kapiram tvoju prichu. zaista je muchno ziveti sa roditeljima kada vam se zivotni stavovi razlikuju kao nebo i zemlja, kada su posesivni i kada delish prostor od 60 kvadrata sa josh tri osobe i napaljenom mackom koja pravi naslednike po komsiluku u pet ujutro.
ako zbog necega zalim sto nisam rodjen u americi, to je onda, barem se meni chini, mnogo lakse osamostaljivanje posle srednje ili faksa. Ovde ako zelish da radish nesto tokom studija ili gimnazije imash 3 mogucnosti - MekDonalds ( gde se poslodavci ponasaju prema zaposlenima kao najgore dahije), pumpa i eventualno neka igraonica...
Prosto je nemoguce kupiti i jednosobni stan, od jedne plate, i sa najpovoljnim kreditima ako ne prodash neki drugi stan ili imash neki drugi oblik velike kolichine kesa ...
Na srecu meni i mom bratu su prepisani stanovi, ali ne razmisljam na taj nachin o tome, jer bi to podrazumevalo da mi neki dragi ljudi umru, a to sigurno ne zelim, makar ostario pored caleta i keve....brrr
nego drasko kad ce mi tebe da zenimo.Vidim pominjesh kravate, odelca, imash posao u "uglednoj" firmi (koja je ruku na srce pred zatvaranjem zbog lopovluka , stan u centru. Jedino ti josh snajka fali da postanesh pravi, odgovoran odrastao covek. Margiju, Zverku a bogami i meni bi bash prijalo malo, koga ja to lazem, mnogo janjetine, sarmi. Stija bi bio odlichna deverusha, Milic stari svat, Ivan bi na ulaz u shatru (da, da - zajebi gradsko vencanje, zna se koje su svadbe ponajbolje - taman mozesh onaj balon ispred zgrade da zakupish na tri dana) sa prigodnim hejtom selektovao svatove prema poklonima i "look-u"