Ima i uvek zanimljivih situacija gde se najednom na autoputu stvori kolona u obe trake niotkuda, a ako si ga do tad gario jako, treba da imaš baš dobre reflekse i gume da ne napraviš karambol. A desilo nam se (jednom, ali vrednom) u nekom povratku s mora, negde oko Niša, ne znam koji je već bio sat puta, vozio sam na autopilotu, kreće u daljini da se vidi neka crna "fleka", ja je onako polu-konstatujem, dok nisam u daljini u zaustavnoj video šleper kome je u stvari pukla guma i njeni ogromni i oštri komadi ostali rasejani na putu u dužini od stotinak metara ako ne i više, taman ako kasno konstatuješ ili voziš noću, u punoj brzini možeš lepo da isečeš svoje gume i isprevrćeš se ko zvečka. Od tad, vozim brzo samo kraće deonice i ako sam potpuno odmoran, a u ostalim slučajevima ~110 i bmk, kome se žuri eto je leva traka.

pa ako u ovoj nije čip, nije ni u jednoj!

ovo je nekako samo donekle tačno. glavni "benefit" u mom slučaju je što ne moraš da brineš o prekoračenju brzine i radarima, presretačima itd (ne samo na auto putu već i lokalnim putevima) i u tom smislu dolazi ta "lagodnost" u vožnji nemaš taj neki "pritisak". ali i sa 100 na sat opet moraš da pretičeš i menjaš trake jer ili je kamion ispred tebe ili raspali golf 1, ili se neko natrpa itd. ne kažem da treba i voziti 300 samo levom trakom, pa onda ne razmišljaš samo ideš i blicaš, ali sve vreme opet moraš da obraćaš pažnju, posebno i ako je put lošiji pa moraš da menjaš trake.

hahah, odlično je zapravo 🙂 ako ništa ti Britanci znaju humor, ne može im se osporiti! 

što roditelji mogu da ukanale sopstvenu decu to realno niko ne može :)) nekad namerno a nekad i slučajno, pri čemu ne mislim na te tako ekstremne stvari tipa ovaj uči ovog da puca pa on pobije đake, nego čak i na nekim malim stvarima sličnim kao ovo "dete neće da se snađe", ali tu je još i očigledna njihova aktivnost, ima slučajeva kad potpuno bez rezona ubiju neki pravac/san/razvoj a da nisu ni svesni.