got 2nd edition, preporucujem bez onih opcionih combat kartica koje dodaju random bonuse u borbama. tako nema faktora srece, veliki plus. mnogo je epic osecaj kad igras, najvise zbog diplomatije kao sto rece sting. da ne pominjem boner koji dobijes kad nekog prejebes samo na mozak vise puta. moras bas da se udubis i razmisljas sta radis, svaku slabost koju imas neko moze da iskoristi, bas kao i u rl/westerosu
e sad, ja sam naisao na problem, ali to zavisi samo od toga s kim igras
problem je sto ako ne zelis da zabadas noz u ledja i hoces da igras "posteno" (mislim posteno u smislu ne da postujes pravila nego da si fin u diplomatiji i neces da backstabbujes ortake) to mozda nije igra za tebe. moj ortak je u tripu da "nije lepo" napadati saveznika sa ledja, ma kakva da je situacija (taj saveznik je blizu pobede npr) i to ume dosta da sjebe partiju. fora je da imas igrace koji su u stanju da u igri rade ono sto likovi rade u knjizi, znaci spletke izdaja laganje i sve sto ide uz to. sto je meni iskreno do jaja :)
i jos nesto: 6 igraca je optimum. moze i 5 moze i 4, ali sve je pravljeno i balansirano za 6 igraca. i pravila su mozda malo predugacka za matore drtine od 30 godina heee