Debeli

lepo. čestitke!

da prate RUR znali bi da nisu u kašnjenju.

ti ljudi su u penziji ili pobegli glavom bez obzira, ostali su samo ovi što znaju da se deru na podređene da urade ono što ne znaju i ne mogu.

oštetio je pistu drljajući po njoj sa pocepanom gumom i to je pravi razlog odlaganja letova.

svakako ću ispratiti tvoje preporuke. meni je jako kad onaj seče nožem dokumentaciju po stolu, zakrivljenim nožem, onaj državni službenik - prevratnik. "decu odmah nauče da će morati ubiti čoveka, kao svi što su uradili". smejao sam se uživo, naglas, dok sam to čitao. jer, na primer, smatram, da svaki Srbin možda bude morao da ubije čoveka, i da je to sasvim normalno, budući da imamo milenijum gde generacija nije bila bez rata. baš mi je smešno što se zgražavaju nad sasvim normalnim, uobičajenim i prirodnim stvarima, kao što je rat. a na granici neizdrživosti im je tako otvoreno govorenje o jednostavnim istinama. jer, šta sam ja, ako ŽELIM da ubijem neprijatelja mog roda, pre nego li on ubije mene ili nekog mog? psihopata, ili normalan, realan čovek? zlikovac ili plemenita duša visokih načela? osuđen na pakao ili ne? smešni su mi, užasno su mi smešni. ja, uopšte, bežim u SF ili nadrealizam, jer je još tu nešto kvaliteta. polit-korektovski fašisti su skoro proždrali sve ostale sfere, i ja nemam vremena da tražim bisere u blatu.

Vojska Kanade

Полицајка промашила стан, па убила комшију мислећи да је провалник

Ćavi - kontent mašin

хвала на препорукама. ставићу на списак за следећу годину. :) што се тиче "Лузитаније", она је антиратни и утолико другосрбијански роман. лецнула ме алтернативна анегдота са мајором Гавриловићем (ако си читао, знаш о чему причам), као и још неке алузије, но оно што ме је интересовало превазилази прву и другу Србију. неспорно је да је Атанацковић другосрбијанац и прозападно оријентисан уметник. неспорно је да је пацифизам другосрбијански домен. неспорно је да та киселина избија из делова романа. међутим, целина романа, као уметничка целина, укупна скуп емоција и слика који се ствара је чист квалитет, додуше, мало нерафинисан, будући да се ради о првом роману овог аутора. као кад сам прошле године читао другосрбијански роман, који описује жутаћку породицу и њену генезу (предратна буржоазија која је везама са црвенима успела да се претвори у црвену буржоазију амерофилске провинијенције), уживао сам у сваком ситном и крупном гневу из те књиге, јер сам знао како се књига завршава. када убијају Ђинђића, и када главној јунакињи испадају поморанџе из руку док слуша ту вест и док се описује како јој се Каленић пијаца окренула наопако, то задовољство сам чекао као суспендовану награду на крају мучења. и кад завршиш Лузитанију, вратиш се у реалност, где другосрбијанци још могу само мало киселости у романе да убаце и будеш искрено и потпуно задовољан. то је као што је у Бечу под отоманском опсадом био тотални шик све повезано са Оријентом. или као што једеш љуто уз ручак. зачин ради задовољства живота у који си сигуран и реалности у чије си исходе сигуран. тражиш више квалитете, а јаук поражене стране дражи животињско сладострашће у теби и чини те више човеком, утолико што си свестан да ниси животиња и што не мораш да будеш животиња. не знам колико сам био јасан, али, другосрбијанци су нестали као муве на јесен, остали су само трагови њиховог идеолошког постојања, и они су као оне мртве бактерије у вакцини. безопасне и корисне утолико.

kako smo nekad bili kul a vidi nas sad...

и би одмор и време да се нешто прочита... 1. "Лузитанија", Дејан Атанацковић, 2017. за првенац - уопште није лоше, о чему сведочи и "НИНова награда" аутору за овај роман. лабава радња се врти око луднице у Београду захваћеном Првим светским ратом. аутор помало документаристички, а помного апсурдистички, развија занимљиву причу засновану на парадоксу, са прелазима из реалног у мисаоно и обрнуто. београдска лудница је заиста у Великом рату деловала као уточиште за многе, а Атанацковић иде даље, питање нормалности и лудости наглашава екстремним околностима до тад невиђеног рата и времена невиђених стремљења и очекивања. књига је мене лично привукла због апсурда, нисам разочаран, мада су идеје некако недовршене, помало рогобатне, али ја сам баш намћораст критичар специфичног укуса. препоручујем вам, у сваком случају. 2. "Обитељ", Захар Приљепин (Захар Прилепин: "Обитель", 2014) КАКВА КЊИГА!!!! документаристичко-филозофска студија о првом совјетском гулагу на Соловским острвима. Захар је невероватан, он једноставно пише као Рус, он једноставно има "то нешто" и "то нешто" га чини ОГРОМНИМ. у даху ћете прочитати преко 600 страна приче о Артјому, бићете тамо са њим, осећаћете шта он осећа, размишљаћете, нервираћете се, туговаћете... не читати ову књигу ако за њу немате дужне пажње или довољно времена. скупите вољу и снагу да кренете на пут ка Соловкама, иначе нећете стићи нигде. 3. "Живот инсеката", Виктор Пељевин (Виктор Пелевин: "Жизнь насекомых", 1993) сваки одмор - један Пељевин. ове године је то његов први роман, који сам дуго одлагао, јер ме рани нешлифовани радови слабо интересују, кад су у конкуренцији савремена дела. но, чувена и награђивана књига која је одредила пут мог драгог Пељевина је морала да буде прочитана. и заиста, овде је основ свог његовог каснијег дела. јесте мало неишлифовано, јесу идеје помало збркане и неуређене, за разлику рецимо од ремек-дела "Генерација П" или "Чапајев и Празнина", али сам се осећао као истраживач који је открио корен читаве цивилизације. ко није велики фан Пељевина и надреализма, не мора да чита баш и ову књигу. у супротном - не пропустите. 4. "Костури округа Медисон", Ведрана Рудан, 2012. јасно је... кад сам прочитао своје књиге, узео сам женине. и стао сам на Ведрани, јер Елена Фeрaнте ми је била можда превише вагиналног за један одмор. шта рећи о овоме... нисам на свом терену, а морам нешто да напишем и о овом роману. после Пељевина и Захара, мислим... мада није фер према Ведрани што је дошла на ред после ове двојице, али јебига, неко мора бити и жена... дакле, она је испросипала многу жуч над женском судбином, а оно што сам ја закључио је да је о женама, у овом смислу, све написано још у Старом и Новом завету, те у Курану. Ведрана својим курчевитим феминизмом доказује све конзервативистичке предрасуде. можда јој то није била намера, али можда је боље да је писала рецепте него о пушењу курца.

ne znam gde ste pisali o "La casa de papel" iliti "Kući od papira", ali upravo sam sinoć završio prvu sezonu i mogu reći da sam oduševljen. da li neko zna zašto nije počelo emitovanje druge sezone ove godine? edit: a vidim da jeste prikazana i druga sezona. ima li neko info za treću?

ko pljuje po PP ne želi da Srbija ide napred, želi da ostanemo poslednja govna na Planeti, crna rupa, jama bez dna!!!

nisam gledao film, ali u trejleru se vidi "Erport siti" iz ptičije perspektive. čini mi se i da su blokovi iskorišćeni kao osnov za SGI doradu u nekim scenama. a inače sam čitao da se taj film snimao kod nas.

...snimanih u Srbiji. :)

deve deste od jutros mora ritm jak, tresem kanc, a nemam sluške, ženama milo ali se kao malo zapanjuju kao juju došla sam da vidim je li stvarno istina ono što čujem kroz 3 zida.... POJEBAĆEMO SVE ROKOVE PRE ROKA!!!!!11

+3

kuršum je turska reč, a grad je ugrožen "transferzalom"... ostavimo SPC da radi na miru...

imajte konkurenciju, imajte bolju uslugu za manje pare... ekonomske teorije ne polaze od pokvarenosti društva, zasnovanog na kvarljivim ljudima, koji se neće igrati ekonomskim zakonima nego će jednostavno varati sve redom, od države do kupca. na tome se formira svojevrsni vrednosni oligopol, gde se derogiraju "prava potrošača" (roflmrnjao). my 2c

transferujem ovamo: stanem usred kolone vozila koja su parkirana uz desni ivičnjak sa "sva 4" da istrčim do banke (pored banke je i Maxi, ofc, te druge banke i sijaset ostalih uslužnjaka, a poređano jedno 20 kola). posle brzog rešavanja posla u banci (go go Intesa), ne više od 5 min izlazim napolje, počinje kiša, i vidim pandura i pauka kako odastraga krcaju kolonu. ja sam 3-4 auta napred i počinjem da trčim ka kolima (kao kiša je, svi trče), a i pandur kreće da trči ka meni sa "stanite gospodine vaša vozačka i saobraćajna". sve moje kratkotrajno ubeđivanje beše bezuspešno, te se složismo da će mi pisati kaznu, i dok sam vadio l.k. on je histeriasao: "OVO IMA SAMO U SRBIJI DA SE OVAKO PARKIRAJU KOLA NA GLAVNOJ SAOBRAĆAJNICI!!!!!!! zamislite samo, meni uključena rotacija i gospođa se parkira ispred mene ZAMISLITE SAMO U SRBIJI!!!!!!!!!!!!!!!!" csb

i Oldrin je tako "prsao"... iako i sam mislim da su prsli, nekako je neobično da obojica pod stare dane daju slično čudne i čudno slične odgovore na neka pitanja. pogotovo što ja ne verujem u vanzemaljce. ako i ima neidentifikovanih letelica, to su ljudi, po mogućnosti iz drugog vremena ili druge realnosti, ali ljudi.

bump moguć odgovor zašto se više nikad nije išlo na Mesec, pošto je uspelo da se ode na Mesec, ako je uspelo da se ode na Mesec, tojest.

OMG šta sam ja isropuštao. a ova Druna je verovatno grob riba čim je uzela taj nik i avatar, pa nas kao troluje da smo bubuljičavi drkači kurca. kao šala je na nas.

још их чупа европска имиграција, али кад Југовићи и Источноевропљани запале из настајуће џамахирије - "свенови" ће у робље.