинуто зато што је штрчало у лепим причама о Милошу). Истраживачи су дали своју реч о томе: о постојању Милоша Обилића нема ни једног доказа, као и о неким другим јунацима из легенде (Топлице, Косанчића, итд.). У новије време има мишљења да је Мурата убио брат кнегиње Милице, командант једног српског одреда, а да су Срби прихватили турску верзију настојећи да се успоставе добри односи са Бајазитом. Такав став се, илак, за сада не може прихватити са сигурношћу. Тврдње о Твртковој заблуди у српску победу такође су неуверљиве. Већ знајући да су се у времена вести преносиле само лично, постаје јасно да Влатко Вуковић није могао у току преподнева два пута да обавести свога краља удаљеног 200 километара, и то преко неприступачних планина Црне Горе и Босне, па још да овај, док не стигне трећи гласник, доведе у заблуду све суседне државе. Срећом, оваква размишљања су непотребна јер је писмо краља Твртка Трогиру упућено тек 1. августа, када се засигурно све знало. Уочавајућн несагласје у датумима Ћоровић каже само да је то “врло занимљиво”, али остаје при тези о Твртковој заблуди. Занимљивије је, међутим, видети како се све време понашао краљ Твртко, јер би га свакако губитак главнине војске на Косову и српски пораз довео у једну, а обрнути случај у сасвим другу ситуацију. С пролећа 1389. године краљ Твртко је предузимао акције за освајање далматинских градова, најпре Трогира и Сплита. Велико турско надирање пореметило му је планове, па је зауставио започету акцију и војску са најбољим војсковођом пребацио на сасвим другу страну – на Косово. Такво повлачење Тврткове војске искористили су Мађари и њихове присталице у Далмацији, потиснувши малобројне остављене босанске поседе и освојивши Клис. Али нису стигли даље да напредују, јер је Твртко одмах после Боја на Косову, уверивши се да су Турци разбијени и одбачени, вратио војску на запад да настави у мају започете борбе: “Та војска пређе одмах у напад и крајем септембра допрла је већ до Задра и ту попалила све куће до под њихове градске капије… Тек у трећој бици, 10. децембра, разбише Босанци своје противнике, који се ‘срамно’ повукоше испод Вране. Пет дана иза тога би повраћен и Клис и тако успостављен и раније стечен посед и углед босанског краља. Млетачка република обавештавала је угарски двор о босанским успесима, јављајући отворено како су далматинска места у великом страху и недоумици да ли ће уопште моћи одолети Твртковој снази”, наводи Ћоровић. С почетка следеће године Твртко је наставио освајања, да би се 10. јула први пут потписао са проширеном титулом: “Краљ Рашке, Босне, Далмације, Хрватске и Приморја”. Твртково понашање је, дакле, понашање косовског победника, никако губитника. Наведени подаци сведоче да његов део војске на Косову не само да није потпуно страдао, него да је имао тек незнатне губитке, што сем доказа о победи говори и о неоснованости легенде о катастрофалној српској погибији. Штавише, ако Тврткова трећина од укупне војске на Косову није озбиљније страдала, овда нису страдали ни одреди кнеза Лазара и Вука Бранковића, јер је такав био карактер ондашњих битака: победник је просто уништавао све на бојном пољу. Постоје само теоретске могућности да је Лазарева војска потпуно изгинула, а Тврткова остала очувана, али онда следи питање зашто у том случају Твртко није посео Лазареву државу, тим пре пошто је остала без владара? На ово Ћоровић даје следећи одговор: “Као исправан савезник, Твртко после Лазареве погибије није предузимао ништа у Србији да појача свој утицај или рашири своје међе”. Чини се, ипак, да је овакво објашњење наивно. Ту више није било речи о “савезништву” – у случају да је Лазарева војска била потпуно уништена – већ сада о легитимном праву Твртка да поседне Лазареву дрхаву и тиме је узме под своју заштиту. Он је и по титули и по пореклу пре свега био српски краљ, са јасно израженом намером да своје краљевство са дела српских земаља које је држао прошири на све српске области и постане наследник царства. Најзад, освајање је у природи. свих средњевековних владара, и логично је било очекивати да, уколико је Србија заиста после Боја на Косову толико ослабљена, Твртко освоји управо њу, а не да крене на запад и сем Мађарима замери се и моћној Млетачкој републици. Зато понашање краља Твртка може да објасни само једна чињеница: знао је да је Србија на Косову победила, и да је била јака. Исти разлог важи и за неистицање претензија Вука Бранковића на упражњени кнежевски престо. Ако се он у дослуху са Турцима стварно повукао са косовског бојишта, то би најпре значило да је очувао своју војску, која је морала бити велика, јер је Вук Бранковић држао велике градове (међу њима и Скопље, које је узео од краља Марка) и богате косовске руднике. Даље, то би значило да би он први затражио турско вазалство, а да би за све своје услуге био награђен додељивањем Лазареве територије. Све се, међутим, десило потпуно обрнуто. Поуздани историјски извори казују да је управо Вук Бранковић био најжешћи противник Турака. Словио је као проугарски оријентисан и није се сложио са кнегињом Милицом када је ова ујесен 1389. затражила турско вазалство. То вазалство није прихватио и остао је потпуно слободан, али сам. Турци су послали део своје војске, која је, заједно са српском војском, протерала Мађаре. Настао је мир, и све је кренуло по старом. У односу на време пре Боја на Косову ситуација се променила утолико што је надкопаоничка Србија, уместо мађарског, постала турски вазал."

apropo onoga shto reche Laki tamo gore - npr. ja sam chlan foruma vec 11 godina, redovno ga chitam i pratim, pa poprilichan broj tema, ali ne znachi da cu da postujem u svakoj bilo kakav komentar :) narochito zato shto imam tendenciju da prochitam sve shto je napisano pre nego shto otkucam bilo shta, u sluchaju da se moje mishljenje i stav vec poklapaju sa nechijim, radije cu mu udariti + na komentar (od kada je ta opcija uvedena) nego shto cu da kopiram sve vec iznova recheno.. otuda ovako, hmm skroman broj poruka (da se razumemo ne kazem da su mi kako je gore napisano "ko u Njegosha" :D), ali recimo uchestvujem, hajde, aktivnije u podsekcijama shto se igara tiche wot-a, strategija, a ovako nauka, zabava, itd. :) e sada, htedoh da kazem zapravo dve stvari - prva, to moram da kazem jer sam postovao u ovoj temi - necu da se prijavim za majicu, ne zato shto ne mogu da stanem u velichinu L, vec zato shto sam dobio Forced proshle nedelje, pa necu sigurno nedelju dana da uchestvujem u nechemu da bih dao fer shansu drugima (mada znajuci sebe, moje ucheshce kao faktor ama bash nishta ne znachi xD) :P a druga - to za povecanje broja imena u bubanje je ok, ali ipak bi mozda odnos trebao da bude malo srazmerniji, mada kontam da je Laki odokativno zveknuo brojke :D

pa pazi, zavisi shta planirash da radish sa tom posadom i tenkom dalje, tj. da li planirash da ih sachuvash u garazi (npr. ja chuvam neke tenkove koji su mi prirasli za srce shto zbog njihovog istorijskog znachaja, shto zbog uchinka sa njima u igri) :) u principu kada planiram da selim posadu dalje na sledece tenkove u grani, a u tim tenkovima varira broj chlanova posade (na tier V tenkicu ima ih 4ica, na tier VIII 6ica, primer), onda uglavnom podelim po potrebi. Ali kada upotpunim recimo tu posadu na tier VIII tenku (iz primera), onda prvi skill koji mogu da razvijem bude BIA, jer mi na tom stepenu igre dodatnih 5% njihovog skilla znachi. Makar zbog brzeg reloada. E sada nemam pojma jesi li se zeznuo ili nisi, recice ti vreme, a to opet zavisi od tvog stila igranja, ali je recimo ok strategija da na tenku od 4+ chlana posade, 2ica istovremeno budu jedan skill (npr. cammo i repair (repair ti realno uvek treba, ma koji tenkic da je u pitanju)), a druga 2ica (+) mogu i pojedinachne perkove (npr. Sixth sence i recimo hajde deadeye). opet kazem sve to zavisi od tvog stila igranja, od toga gde cesh posle sa tim tenkom i tom cenjenom posadom itd. :)

shw je u pravu - posle poslednjeg zvanichnog turnira u godini, se brishu svi poeni sa zavrshnog mastersa. e sada matematika valjda kaze da Djokovic moze uzeti maksimanlno chini mi se 1500 poena na mastersu - dakle valjda 200 nosi svaka pobeda u grupi, mislim da plasman u polufinale donosi josh 400, a valjda pobeda u finalu 500 - sve u svemu 1.5k plus shto mu potencijalno osvajanje Dejvis kupa, odnosno pobede u singl mechevima mogu doneti josh neki bod :) medjutim mislim da su Jafi dovoljne dve pobede u grupi da ostane na prvom mestu, ali nisam bash skroz siguran u to.. edit: upade sarma sa postom u medjuvremenu, elem sa se nadovezem - nije mi realno da Nadal sledecu godinu zavrshi kao broj jedan, pre svega zbog mase bodova koju brani, da, ne brani mnogo bodova na Vimbldonu, ali svejedno brani previshe bodova. A ne iskljuchujem ni mogucnost da mu se mozda obnovi povreda kolena.. shta znam, poslednje dve nedelje mi Jafa oscilira, a Djokovic izuva po formi, odnosno igrama koje trenutno prikazuje.. i da se dotaknem mecha sa Fererom, odlichan mech, Ferer ga je prokockao na mrezi kada je imao chini mi se set poen u prvom setu.. tada je pukao taj set, a kasnije slichna greshka kod slichnog rezultata i u drugom setu i poz.. maltene repriza za gledanje oba seta :) a bilo je par super poena :) gg obojica :)

ovo za Mausa.. nazalost istina = +1 :D vidjao sam razne tenkove sa PL zastavicom kako idu uz to brdo :D faktor iznenadjenja, niko pri zdravoj pameti ne ochekuje taj tenk na tom mestu narochito jer mu treba 3 i po minuta da dospe tamo (odokativno) :D

yeeeeay ! o/ :D prva reakcija mi je bila "ne mogu da verujem, oh radosti" :D a onda unesem kljuch, krene da mi uchitava neshto predugo, odem na igre, kada tamo nema forceda.. izbedachim se.. ali ne klonem duhom - restartujem steam i gle chuda - TU JE ! :D hvala o mocnom osoblju ove divne ustanove zvane Rur :)

upalim malopre wot (skroz mi nije palo na pamet da je i proshle godine bio special za Noc Veshtica), dobijem onu chokoladu i skontam koliko mi se zapravo odjednom niodkuda klopaju najlepshe zelje.. pa lepo patike na noge i pravac prodavnica.. ^^ prokleti wot, tera me na raznorazna zlodela xD uzgred danas su vam kamuflaze i one sitne potrepshtine na popustu :)

nope, ovaj patch je bio predvidjen za Krautz td liniju broj 2 + par istochnjachkih tenkova u gift shopenziju :) a onda su nam naknadno ubacili i malenog premijuma, Zlatnog Dzojstika zbog. :) mislim da ce Japanezeri stici sa sledecom verzijom igre :)

da, znao sam da je darovao taj prsten dalje, ali se svejedno prokletstvo tog prstena vezuje i za samog Aleksandra :) ajmo ljuuudi ! :)

@ Rebel - pa napisah tamo gore :) elem utisak - prva utakmica Miami v Chicago - dobar basket, Booz izdominirao u svakom pogledu, po meni je bio najbolji igrach u obe ekipe na terenu. Rouza su malo vishe pritisli zestoko se ispromashivao, narochito za 3 poena, par otvorenih shuteva itd. ali bice ok, samo mu treba malo vremena da udje u ritam, ipak nije igrao godinu i po dana chovek. Verujem da ce obe ekipe biti u prvih 5 na Istoku bez ikakvih problema :) druga utakmica - Lakers v Clippers - gledao do poluvremena, zaspao pred pochetak 3. chetvrtine, poshto sam ipak morao malo da odspavam jer sam trebao da ustanem u 7 :) skroz neki novi Jezerashi :D Pau je odlichno otvorio utakmicu mislim da je ubacio na pochetku 9 od prvih 13 poena Lakersa :) posle toga je imao par nesrecno promashenih shuteva ali ajde :) u principu ochekujem da ne moze nikako da ima goru sezone od prethodne, te da ce lagano da se vrati u svom stilu u igru, samo da ga koleno ne zeza :) nisam znao da se Farmar vratio iz Turkeye u LA, bash mi nekako beshe drago kada sam ga video onako klempavog u zutom dresu :) dodushe nisam pratio sastave timova pred novu sezonu, bash me je iznenadilo par ljudi :D prijatno naravno :) Dzodi Miks je igrao ok, mislim da je Redick (nisam siguran) odlichno pocheo utakmicu u Clippersima sa druge strane :) sve u svemu, ako se po ovim uvodnim mechevima prepoznaje sezona - bice zanimljivo ove godine :)

koliko je samo izgubio hp-a ovim sletanjem sa planine u punoj brzini :D nego, update je izashao, ochekivao sam da ce mozda biti malo veci, ali samo 400 i kusur mb-a :) inache, ko do jutros nije prodao super pershuna za zlato, vishe nema tu opciju na raspoloaganju :) edit: DULEEEEEE !!! Imash japanca premium tenkic u prodavnichici (8.59 jevra) u WoT-u ! :D

e alal vam vera za deobe stvari u poslednje vreme :) eh, da, hocu ! o/

edit: sada sam skontao Duletov post o kome zeli da pochnemo prvo prichu o Banjskoj.. pa sam samo uradio c/p mog posta o Kosvoskom boju na bezbedno mesto, lako cu da ga vratim u temu :) edit2: daj da pochnem prichu o onome shto npr. znam o Banjskoj. cela pricha o prokletstvu je valjda zasnovana zbog vrlo rane propasti samog manastira, odnosno manastirskog kompleksa (pozari itd.). Sam manastir je kralj Milutin namenio za svoju grobnu crkvu (valjda se tako kaze), odatle je posle boja na Kosovu (o kome sam napisao ah tako simpatichan post), preneseno kasnije u Sofiju (mislim da je bilo josh na par mesta u medjuvremenu, nemam pojma). shushka se da je tamo ostavljen deo silnog Milutinovog bogatstva, a zna se da je par komadica nakita nadjeno tu 1915. kada smo se povlachili od zdruzenog napada Nemcova (:D) i drugara. Izmedju ostalog valjda i onaj prsten koji je jedno vreme valjda bio u vlasnishtvu i kralja Aleksandra I Karadjordjevica (onaj sa natpisom valjda "ko me nosi, neka mu pomogne Bog" tako neshto, malo sam umoran da bih se sada setio kako tachno ide), sama smrt nasheg kralja u Marseju je dodatno dolila ulje na vatru legende o svim prokletstvima koja se vezuju za Banjsku.. Inache, zna se da je manastir bio neizmerno bogat kada je Milutin zavrshio sa darivanjem istoga.