Па баш није све тако романитчно. Оно што ја знам су приче од мога оца, преко стричева, чак и покојног деде и безброј других старих Београђана. Наравно да је раније тога свега било у мањој мери, јер друштво није било у оваквој кризи, знао се какав-такав ред, и мање је било беспослених људи који прсну од нерађења ничег - али било је и ножева и сатара, а, богами, и пуцања. Ево да знаш само приче са рецимо Дунава, какав је то сој људи, буквално од Земуна до Вишњице, чудом не би могао да се начудиш чега ту све нема и то можда није било у овој мери као што је сада, нити је био друштвено прихватљив модел понашања, нити засебна субкултура, али нису накурчени ликови тековина последњих 20 година, већ је тога увек било и биће, нажалост.
Друго, утоке и ножеве си убацио тек у овој другој поруци, а у првој си спомињао припаднике одређене субкултуре и модни (?) детаљ. То што неко фура те цвике (које год да су, искрено нисам ни сигуран на шта мислиш), може да буде и најбољи и најгори човек на свету, зато сам рекао да је било исто таквих ликова који су фурали неку (мангупску) моду тог времена, јер су просто људи такви. Сам безброј пута кажеш да то што си ћелав и носиш евентуално фајерку и мартинке, не мора да значи ништа. Што се мене тиче, ако готивиш то, сасвим је кул. До тренутка док не почнеш да малтретираш неког зато што је ганци ил шта већ, тада постајеш ретард. Исто тако и са типовима с неким тамо цвикама или који посећују утакмице овог или оног клуба.
А људског смећа има у свим живим временима, јер је људска природа таква.