Који шок сад. Доселили се неки нови у зграду и видим жену како се мучи с неким пакетима и торбама, јавим се љубазно, питам да ли треба помоћ, жена одушевљено прихвати. Још је била расположена све као "Хвала ти, сине." Попнемо ми то горе, ал пошто је то нека лагана, али кабаста кутија са вероватно неким чашама и шољицама, могао сам да је држим у једној руци, али сам једва видео испред себе, а у другој сам носио цегер и неке кесе. Дођемо испред врата од стана, иначе је скучен простор, пошто има гелендер тачно испред, нисам ни помишљао да бих то могао негде испред да спустим, него кренем за њом у стан. И жена креће да хистерише нешто, прво нисам извалио шта је, на тренутак сам помислио да има неког кућног љубимца који је направио хаос ил нешто, међутим, извалим да су речи упућене мени и да ме жена критикује због тога што сам ушао обувен, а они тек ставили нове тепихе, како сам непристојан, како млади немају трунку васпитања и тако даље. То све са неким нагласком. И да су ми слободне руке биле не би ми пало на памет да се изувам на ходнику зграде, втф? Само сам спустио кутију и кесе и као "Ок, ок, извињавам се." И кренуо доле, а она је наставила сигурно бар још спрат испод док нисам сишао.