Pošto tokom radne nedelje ne provodim mnogo vremena kod kuće, onda od ponedeljka do subote ujutru natrpavam sve i svašta u sobu, bacam po rezervnom krevetu, i slažem po podu.
Onda u subotu procenim koliko je užasno i koliko sam raspoložen za spremanje.
Ako nije dovoljno užasno ili nisam motivisan, pravim nered još nedelju dana, a ponekad i dve.
Onda jednoga dana sve složim kako treba i tako u krug dok soba ne postane suviše mala (zbog stalnog donošenja novih knjiga, stripova, gadgeta, etc...).
Kada soba postane suviše mala, bacim višak, sačuvam nešto za šta sam emotivno vezan, neke stvari premestim na druga mesta za skladištenje po stanu i proces počinje iznova.
Dakle, kao i većina ovde načelno volim da sve bude uredno, ali mi u stvari puca dok ne bude preloše.
Kada radim nešto kreativno, onda smatram da je nered normalan sled događaja, odnosno deo kreativnog proceas, pa ako pravim pauzu, ostavljam sve kako je bilo. Ali pre nego što krenem da radim nešto novo, spremim sve da bude pod konac. Praktično krećem od nule.