Eh..."vesele" devedesete...Nikad jachi basket od onog koji se igrao u os Lazar Savatic u Zemunu, pod reflektorima...
A, njuske, okacene ovde, za koje sam mislio da samo u devedestim mogu da postoje i da ce sledeci put kad ugledaju svetlost dana moci da sluze kao neobnovljivi izvori energije, koji truju atmosferu, su opet tu...
Ali ne brinite, to su samo radosni izdanci ekonomske krize, moralne hipokrizije i mentaliteta gubitnika ( da ne kazemo kompleksa nize vrednosti). Oni su tu da obave prljave poslove, sto znaci da su prisutni kad god isti postoje. Da li je to benzin, droga, trgovina ljudima, oruzje, cigarete, alkohol ili mozda prodaja mladih sportista, nije ni bitno. Bitno je da postoji osnovna delatnost, "menadzer" koji sluzi kao posrednik izmedju politicko-ekonomskih mentora i "strucnih saradnika za drustvene nauke" (ciji su "konjicki" portreti ovde prikazani), rupe u sistemu kontrole (carina, policija) i povezanost sa inostransvom. Sve to daje jedan veliki, lep kolacic od koga su menadzeri goje, a saradnici (i onako imaju ogranicek rok upotrebe) mogu da prozive svojih nekoliko godina slave, dok ih novi, mladji, gluplji i brzi na kaziprstu ne "ukrste" na nisanu i tako im omoguce vecno uzivanje u metafizici....I onda krug pocinje opet - delatnost, mentor, menadzer, saradnik....
Zakljucak je, oni ce, kao i virusi, uvek biti sa nama, jer osnovna delatnost od koje se hrane ce uvek biti tu...samo je pitanje da li ce obim delatnosti biti veci ili manji, pa ce od toga zavisiti i njihov broj...