Путници (Passengers, 2016)
истински романтичан филм.
будући да романтика није мој омиљени жанр, овом остварењу дајем посебно признање. сценарио је суптилно написан, иако прича делује да је "морало тако да буде". у романтичним филмовима "мора тако да буде" по себи. јаке, вечне, моралне дилеме, које превазилазе све у овом филму далеко надмашују уобичајене "бозе и лимунаде" овог жанра.
Џени Лоренс је очаравајућа, све сам више сигуран да је она најлепша глумица данас. уз њу такву, његов избор бива људскији.
крај би био ефектнији да је она донела другачију одлуку (или да ју је он на то приморао) и да јој је дао прстен уз речи "да знаш да ја нисам био само хибернациони сан". онда би било романтика оверлоуд. овакав крај би био природнији да су њихови унуци дочекали посаду. остало је све на очекиваном нивоу. филм је спор када треба да буде спор, брз када треба да буде брз, драматичан, трагичан, напет и визуелно леп. брод је изузетно израђен, детаљно и зачаравајуће, вуче мало на "Исисјавање" цело искуство.
филм "има нешто". је ли то поставка изолованих колонијалних пионира на путу у непознато, прелепа Џенифер, визуелне бравуре у бестежинском стању, брод који је скоро жив, изузетна епизода Лерија Фишбурна или сам Крис Прат, који моћно и уверљиво носи филм целом дужином, иако није херој, напротив, већ рањив и несигуран даје предност Лоренсовој, а опет без њега нема филма (изузетно захтевна улога одлично изведена!), је ли то мистични квар, надреална људскост андроида бармена, романтичарски укусно савршен циклус срећног краја, или већ нешто следеће, у сваком случају се остварује висок степен идентификације и ужив(љав)ања. мислим да је одлучујућа режија, која је врхунска.
препоручујем за романтичне тренутке и осећања.