u pravu si kad kazhesh da cesh tek posle odredjenog vremena shvatiti pravu dimenzuju njegove smrti. jedno pola sata razmishljam na ovu temu, jer sam nazhalost imao slichno iskustvo. naime Nikola, ortak koga sam znao od 3. godine i sa njim provodio gotovo svaki bogovetni dan poginuo je 28. septembra 98. u kneza milosha vracajuci se sa basketa. imao je nepunih 11 godina. pokupio ga je automobil kada je pokushao da pretrchi ulicu jer se plashio da ce ga matorci kazniti ako zakasni kuci. u pochetku nisam mogao da se naviknem da nije tu, prosto sam hvatao sebe u trenutcima kada uzmem telefon i vec rutinski pochnem okretati njegov broj. roditelji su mu bili u rasulu, bio im je sin jedinac, otac se propio itd. proshla je godina, dve, tri... nisam ni ja siguran koliko. mi koji smo ga znli Nikolu sve redje smo o njemu razgovarali, njegovi roditelji su u medjuvremeno dobili i novog sina. krajem osnovne shkole gotovo da smo prestali da obilazimo njegov grob. chini mi se da sam zadnji put bio u septembru 2003 godine, nisam siguran da bih sada i umeo da ga nadjem. a chak i tada je izgledao veoma, veoma zapushteno. roditelji su se trgnuli, deluju potpuno normalno i srecno mada kada ih sretnem negde i pozdravim osetim da ga se na tren sete. ono shto je najtuzhnije jeste da se ne secam kad ga je poslednji put neko pomenuo, ne secam kad sam zadnji put pomislio na njega, i da nisam naleteo na ovaj topic pitanje kada bih uopshte to uchinio. ne znam zashto je to tako, mislim da bih na tu temu mogao danima da razmishljam i da opet ne dodjem do pravog razloga. najlakshe je reci da je takva ljudska priroda i prosto se pomiriti sa tim.
zastrashujuca mi je chinjenica da kada neko mlad, neko ko je mogao samim svojim postojanjem da obogati zhivote ljudi oko sebe izgubi tako iznenada zhivot, posle nekog vremena pochne da izchezava i iz njihovih secanja. kazhu vreme lechi sve ali pritom ima tu kontraindikaciju da nam oduzima i to malo shto nam je od njih ostalo. a upravo to malo nas i chini ljudima.
mozhda sam malo ispatetisao, ali nadam se da ste shvatili shta sam zheleo da kazhem. i da dodam da vam neki komentari zaista nisu na mestu.
rip
