људску природу схватам као синтезу слободног избора и моралне ваге. то би било статички. још онда додамо потребе у динамичком смислу и имамо комплетан систем.
људска тежња ка задовољавању потреба у контексту слободне воље и моралних начела даје људску природу.
људска природа није усађена, односно предетерминисана, сваки појединац има своју личну природу, а људска природа би била "танка црвена линија" која нас све повезује, најмањи заједнички садржалац људског рода.
не можемо да очекујемо да било који део људксе природе буде искључен из једначине, а у овом контексту је најважнији део око задовољавања потреба. људи просто теже вишем, већем, бољем... е сад, има људи којима у тој тежњи морална начела условљавају (по заједницу) позитивније изборе, али такви људи су у мањини, а колоквијално се називају будале.