Leaderboard

pa da,iseljavaju Nadju Higl

Isao malo da prosetam psa i usput vidim neku malenu devojcicu kako place zbog toga sto je brat zajebo za pare i nije joj kupio cokoladu..Ja je odveo u radnju i kupim njoj 2 cokolade i bratu jednu... Jebi ga..bilo mi zao ! =/

Au sinak sta ti pricas. Pa sta mislis kako je meni? Pa ja mesecima imam snove koji se na isti nacin interpretiraju, a to je da sam podeljen izmedju 2 sveta, a ne pronalazim se ni u jednom. U Srbiji mi je porodica, drustvo, izlasci, zene, alkohol, provod, pa mladost sam ostavio tu i sve emocije koje sam ikada u zivotu doziveo doziveo sam u Srbiji. Sa druge strane ne mogu biti tamo, ali mogu jednom mesecno/u dva meseca da se vratim i budem tu par dana. Sve drugo je ljuta svajcarska disciplina, rad, rad, rad, bez zabave i prijatelja. U jednom periodu sam cak bio i drug depran, ali postavis sebi kratkorocan cilj kome tezis i grizes dok ne ispunis. Tako je i bilo, ocistiti prvi semestar, ocistiti drugi (preko leta me je malo depralo kad nisam imao sta da radim), pa nadji praksu, pa se dokazi, pa nadji master tezu, pa ovo, ono. Trenutni cilj je da sebi kupim kola za koja sam pare skupio i sad cekam da zavrsim to sto imam sa radnom boravisnom, da znam da l da kupujem u Srbiji ili Svajcarskoj. I non-stop sebi postavljam prepreke/ciljeve o kojima razmisljam svih 18 sati koliko sam prosecno budan.

jako ljigava recenica, dvini

То је нека друга прича. И ово Пикасово је нека друга прича. Укратко, у двадесетом веку се кренуло са метафизичким триповањем, што се раније није радило. Е сад, метафизичко триповање нема везе са сликарским занатом, већ су људи били у фазону ајмо откривати космосе. Тако да кубизам или просипање канте боје не можеш да оцењујеш на исти начин као што би неки ''обичан'' правац који се зауставља на класичном поимању сликарства. У двадесетом веку крећу та лудила и ту можеш лако да повучеш линију. У принципу, то је један хипстерски фазон где се као ради на неком мењању појма ликовна уметност и уметност уопште. Прво су кренули са паметним стварима (игре са елементима, светлом, приступи разни), после су прећерали и на крају се завршило са Полоком, Ворхолом и оним ликом што је кењо у конзерве. Поента целог тог хипстеризма је била тај метафизички и филозофски трип који су људи хтели да испреврћу и да виде чега ту све има и да ли је компатибилно са класичним сликарством. После се то смирило. Тако да, што се тога тиче, без бојазни, ниси ненормалан што ти је ово Пикасово срање и што не капираш просипање канте боје:) То заправо и јесте један просер ако гледамо чисто занатски. Они су хтели да одраде и њу фронтир фазон, тако да је ту заправо главна зачкољица и ту се јавља та дискрепанција. Ја лично капирам зашто је то било потребно и зашто се то изодвијало, али ако ћемо искрено, 90% тих ствари је говно. А то што Полокова слика вреди сто милиона (беше толико?), то је чист хипстеризам и то онај Амерички, најцарскији. Код Пикаса је трип што је он истраживао, оно, у фазону ''аха, ја ово знам, да видим јел има нешто иза''. И то је друга скупина правила за оцењивање, ако их уопште и може бити. Рецимо, твоја поента би била валидна да је Пикасо ХТЕО да наслика портрет те жене да изгледа како треба и да је испало ''ово''. Онда не би било двојбе да је лик ретардиран у мозак и у руку. Међутим, зна се шта је Пикасо умео да ради, тако да то евидентно није случај. Оно што тебе вероватно занима је питање цене. Е сад, ту постоје два трипа. Да ли дело треба ценити искључиво као клот дело, по квалитету или треба ту уфурати све могуће ''ванделне'' ствари? Ако ћемо по овом првом, НИШТА што је урађено тако што је неко бацао канте с бојом на платно не сме да кошта више од укупне цене материјала и још ето, петсто кинти за тог лика што је бацао те канте, уморио се. Међутим, онда Мона Лиза не би требало да буде национално благо, већ да кошта до сто иљада МАКСИМУМ МАКСИМУМА. Па ће тако пренафурани Полок да се продаје за милионе, можда и милијарде некад. Ја лично сам ближе школи ''дај да ја видим каква је слика и не занима ме ни ко је слико ни чиме ни кад ни зашто''. Међутим, овај други, вансликарски принцип је био превалент током двадесетог века и све то што видиш, те канте боје по платну и то, то је одатле. Лупам, налижеш се сличица и узмеш да сликаш и слика ти испадне срање, али пошто је толико тру, људи се испримају и крену да је вреднују по елементима који заправо немају везе са самом сликом (то што си ти тако прималан и царовит био док си сликао). Ако причамо о згртању кеша рајт авеј, а не на основу имена, то тешко да данас можеш наћи. Први лик који је просипао канте је зарадио брдо кеша и то је то. И то се дешавало тамо крајем деветнаестог века, па је доживело кулминацију после другог светског рата кад су се људи испримали на нове почетке и нове поставке у свему живом и после се то издувало, природно. Нема тога данас. Још једна ствар - постоје разни правци и њихова примена је, условно речено, различита. Нпр. та просипања боје. Замисли хотелчину неку и сличурду где су просипане боје, а слика има десет са четири метра фазон. Врло декоративно ако мене питаш. Ако се слаже, пре бих то ставио у хол него нека цвећа трте мрте. Да ли је то жешће уметничко дело? Не. Да ли врши посо? Да. Значи корисно је за неке ствари. Није грех узети неко ''просипање боје'' ако је адекватно за неки простор или примену. Е сад, људи ће се збунити, па морам да дисклејмујем - ова сада прича која је почела са Дакијевим Пикасом НЕМА ВЕЗЕ са оним о чему се причало на почетку сплита. Сликарски занат подразумева сликање и цртање из живота и из главе и могућност представљања разних трипова (атмосфере, простора, блаблабла). И то је једно. А нешто сасвим друго је ако неко има неки зајебан космос у глави и прави готивна дела (намерно нисам написао слике) иако занатски трокира. Нпр. Шагал је одличан пример, гуглајте га. Лик нема везе са цртањем, али има супер атмосферичне слике и свакако бих држао његову слику у соби и био срећнији десет посто свако јутро кад устанем, а то је нешто. Е, то је тај моџо који избегавам да помињем, али га помињем повремено, чисто да се не занемари, али да не претерам, па да то испадне окосница. Јер је окосница ипак ред рад и дисциплина, ко и у баскету или било чему другом. Али Шагал има заслужено место у историји уметности, неврдлес.

Стопд ридинг рајт дер:) О томе ти и причам. Пази, постоји једна психолошка игрица, која спада у разорне игре и иде овако: - пи на шта личим овако ненашминкана, ниједан фрајер неће да ме стартује - што се не нашминкаш - знаш да имам осетљиву кожу - имаш сад нове трипове од којих ти неће бити ништа - а знам, ал скупи су ми - ево ја их користим, ај узмемо за пола пара па се трипујемо са једним комплетом - ма знаш да не могу тако, волим да имам цело - ма ја мислим да се ти трипујеш, ајмо у клуб, контам да ће те стартовати гомила царева - ма де ћу у клуб ненашминкана Е, прво да мало појасним термин. Психолошке игре су нека врста представе коју људи несвесно играју и СВЕ су разорне, то им је заједничка карактеристика. Разорне за себе и за друге и треба им јебати матер. Шта је циљ свих ових игара? Као и у свакој игри, циљ је да се победи. Зашто је ово лоше? Зато што су те игре везане за ствари где не треба да се победи, већ треба да се нађе неко решење. Дакле, конструктивност. Е, ове игре служе да се запостави конструктивност, да човек зајебе и себе и другог, а да добије психолошку компензацију у виду ПОБЕДЕ. Шта се дешава у овој игри из примера? Прва риба има проблем и презентује га другој риби. Оно што друга риба не зна, то је да прва риба НЕ ЖЕЛИ да реши проблем већ жели да одигра игру у којој ће победити, а стање ће остати исто. Друга риба предлаже низ конструктивних ствари које прва риба може да примени у циљу решавања проблема. Међутим, прву рибу то заправо не занима (кад кажем заправо, мислим на то да ни она сама није свесна тога) већ хоће да не промени ништа, само да победи у игри коју је започела. Ствари се стога одвијају овако како је описано - на било који предлог друге рибе, прва риба каже ''знам али блабла''. Друга риба се на крају истроши и кад нема више где, прва риба затвори круг - врати се на прву поставку и затвори дискусију. Шта се онда дешава - друга риба се осећа лошије јер није успела да помогне а користила је ресурсе у том циљу, а прва риба се осећа боље јер је победила у игри. Другим речима, друга риба се сморила јер проблем није решен (она је ситуацију схватила као конструктивну поставку, а не као пуки полигон за игру коју је вешто поставила прва риба), док је прва риба победила у игри и осећа се боље. Ово слободно узми здраво за готово, а можеш и да наставиш игру коју си поставио (''знам ја то али код мене СТВАРНО није тај трип'', ''та игра можда важи за неке такве случајеве, али МОЈ случај није такав заиста'', ''занимљиво је то, обратићу пажњу, али'', ''личи то на мене кад се тако исприча, али'' итд итд итд) :) Мали трип: Ово је у РЛу занимљиво, ако препознајете ове игре, можете да се зајебавате са играчима скроз. Нпр. овој првој риби у примеру, друга риба је могла да каже БУКВАЛНО шта год, увек би добила ''да али'' као одговор. Једини начин за пресецање ове игре је, је ли, да прекинете игру. Чиме нисте решили проблем, али нисте сат времена играли игру у којој губите јер је дизајнирана да само постављач победи. Не сећам се који је трип за пресецање ове игре, али за сваку постоји шаблон који стопостотно ради... А да, ево стрипа

Није баш тако, отишао си у онај хипстерски трип ''ово нема душу него је чиста техника'', а те акције бих избегао јер су неопипљиве категорије. Ево вако, останимо САМО у домену технике - опет је ово што сам окачио технички јаче него фотореализам. Дакле, причам само о занату, техници, не идем у ''космос прича кроз дирере'' фазон. крањји резултат - нема је. Једино ако те занима вануметнички трип, па си у фазону ''аааа, ово је слика, у јеботе, ја мислио фотка''. То би било исто као кад би рецимо од две исте слике, од којих је једну неки лик сликао пајом, а другу неки други лик руком, више платио ову прву јер је баш фора што је овај сликао пајом. Фотка је и веће резолуције и боља од фотореализма на основу те исте фотке. Дакле, као финални продукт, фотореализам не нуди много тога, осим трипа да је то фотореализам. И, по мени (ово је моје мишљење), ако неко купи фотореалистичну слику и плати је више од фотке (што је сигурно случај), сасвим је валидно да га тролујеш са ''што ниси узо фотку лол''. Јер је физичка компонента коју слика има над фотком минимална код фотореализма (имаш оригинал слику са физичким радом на њој, док код фотке то није могуће). Тако некако:) Зато што да би репродуковао Рембранта, не можеш да примениш пиксел-по-пиксел принцип јер сама слика није таква. Не можеш да фејкујеш умеће потеза (нпр. као један фактор на Рембрантовој слици) тако што ћеш да идеш пиксел по пиксел, него мораш да изведеш тај потез, а за то ти треба скил који је имао тај лик. Другим речима, ако рецимо они Енгрови цртежи које сам линковао имају потезе од, лупам пет сантима, не можеш да их плотерујеш мањим потезима, него треба да изведеш потез од пет сантима, а да буде готиван, што Енгр уме, а ти не умеш. Чак и кад би добио фрапантну репродукцију и продао је Шекију, дошо би ја и реко ''шта је ово лол''. Такође, приметићеш да Рембрант није репродуковао себе у огледалу или шта већ (јер би фотка њега у огледалу била другачија) него је интервенисао на разне начине да добије оно што хоће. Плотеризам је први скил који учиш у ликовној уметности. После на њега набацујеш остале скилове. Техника подразумева мали милион аспеката, па тако и на зајебаним левелима, људи трокирају у неким аспектима. То што ја нађем замерку, не значи да сам рекао ''говно је'', него ''може то боље него што мислите''. Ево рецимо доброг примера за пола-добро пола-лоше: Овај лик је један од траженијих илустратора данас: Анализа: види се да зна знање, ОДЛИЧНО меша боје, прави топло-хладно трип, уме да симулира разне материјале (кожа, метал итд), композиција добра итд. Дакле, плусеви за то. Где фејлује? -нема довољно скила за лично интервенисање у циљу атмосфере. Тј. не уме да твикује своју слику у односу на предложак - игром случаја, ово је бољка већине фотореалиста - овај лик, јелте, нема везе са фотореализмом, али то му је највећи минус, недовољан скил за ту врсту интервенције. Дакле, ово је гомила фотканих ликова у студију који су одвојено фоткани, онда их је спојио у фотошопу рецимо и онда је насликао слику уз минималне интервенције (светло, другачије боје итд). Е сад, ја нисам гледао њега како је правио слику, али умем то да видим и ако питате њега, он ће вам рећи исто то (фоткање модела засебно, спајање у фотошоповима, недостатак интервенције). Шта је производ овога - то што нема довољне међуинтеракције међу ликовима, иако су ''укроповани'' у исти простор, делује као да су саутпарковски засебни, сваки у свом лејеру и реалности. Покушаји међуинтеракције су фејласти, нпр. лик се дере на лика, али је приметно да су то само репродуковани модели који нису сликани тако што се један драо на другог него се један као драо, а сутра у пет је дошао други коме је исто речено да се као дере и онда нема међусобног односа, тј. утиска истог. Шта је још проблем? То што није интервенисано у односу на моделе, а то мора да се ради кад се раде епске сцене. Зашто? Зато што на овој илустрацији ми видимо три адвоката, пет економиста, два пекара, три правника и два рукометаша како су се обукли у фантази оклопе и бију се. Уместо да видимо Фарамира и његове другаре. Сећате се филма Такси (двојка мислим да је)? Па она смешна сцена кад се пандури обуку у нинџе и онако стоје у нинџа оделима, а ти опет видиш да нису нинџе него неки француски лол пандури. То је овде урађено, само ненамерно. Чега је то последица? Тога што лик нема довољну технику да уради оно што треба да би то избегао. А то могу бити следеће интервенције: -претеривање у фацијалним експресијама, претеривање у покретима, већа динамика (она која не може да се сними у студију јер би ти требала она брза камера и лик који је гимнастичар), боље баратање осветљењем, динамичнији потези, интервенције на фацама које би отклониле ''ја сам адвокат који се мршти трип'' и пренеле га у ''ја сам Фарамир и није ми добро'' итд. Дакле, те интервенције нису неки моџо, већ су чист скил и техника, а оне иду после репродуктивне технике, која се прва учи. Да ли недостатак тог скила ову илустрацију чини лошом? Не баш. Да ли илустрација може бити много боља? Да. Да, још нешто:) Ако зађемо ван чисте технике, онда је тек лудило. Постоји десетак Мона Лиза у свету од којих је типа пола боље од Леонардове, значи ликови знају знање. Међутим, опет је Леонардо то оригинално креирао, то му даје плус хиљаду на дело. МАДА, можда и то може да се натегне на технику, а не на моџо, али добро, нек то буде моџо.

poz

okej sisata klinko :)

Ево пошто сам нешто он фајр, да вам приближим тај трип како техникалије раде тај посао за који мислите да га ради таленат или космос итд:) Узмимо ову илустрацију као пример: Ово је као фазон сцена из игрице, тј. у питању је претпродукциона илустрација која се шаље даље. Имамо главног лика доле лево, десно је бос са два помоћника. Скренућу пажњу на пар ствари које су овде одрађене, а представљају примену технике и знања (чак и чисто научног) у циљу боље слике: -код сваке слике постоји флоу. Тј. човек може да фокусира изузетно мали простор, гледање нечега се заправо састоји од серије фокусирања. Уметник ово може да искористи и да практично тера гледаоца да гледа слику редом којим је уметник замислио. Рецимо, свако ко погледа ову слику, после иницијалног ''види слика'' ће да оде на главу овог боса, па ће да склизне доле код помоћника, па ће да склизне на главног лика. То није случајно и лик који је сликао је имао то на уму. Приметићете да је глава овог боса најдетаљнија. Исто тако, најмање мутна. Исто важи, само мање интензивно, за главе ова два кучета, као и за главног јунака. Дакле, ти елементи искачу тиме што су јасни и детаљни, а у томе предњачи босова глава и зато је то први фокус где око иде. Зашто главни јунак није други фокус иако је јаснији и интензивнији од помоћника? -под један, помоћници су ближи босу под два, стилски су ближи босу под три, осим стилске и физичке близине, ту је и фазон са груписањем и репетицијом елемената (који нисте свесно сконтали сто посто:) ). Обратите пажњу на положај и дизајн све три предње леве шапе. Да, то је практично једна шапа која се понавља. Човек несвесно и хипербрзо убацује те ствари у исти трип, зато капирамо боса и помоћнике као целину и пре него што то свесно урадимо и утисак нам је јачи. Наравно, то је исто урађено намерно. Зашто је онда главни јунак интензивније обојен? Зато што је мали, а треба да носи слику и да знамо да је главни јунак. Постоји ли још разлога зашто пичимо одмах на босову главу? Да. Нпр, један од стандардних фазона код композиције је правило трећине и то је отприлике неки, ај да кажем, ''упрошћени златни пресек фазон''. Поделите слику на трећине вертикално и усправно. Добићете четири крстића. Е, у те крстиће трпате битне ствари, људски мозак аутоматски пичи ка том ор симилар односу, зашто, зато што је то природно (фибоначи и те форе). Приметиће те да је босова глава у том једном крстићу. Исто тако, наш јуноша није у крстићу, али је ипак на вертикалној трећини, зато и не пичимо прво ка њему. Зашто капирамо да је главни бос спор ко курац, а да су помоћници брзи иако је ово статична слика, а немамо ни оне линије за померање као у стрипу? Зато што је покрет боса статичнији, згрчен и роботски и одаје утисак гломазности и спорости. Одмах нам је јасно да он удара једном у сто година, али одузима ко стока. Покрети помоћника су вијугави. Приметићете да десни помоћник (који је исти као и леви, тако да се ствари са њега аутоматски у нашем мозгу аплајују и на његовог колегу) има контуру у облику латиничног ''с''. Људски мозак капира латинично ''с'' у природи као нешто течно, вијугаво, спретно. Зашто, опет, зато што је то природно и може се видети код животиња. Слон сви знамо како се креће, а исто тако знамо како се креће ајкула. И то нам је ембедовано. Каква је ова магла, чему служи и зашто је има оволко много? То је тзв. ваздушна перспектива и исфурао ју је Леонардо ако се не варам. То му дође симулирање густине атмосфере која се види кад се гледају ствари које су далеко. Па нам је тако далека планина прозирна и мутна и мало се разликује од неба, док нам су нам ствари које су близу јасне и интензивне јер нема много ваздуха између нас и њих. Овде на слици се претерује са ваздушном перспективом и то исто намерно. Прво, одвајају се планови. Планови нам служе да јасније сконтамо структуру слике. Па тако видимо да нам је најближе ово растиње на овом зиду десно, а да су нам најдаље оне планине лево. Дакле, помаже нам да немамо утисак колажног триповања и да не трипујемо горе доле, него испред иза иако је слика 2д. Друго, претерује се због епикнеса. Овај бос треба да је огроман, па зато прогресивно иде у маглу, значи као толко је велики да један део видимо јасно, а други је у пички материној. Наравно, претерано је, али намерно, јер наш мозак аутоматски сабира два и два и у фазону је ''јој што је ово срање велико'', а није у фазону ''види маца од дваес сантима против лика од сантиметар''. Још једна ствар - ова магла нам даје и конкретан инфо. Количина нам указује на то да је влага у пичку материну, а боја и вајб магле да је хладњикаво време. Опет један инфо који несвесно примамо мозгом. И опет намерно изведен. Који је фазон са црвеном и жутом, а који са плавом? Црвена и жута боја су ''брзе'' боје, тј. брзо стижу до ока. Плава је ''спора''. Исто тако, интензивније су. Зато она срања на путу што упозоравају на рупе нису плава него су жута. Да ли је ово урађено намерно? Да. Дакле, интензивна црвена одмах стиже до вас и пре него што сте сконтали да гледате у слику и локује вас да идете ка њој и ви већ подсвесно знате да та црвена има неке везе са главном фором слике. Плава боја је ''спора'' и ''далека''. Све ствари ако су довољно далеко, пуне се плавом бојом, због атмосфере. Она плава планина на десет километара заправо није уопште плава, јел тако? И није толико бледа, него је сатуризованија, јел тако? Дакле, шта радити за далеке ствари? бојити у плаво, десатуризовати и бледети. Хм, дал има још нешто што бих могао да поменем... Да, композиција је таква да нас ставља у улогу посматрача у смислу да нас увлачи у слику. Овај зид је паметно стављен, такође перспектива је на нивоу висине човека и ми заправо подсвесно капирамо да блејимо иза тог камена и гледамо у јуношу како ће да енгејџује боса. Ах да, један нобрејнер, али вредан помена - примећујете да су једине црвене ствари на слици перушке боса и помоћника и коса главног лика. То их ставља све у једну интеракциону целину, поред тога што та црвена има улогу неонског знака који виче ''ово су битне ствари на слици''. Знам да сам извотово ко змај, али капирам да је корисно, чисто да видите да иза слике не стоји само ''Е ЗНАМ ЈА ОНОГ ЛИКА ОН ЗНА ДА СЛИКА ТАЛЕНАТ БРАТЕ ШТА ДА ТИ КАЖЕМ'' него и ГОМИЛА техникалија. А за које су многи склони да их припишу таленту или нечему неопипљивом, а заправо се ради о чистом раду, знању, техници и примени. РЕЗУЛТАТ те примене за обичног посматрача јесте неопипљив, али ту ништа није рађено ''оним нечим космичким'' већ је то практично сликарска наука. И она се састоји од далеко више аспекате него што је ''види што ова нацртана тета личи на ону тамо праву тету''.

Predlazem vam da prebacite turnir na EU West iz razloga sto je 90% iole ozbilnjih srpskih ekipa preslo na West.. Mi kad smo pravili turnir u Matrixu pravili smo za West i to se moze nazvati jedan jedini uspesan LAN turnir u Srbiji za sad. Bilo je 10 ekipa i sve je proslo bez problema a turnir je osvojila ekipa Kum Gaming koja je pobedila SSSW18 u finalu (Exe cant carry so hard :D). E sad jedan savet ako hocete da se prijavi vise ekipa.. Mi za matrix nismo uzeli ni dinara jos smo bili u minusu jer sm morali da platimo ljude da organizuju to, upucuju ljude gde da sede, sudije etc etc... A uplata je bila 2000 din po ekipi, znam malo je jbg ali mi smo tako probali da bar malo ohrabrimo slabije ekipe da se prijave i naravno dosli su.. Eto to je neki savet od mene, gl sa orgom.

Posle ovog leskovog posla, zamisljam vintage Igora sa dugackom kosom u koznoj jakni, mrsavog koleta u uskim farmerkama i sportskoj majici i sebe sa frizurom konjski repic ala `80, kako u zadimljenoj diskoteci razglabamo o star treku...lol

Ma ne ljutim se naravno, samo mi je mnogo glupa tvoja izjava. Ono, da si rekao za Blunta da je gej, pa ajd' da kazem da imas nekih osnova. Ono, relativno nov lik, svaka pesma mu je krestava, vecinom su neke izgubljene ljubavi, lalala. Sa druge strane, Vampiri predstavljaju "diskoteku" kakvu mi (ili ja, posto ovde ima dosta starijih od mene) nismo doziveli. A sinoc kad sam video kakva je bila atmosfera, kako su svi bili nasmejani i djuskali tako kako jesu, zamislio sam kevu i caleta kao tinejdzere i ceo taj koncept zezanja od pre 20-30 godina. Ne znam, u neku ruku su mi oni kultni bend na ovim prostorima, jer ne postoji neko ko im je slican na bilo koji nacin.

Теже у смислу да лик који може да нацрта ово што сам ја окачио, сигурно може и оно што је Даки окачио, а обрнуто не мора да значи. Теже у смислу скил левела. Ако се ограничимо на неко реално цртање/сликање, његова поента је не да буде као фотка, него да буде боље. Хиперреалисти раде са фотки и иду на максималну аутентичност и пеглање, што је основна техника (то ћеш прво да научиш), само доведена до високог нивоа. Међутим, постоје напредне технике и интервенције (плус мало мађије јелте:) ) које се користе да би слика била боља, а не фотореалистичнија, дакле, иде се бијонд. Тако је нпр. ово: много боље, скиловитије, захтевније итд. од овог: И то не у смислу ''ох има душу блабла ја сам мали хипстер'', него просто, зајебаније је и квалитетније и као само технички продукт. Можемо ја и Риста да ти насликамо ову рибу исто овако, само је цака у томе што ће нам требати типа триста сати, а лику је требало нпр. педесет и то је трип. Наравно, пошто нисам у тим водама, било би лошије, али после неколико слика бих се уходао. Е, за овај Рембрантов аутопортрет, нешто тако ћу моћи да урадим за дваес година буџења скила МОЖДА, а можда и никад ако је Рембрант био суперталентован и искористио је потенцијал много. Али сигурно нећу моћи да одрадим сада, па макар ми дао годину дана да радим десет сати дневно, просто, није ствар у времену него у скил аутпуту који је недовољан и то је то. Код цртежа треба знати гледати да ли је добар, јебига, то сад може да звучи елитистички, међутим заправо није елитистички него је просто знање и искуство у питању. Кад си у некој материји, онда видиш више трипова и знаш више трипова, то је природно. Тако ће моја кева да оде негде и да се врати са ''дивном мртвом природом'', а ја ћу да одем да извршим сепуку јер је слика срање. То је екстремни пример јер је моја кева дудук, па ће од десет људи, седам да каже да је слика срање. Е сад, постоје слике где ће од сто људи пет да кажу да је срање и сви ће да им се чуде, а биће у праву. То је само познавање материје. инб4 - ха, али уметност је за људе, ваљда ти људи треба да буду задовољни - ово је релативно и ту има више аспеката. Постоје ствари у уметности које су, па, да се тако изразим, ''космички фундаменталне'' тј. практично не зависе од стања јавног мњења. Другим речима, ако сад умру сви ликови који умеју да гледају слике, објективна скала квалитета се неће променити иако не постоји ниједан човек на свету који уме да је примени. У питању су архетипови, наслеђе, наука, емпирија, хемија, биологија итд. тако да није у питању неки мамбо џамбо. Још једна битна ствар код овога: онај који се упусти у бустовање свог перцептивног скила, УВЕК ће се сложити са неким другим ликом који је бустовао перцепцију. Тако да није у питању неки елитизам, већ просто резултат је исти за све који се упусте у гејновање нолиџа. И то објективног нолиџа, не причам о некој професионалној деформацији и избацивању елитистичких дронова који по аутоматизму величају Рембранте јер су Рембранти итд. Примера ради, линије на овим цртежима које сам поставио су мамојебачке, иако нетренираном оку могу деловати просто. Њихов флоу је нешто што ја не бих могао да урадим па макар седео сад над триста папира и вукао рандом линије, па их кроповао после. При том, да не буде забуне, не мислим на флоу као репродукцију цртежа, већ на флоу као квалитет линије и скиловитост. Или, интелектуални приступ у смислу селекције квалитета линије приликом цртања, као и селекције шта да се нагласи, шта не, како да се реши који објекат, материја итд. То је исто ненормално на овим цртежима које сам поставио и треба ти фазон четрдесет година рада, па да то имаш у арсеналу. Наравно, може сад неко да ми да аргумент типа ''мени се свиђа и ја бих ово купио, а ово што си ти линковао не бих'' и то је океј. Међутим, ти то купиш, а онда замислимо да кренеш да се интересујеш за те ствари, па мало посетиш који атеље, гуглаш, идеш по музејима, повучеш и ти који потез итд итд итд. и онда после типа 2-3 године лепо дођеш гајби, попиздиш и бациш то што си купио у ђубре и окачиш нешто друго. У том смислу причам.

vampiri ]

http://www.youtube.com/watch?v=qPyP_7Xuqr0

tebra, to ti je njuzovana vest

kajgana, kobasica, pasulj, senf i caj

trolujem male imbecile poput tebe

SPIN DOLAZI NA TURNIR Preko jednog poznanika koji radi u MUP-u odeljenje za pedofiliju da budem tacniji, sam saznao, da vec duze vreme prate jednog igraca spina cije ime nisam uspeo da saznam. Pre neki dan su presreli poruku sumnjive sadrzine koja je poslata na broj makedonskog operatera, Dolazimo u selo crew da jebemo sve, volim te... poznavajuci srpske turnire i da se tu skuplja dosta maloletnih osoba, da li ce doci do neke racije i hapsenja ostaje da vidimo... e-frag ce biti na licu mesta da isprati sve

Gudurički vrh - 641m - najviši vrh Vojvodine

ja donosim radzu ? MARIHUANU ? boze svasta kakve dezinformacije se ovde sire...sram te bilo dete ti jebem nerodjeno da tako nesto napises za neduznog coveka u zatvor da zaglavi PU usta te jebem

da ne bi ispao pedofil edit: astora u kojoj vatrogasnoj stanici radis?

mislis slannnica :]

skotska - highlands

LETS ORGANIZE STUFF!!! Trenutno pretpostavljam jedino nestonline... al opet ko da povata ljude... a to se razvuceeeee. Ali sve to ima svoju char....

grujo vidi se da pises za blic

slan'nica ~ slannica, odakle ti tri n lol?

sta je to oblacic? zvuci gej

drvena hrenovko sa hrvatskim senfom, rekao si da ne radis u zamku, sta sad ja da gledam u grah da li ti radis ili ne!

sta je ovo.. Ceca metalica, djole Slipknot... nesto sad moderno to da estradne seljacine pokazuju kako znaju muziku iz beloga sveta?? pu

whack! :D ako cemo o tim gej stripovima TOM OF FINLAND je najjaci ikada ;D http://www.tomoffinlandfoundation.org/foundation/Exhibits/ToF_01_2006_06/index.html

Ali moji izbori nisu dva puta, nego dva broda gde ja jednom nogom stojim na jednom brodu, a drugom na drugom bordu. Kom god kapetanu kažem da krene pašću u more, osim ukoliko ne idu paralelno jedan za drugim oba broda. Ako skočim na jedan brod, ovaj drugi će me progonti kao uklet dok ne vratim jednu nogu na njega :) Zamislite čoveka koji na stolici (sadašnjost) stoji sa omčom na glavi, ta omča je njegova prošlost. Ispred stolice stoji strelica na kojoj piše budućnost. Kada taj čovek zakorači u budućnost, njegova prošlost (omča) počne da ga davi, i onda njemu nema druge nego da se vrati na stolicu i status kvo :)

Dobro je bilo na Vampirima, sta kenjkate

dvini što si toliki retard? To što si ti peder ne mora da znači da su i svi ostali oko tebe. edit : ne pulenišem, nego me je prosto iznervirao njegov komentar

hehe jel se spenkujete peskirima posle intervencije heee